"Sramota, niko ne pominje Svetog Luku": Još jednu srpsku tradiciju je Noć veštica bacila u senku

Čini se kao da se iz godine u godinu sve više piše i izveštava o Noći veštica, pa tako srpska slava Sveti Luka pada u senku. Dok omladini to nije previše važno, stariji su posebno "alergični" na sam pomen Noći veštica.

- Mi nismo Amerikanci, niti ćemo ikada biti i ne vidim i jedan jedini razlog što bismo slavili taj Sotonin dan? - samo je jedan od komentara čitalaca "Telegrafa".

Preporučujemo

- Danas je Sveti Luka i umesto u Srbiji o tome da se piše, portali puni o nekom izmišljenom prazniku izmišljenog naroda.

- Moje je pravo da moje dete ne slavi ovako nešto i zadržavam to pravo dok sam mu ja staratelj...

Samo slavljenje ovog praznika nije u duhu pravoslavlja, a kod mladih u Srbiji je zapravo izgovor za dobar izlazak. Međutim, oni stariji podsećaju da dobar izlazak može biti i tokom obeležavanja poklada, odnosno maškara narodnog praznika Slovena koji se vezuje za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Danas se poklade uglavnom vezuju za početak hrišćanskog obeležavanja velikog posta uoči Uskrsa.

Šta je zajedničko Noći veštica i pokladama?

Ono što povezuje ova dva praznika definitivno je karnevalska atmosfera, specifična odeća, prerušavanje, ali i konzumacija raznovrsne hrane.

Koji praznik je stariji?

Etnolog Dragomir Antonić pomogao nam je da odgonetnemo koji od ova dva praznika je stariji.

- Ova dva praznika se nikako ne mogu i ne smeju dovoditi u isti kontekst. Noć veštica ne postoji u našoj običajnoj tradiciji, to je satanistički praznik. To je devedesetih godina uvedeno i ovde je reč o otimanju običaja. Poklade postoje od pre 2.000 godina. Na dan kada je Sveti Luka, jedna od 10 najvećih srpskih slava, ljudi izigravaju majmune i bacaju na sebe božiji gnev. - rekao nam je Antonić.

On je dodao da niko ne može očekivati dobro, ako na dan jednog velikog sveca, slave veštice, kosturske glave i đavolja posla, a onda podsetio: "Ko sa đavolom tikve sadi, o glavu mu se obijaju!".

Zašto bi trebalo da obeležavamo poklade pre nego Noć veštica?

Bele poklade / foto: Profimedia/AFP

Slavljenje poklada je mnogo smislenije od Noći veštica. Smatra da se na ovaj dan opraštaju uvrede i svađe jer u period velikog posta treba ući bezgrešan i neraščišćenih računa. U Srbiji se, na primer, obeležavaju Bele poklade, koje označavaju zadnji dan pred veliki post kada se jede mrsna hrana.

Prema narodnim običajima, poklade su praznik koji uvek za ručak treba da okupi sve članove porodice. Trpeza Belih poklada, treba da bude ispunjena jelima koja se spremaju od jaja, sira i drugih mlečnih prerađevina. Stari kažu da se na taj dan pozivaju i siromašni susedi i prijatelji jer svi treba da se "omrse" tokom zajedničkog obreda i složno i u veselju uđu u post koji će trajati do Vaskrsa.

Takođe, poklade su vreme kada mlađi članovi porodice treba da "vode glavnu reč" - na taj dan se zbijaju šale, organizuju se igranke i svi se zabavljaju.

U nekim krajevima Srbije i danas se zadržao običaj maskiranja tokom poklada - mladići i devojke pod maskama i uz mnogo graje idu od kuće do kuće i zbijaju razne pošalice na opšte veselje ukućana i svih prisutnih. Nakon toga, domaćin treba da "mačkare" časti - jelom, pićem ili nekom drugom sitnicom.

Pa, umesto da zaključimo ovaj tekst rečima da Srbija ima svoju Noć veštica, reći ćemo da svet ima svoje poklade. A s obzirom na to da potiču sa ovih prostora, onda bi što pre trebalo da ih vratimo "u igru".

(T.T./Telegraf.rs)