"Ljudi danas koriste slave da napune stomake": U čemu je zaista suština slave i gde najviše grešimo?

Od nekrštenih ljudi koji prave slave do neodlaženja u crkvu - sve su ovo najčešće greške ljudi koji misle da su ispravno proslavili slavu samo ako pripreme veliku trpezu i pozovu prijatelje.

Jerej Aleksandar Bajić za "Telegraf" ističe da je najveća greška u našem narodu što se ne pričešćujemo i ne prinosim kolač u vidu dara Gospodu.

Preporučujemo

- Ne idemo na liturgije i ne pričešćujemo se na dan slave. Ono što slava formalno treba da obuhvati su svakako vino, kolač, žito i sveću. Hleb simbolizuje telo Isusa Hrista kao nekoga ko nikad neće umreti. Žito je simbol vaskrsenja i podsećanje na sve one koji su pokojni, a koji su slavili slavu pre nas. Ubacite jedno seme žita pod zemlju, ono će dati veći rod, simbolično. Sveća predstavlja oganj Duha svetog, a vino Hristovu krv. I tako cela slava zapravo dobija pun smisao samo uz liturgiju i pričešće.

Mnogi ljudi koji organizuju slave, uopšte ne posećuju crkvu, a neki od njih zapravo nisu ni kršteni.

- Što bi rekao jedan uvaženi profesor filozofije "Dobro trčiš, ali pored puta". Tako je i sa ljudima koji nisu kršteni, a prave slave.

Iako važi pravilo da se na slavu ne zove, ali u današanjem užurbanom vremenu većina podseća svoje bližnje da ih posete tog dana. Međutim, prema rečima jereja Aleksandra Bajića ako ljudi mogu da upamte rođendane, mogu i slave.

- Morate pozvati onoga koga pre niste zvali i želite da vam dođe. Po pravilu se na slavu ne poziva, ali ako dođe neko koga možda ne želite, ispravno je barem taj dan prećutati. - savetuje.

Ono što je jedna od najvećih grešaka je i to što je slavljenje slava danas dobilo potpuno pogrešan smisao.

- Nažalost, ljudi danas koriste slave da napune stomake. A stomak nije smisao slave. Suština slave je da čoveka privede Hristu kroz pričešće. - zaključio je u razgovoru za "Telegraf".

(Tara Tomović/Telegraf.rs)