Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
robi
pustite medije i zapad i tu takozvanu samostalnost..svadjajte se volite se i uzivajte u svemu tome sa svojom djecom sa svojim roditeljima jer oni su dio vas..vi dio njih!!ljubav je to vasa intimna obiteljska..a swen ili neki john nek zive s psima!
Ika...
Samo lud moze da bude srecan tada..pa valjda su roditelji najsrecniji kada su deca sa njima...bar ja tako mislim..imam dva sina i daj Boze da uvek budu u mojoj blizini...
Aleksis
Ocito nisam shvatila ovaj text. Ne znam, mozda kada deca budu odrasla, budem srecna kad odu od kuce i uzivam. Jer sad ne uzivam jel tako?! Kazem mozda nisam shvatila clanak. Sad trenutno i od kada imam decu mi je sve prelepo i predivno i zaista se ne bih menjala za zivot bez dece. I nezamislivo mi je da moje dete sutra jednog dana nece biti samnom. Da tako je, ja sam jedna od tih sebicnih majki koje nenormalno vole svoju decu, ali zar to nije normalno? Ja ne cekam jedva da odrastu i odu od mene. Kada bude dosao trenutak da se osamostale, pomoci cu im na sve nacine, biti podrska i sve sto treba i biti srecna zbog njihove srece.... Ali to nece biti moja sreca sto nisu pored mene. Jedan deo mene ce uvek ostati tuzan... Eto tako je...