Test za otkrivanje autizma za decu od 18-36 meseci: Ako vam je većina odgovora "ne" javite se lekaru

  • 2

Ipak, naučnici sa Ratgers univerziteta veruju da bi ovaj upitnik mogao da pomogne lekarima da detektuju autizam već kod male dece, u periodu kad bi intervencija bila vrlo značajna.

Pošto ne postoji medicinski test da bi se autizam dijagnostikovao, a kako je to poremećaj koji karakterišu teškoće u društvenoj interakciji, komunikaciji i sklonost repetitivnom ponašanju, lekari moraju da proučavaju ponašanje deteta kako bi postavili dijagnozu.

Studija iz 2012. ističe da je u više od 50 odsto slučaja autizam dijagnostikovan kod dece koja su bila starija od 5 godina, dok je samo u 20 odsto slučajeva poremećaj dijagnostikovan kod dvogodišnjaka.

Stručnjaci tvrde da upravo kašnjenje pri postavljanju dijagnoze sprečava dobijanje pomoći u ključnom trenutku. Takođe, mnogo je teže dijagnostikovati poremećaj kod devojčica nego kod dečaka, pošto su kriterijumi rađeni uglavnom na muškom uzorku.

Autizam, dete sa autizmom Foto: Ilustracija/Profimedia/BSIP

Vođa studije doktor Volter Zahorodni ističe da je njegov tim prikupljao podatke od oko 2.000 dece stare od jedne do tri godine, a povod su bili roditelji koji su rekli kako žale što ranije nisu prepoznali poremećaj kod svoje dece.

Deca koja na takozvanom PDQ-1 testu (Psyhological development questionnaire-1) imaju loše rezultate smatraju se rizičnom grupom, pa je preporučeno da se podvrgnu daljim pretragama.

Ovaj test navodno je 88 odsto tačan kada je reč o identifikovanju dece s autizmom, što znači da je većini dece koja su na testu imala “pozitivne” rezultate, otkriven autizam.

- Tačna dijagnoza može da bude potvrđena samo kroz sveobuhvatnu procenu stručnjaka”, pojašnjava dr Zahorodni, ali dodaje da je ovaj test prvi korak u dijagnozi i da, ukoliko se želi povećati broj rano prepoznatog autizma kod dece, “ovaj jednostavan test mora da bude u širokoj upotrebi”.

Test za rano otkrivanje autizma

Na test odgovorite sa “da”, “ponekad” ili “ne”. Ukoliko je većina odgovora “ne”, obratite dalju pažnju na ponašanje vašeg deteta, a po potrebi potražite lekarsku pomoć.

Moje dete…

1. gestikulira kako bi pokazalo interes ili privuklo pažnju

2. normalno reaguje na zvukove (čini se da čuje normalno, nije preosetljivo ili da pak preterano reaguje)

3. smeje se i redovno uspostavlja kontakt očima s drugima

4. reaguje kada ga zovete imenom

5. pokazuje interes za igru

6. uživa u igrama, poput žmurke

7. povezuje se s drugima blebetanjem, gestikuliranjem, pričanjem ili menjanjem izraza lica

8. koristi više od tri reči često i ispravno

9. spaja reči (npr. “hoću sok”, “ići pa-pa”)

10. smeje se kad se i drugi smeju

*Test se odnosi na decu staru od 18 do 36 m

(Telegraf.rs/jutarnji.hr)

Video: Tzv. kosovska policija upala u zgradu opštine Gračanica

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Defektolog

    28. avgust 2019 | 23:03

    Ne znam cemu text? Kada ste defektologe iskljucili, a oni su strucni, ne lekari, logopedi...vec oligofrenolog koji je bar u moje vreme dok se ucilo izucavao 5 godina sve vezano za decu sa smetnjama u mentalnom razvoju! Sada ta deca idu u redovne skole sa pratiocima,a gde smo mi i cemu tolike izgubljene godine.Ucitelj nije strucan da radi sa tom decom.

  • bibi

    30. avgust 2019 | 23:14

    Uz svo poštovanje ove dece i njihovih roditelja, moram reći da deca iz kolektiva u koje ide takvo dete izuzetno trpe. Gledujući to dete, koje pored smetnji je i najčešće veoma razmaženo, druga deca su u najranijem detinjstvu svedoci neprimerenog ponašanja a oni ga usvajaju kao primer, uzor, tipa kad može on, mogu i ja. Onda smo mi, drugi roditelji u problemu da nadjemo način da objasnimo našem detetu zašto ono ne bi trebalo tako da se ponaša. Ovo je čist idiotizam da takva deca pohađaju redovne ustanove. Prvo niti ima kadra da im se posveti na adekvatan način niti se postiže ikakav uspeh na obe strane, po meni. Naravno da rakva deca treba da budu prihvaćena u društvu, ali mi stalno forsiramo privilegije nekih persona sa medicinskim, nacuonalnim, seksualnim problemima a mi pravi, zdravi večito na marginama. Dokle više?

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA