Samo 13% majki u Srbiji doji bebu: Stručnjak za dojenje Irena Marković otkriva poražavajući podatak

Svaka trudnica, devet meseci od saznanja da uskoro postaje majka, provede pripremajući se za dane koji slede s dolaskom bebe na svet. U moru raznih informacija, interneta, društvenih mreža i blogova gde čitamo svakave neproverene savete, koje ne daje medicinsko osoblje, možemo lako učiniti nešto pogrešno.

Najveća briga svake majke nakon porođaja je dojenje - da li će mleko krenuti, da li će beba hteti da sisa, da li će imati dovoljno strpljenja i snage da istraje u tome, ali i kako se boriti protiv grčeva kod beba i kako ublažiti bolove koje zadaju rane nastale porođajem.

Preporučujemo

Danas u Srbiji svega 13 odsto majki isključivo doji svoju bebu i to su poražavajuće brojke. Nismo mogli da se ne zapitamo kako je takva jedna prirodna stvar danas postala toliko komplikovana i zašto se od toga danas pravi bauk.

Svaka majka ima dovoljno mleka za svoju bebu; Foto: Pixabay

Prvih 40 dana po rođenju bebe je delikatan period za svaku ženu, protkan emocijama sreće, stresa, brige, nesigurnosti uz sve fizičke promene koje se dešavaju u telu nakon porođaja.

Irena Marković, strukovna medicinska sestra iz oblasti medicinskih nauka za Telegraf.rs razbija sve zablude vezane za prve dane u životu vaše bebe i pomaže vam da shvatite da dojenje nije komplikovana stvar ukoliko ga takvim ne napravite.

Irena poseduje ogromno iskustvo na polju dečjeg razvoja, socijalizacije, ishrane, nege i lečenja, ne samo kroz teoriju nego i praksu. Na društvenoj mreži Fejsbuk vodi grupu pod nazivom "Zdrava beba" kroz koju bezrezervno pomaže trudnicama i majkama u svim njihovim nedoumicama.

U prvih 40 dana bebe pokušajte da ostanete smireni; Foto-ilustracija: Foter/miss pup

• Da li je (a znamo da jeste) opravdano onih 40 dana i kako time što ne idemo kod porodilje pomažemo porodilji?

Stari narodni običaj i  verovanje da prvih 40 dana nakon porođaja ne treba posećivati babinjaru i novorodjenče jeste utemeljeno i postoje brojni razlozi koji opravdavaju primenu ovog običaja. Nekada je ovaj običaj podrazumevao da se u posetu babinjari ide sa poklonom, ali i pečenim piletom, pogačom, vinom, tortom.  Nekada su ljudi na taj način pomagali jedni drugima.  Zamislite olakšavajuću okolnost u kojoj gosti  prilikom posete donesu pola ručka koji babinjara ne mora da priprema već dobije kao poklon.

Bez obzira na želju i jaku volju posetilaca da ne budu opterećenje mami i bebi, to nije moguće. Bilo koja poseta remeti porodicu. Remeti bebinu rutinu u podojima, nezi, kupanju, oblačenju, spavanju. Remeti majku  koja je u situacijama kada ima goste rastrzana između bebe i njenih potreba i potreba koje imaju gosti bez obzira na svu njihovu volju da ne remete mamu i bebu.  Bebi je potrebna odmorna majka, spremna za podoj onoga momenta kada je bebi podoj potreban.

Tih 40 dana je okvirni period koji je potreban majci  da se odmori i oporavi od porođaja koji je izvesna trauma za njen organizam, da rane od porođaja zarastu, da uspostavi laktaciju, da ima redovne obroke, da se zbliži sa bebom, da se navikne na nove obaveze i drugačiji stil života. Ukoliko u porodici ima još  dece, to je još jedna dodatna obaveza u porodici jer je i njima potrebno vreme da se priviknu na novonastalu situaciju, da se adaptiraju i prihvate dolazak novog člana porodice. Česte posete mogu izazvati neželjene obrasce ponašanja kod dece u mladjim uzrastima.

Tih 40 dana je period koji je potreban bebi da se adaptira na uslove spoljne sredine, da se zbliži sa majkom, da se uspostavi laktacija,ritam sna i odmora.Ovaj period zahteva spremnost i raspoloživost majke da odgovori na sve potrebe bebe bez odlaganja. To nije moguće ukoliko je majka zauzeta posetama.

Na kraju,učestale posete i mnogo  različitih lica nose veliki rizik od prenošenja infekcija, naročito kada je aktuelna epidemija gripa i virusnih infekcija.

• Da li buduća majka na neki način može da pripremi dojke za dojenje?

Tokom faza rasta i razvoja devojčica,  grudi, odnosno dojke, kao organi  kontinuirano prolaze kroz razne razvojne faze da bi svoju punu zrelost  dostigle tokom trudnoće. Bez da ikako intervenišemo spolja, dojke su  prirodno tokom perioda trudnoće u fazi pripreme za dojenje.

U našem narodu postoje brojna verovanja, čak i preporuke da majka treba da izvlači bradavice, omekšava ih peškirom itd. Danas znamo da ovakve mere nisu potrebne, a mogu biti i štetne. Draženje bradavica i dojki u poslednjem trimestru trudnoće, posebno kada je trudnoća rizična, može dovesti do prevremenog porođaja. Dakle, dojke nije potrebno pripremati za dojenje.

Iskoristiću priliku da ukažem na suštinu pripreme za dojenje. Suština je u donošenju jasne i čvrste odluke da će trudnica nakon porođaja dojiti svoju bebu. Za buduću majku je važno da zna da vrlo malo žena uspeva da doji bez problema po prvi put, i da je nekada potrebno više nedelja da se mama i beba usklade i da dojenje bude proces koji će teći neometano i na obostrano zadovoljstvo.

Samo 1-3 odsto žena na svetu ne može da doji; Foto: Shutterstock

• Često čujemo rečenicu "Nemam dovoljno mleka", da li je ovo opravdana tvrdnja?

Tvrdnja “nemam dovoljno mleka” je u najvećem broju slučajeva zabluda. Svaka majka ima dovoljno mleka za svoju  tek rođenu bebu. Ono što remeti normalan proces uspostavljanja laktacije je zastarela i loša praksa u porodilištima. Da bi majčino telo u narednom periodu proizvodilo dovoljnu količinu mleka za bebu, potrebno je:

- započeti sa prvim podojem u okviru dva sata nakon porođaja

- osigurati pravilan položaj za dojenje da bi podoji bili efektivni

- bebu često stavljati na dojku, najmanje 8 podoja za 24 sata

- u prvih mesec dana ne dopuštati da između dva podoja prođe više od dva sata

Ovakav početak dojenja obećava uspeh u dojenju ako postoji  preduslov da majka želi da doji bebu. Ukoliko majka dodaje bebi vodu, adaptiranu formulu, koristi varalicu, postoji velika šansa da njeno telo ne proizvede količinu mleka koja je bebi potrebna iz prostog razloga što beba ne provodi vreme sisajući dojku. Ako izostane dojenje, izostaje i stimulacija dojki sisanjem. Dakle, ako beba samo sisa, ona sisanjem šalje majčinom telu impuls da proizvodi mleko za sledeće podoje.

Što više i češće sisa, to će se više mleka stvarati. Ukoliko beba ne sisa već uzima drugu hranu i tečnosti, ona neće imati česte podoje, a mamino telo neće dobiti impuls jer izostaje podoj kao stimulacija. Laktacijski neuspeh majke prvi put se pominje u medicinskim enciklopedijama iz Egipta 1550. godine p.n.e. Rečenica “nemam dovoljno mleka” datira iz nekih ne baš tako davnih vremena kada je proizvodjačima formula bilo dozvoljeno da napišu na pakovanju mlečne formule ”...ako nemate dovoljno mleka...”. Jasno nam je kakve probleme  stvara ova rečenica kod jedne zbunjene i uplašene majke. Na sreću, danas je zakonom regulisano na koji način se može nuditi alternativno mleko u slučaju neuspeha sa dojenjem.

Svega 1-3 odsto žena na svetu ne može da doji iz vrlo jasnih razloga a to su neke hirurške operacije dojki, nerazvijene mlečne žlezde tokom perioda odrastanja majke, zaostajanje dela posteljice u materici nakon porodjaja, oštećenje hipofize i druge vrlo retke situacije.

Postoje dva znaka da beba ne dobija dovoljno mleka. To je neadekvatno napredovanje u telesnoj težini i nedovoljan broj mokrih pelena.  Ovo ne znači da mama nema dovoljno mleka.  Možda majčino telo proizvodi i više nego dovoljno mleka, ali beba ne dobija svu količinu mleka podojem.

 Kako povećati proizvodnju mleka u salučajevima kada postoji problem sa dojenjem:

- često stavljati bebu da sisa ili imitirati sisanje bebe pumpicom za izmlazanje mleka

- povećati broj podoja

- ne prekidati podoje i ne ograničavati trajanje podoja dok beba aktivno sisa

- ne menjati prečesto dojke pri podoju

- izbavciti iz upotrebe šeširiće za dojenje,varalice, flašice i cucle

- ne dodavati vodu i druge tečnosti bebi

Ne dodajte vodu i čajeve dojenim bebama; Foto: Profimedia

• Ako je beba lenja i neće da sisa, kako je motivisati da to efektivno čini?

Treba razlikovati dva stanja, a to su lenja beba i pospana beba. Najpre se treba uveriti da je beba zdrava. Beba može odbijati podoje ukoliko je bolesna ima neku vrstu bolova i neprijatnosti, ili je pod uticajem lekova bilo da ih uzima ona ili majka.

Beba koja je pospana zahteva pregled lekara jer pospanost može ukazivati na neke zdravstvene smetnje.  Razlozi za pospanost mogu biti : porođaj, pojava fiziološke žutice, lekovi... Pospanu bebu treba buditi i zadržati bebino interesovanje. Presvlačimo je, raskomotimo, promenimo pelene, masiramo dlanove i tabane, hodamo prstima po kičmi...

Beba koja je lenja  dosta vremena provodi na dojci, plače kada je sklonimo sa dojke i slabo napreduje u težini. Ove bebe dremaju na dojci, sisaju kratko, odnosno sam podoj traje veoma kratko. Za to kratko vreme beba dobije samo prednje vodenastije mleko koje zadovolji njenu žeđ i  glad ali ne zadovoljava ostale potrebe organizma, pa beba nedovoljno napreduje u težini iako možda ima dovoljan broj mokrih pelena. Stolice kod takve bebe su zelenkaste i tečne. Beba dobija mleko podojima, ali je problem u tome što ne sisa dovoljno dugo na jednoj dojci da bi došla do masnijeg mleka od koga će napredovati u težini.

Razlog cele ove priče uglavnom jeste loš položaj za dojenje ili loš položaj bebe na dojci tokom podoja. U lošem položaju beba obuhvata ustima samo bradavicu koju sisa kao varalicu, podoji su uglavnom bolni, neretko nastaju i ragade. Rešenje je u popravljanju položaja. Beba mora imati puna usta dojke. Obzirom na to da beba mleko sisa iz dojke, a ne iz bradavice, vrlo je važno da beba ustima obuhvati što veći deo areole (tamni krug oko bradavice). Nakon što se popravi položaj, popravlja se i stanje bebe, napredovanje i beba počinje aktivnije da sisa.

Pomoć majci i bebi da ponovo uspostave dojenje podrazumeva:

- eliminaciju flašica i cucli

- popravljanje položaja za dojenje

- pomoć da se mama i beba udobno smeste za podoj u prijatnoj atmosferi uz prigušeno svetlo i mirne šumove, bez buke i jakih stimulusa

- čest kontakt koža na kožu - beba treba da bude gola, samo u peleni, a majka bez gornjeg dela odeće; zagrljene, mama i beba se zajedno pokrivaju i utopljavaju

- smirena i odmorna majka

- ako je neophodno hranite bebu alternativnim metodama - iz čaše na primer, ali nemojte uvoditi cucle

Razlog za odbijanje podoja od strane bebe može biti neka promena kao što je novi miris kupke koju koristi majka, nicanje zubića, uspostavljanje mesečnog ciklusa kod majke, stres ili promena sredine....

Beba najefikasnije prazni dojku; Foto: Profimedia

• Šta raditi kada mleko nadođe i grudi se stvrdnu- tuširati toplom ili haladnom vodom, stavljati bebu odmah na dojku?

Povećana produkcija mleka, veća nego što su bebine trenutne potrebe, karakteristična je za period od trećeg do petog dana nakon porodjaja.  Kada dođe do prepunjenih dojki, potrebno je brzo reagovati kako bi se stanje popravilo u prvih 24-48 sati.

Pre podoja potrebno je primeniti toplotu na dojku.  To može biti topli oblog ili tuširanje dojke toplom vodom 10-15 minuta. Odmah nakon primene topolote treba dati bebi da sisa. Ako je dojka tvrda i u predelu areole i bradavice, potrebno je malo je omekšati  kako bi beba mogla da obuhvati što veći deo dojke ustima i započne podoj. Tokom podoja obratiti pažnju na jak mlaz mleka koji može smetati bebi pa treba pustiti da jak mlaz prođe i mleko spontano isteče kako ne bi smetao bebi. Nakon popuštanja refleksa isticanja mleka, vratiti bebu na dojku.

Kod prepunjenih dojki važno je nuditi česte podoje jer će oni regulisati prepunjenost. Ako pored podoja ipak postoji prepunjenost, postoji potreba za dodatnim izmlazanjem između podoja. Nikako ne treba prazniti dojku do kraja već izmlazati onoliko mleka koliko je dovoljno da osetimo olakšanje. Izmlazanje veće količine mleka nas vodi u začarani krug jer koliko mleka izmuzemo, toliko ili još više će se ponovo stvoriti. Dakle, vrlo je važno ne preterivati sa izmlazanjem već izmlazati tek toliko da popusti pritisak u dojkama. Mleko koje smo izdojili ne dajemo bebi jer postoji potreba da beba aktivno sisa na dojci. To mleko možemo odložiti i zamrznuti za neku kasniju upotrebu. Beba najefikasnije prazni dojku. Ako beba ne sisa, onda koristimo ručnu tehniku izmlazanja ili pumpicu za izmlazanje.

Izmedju podoja je potrebno primenjivati hladne obloge poput mokre hladne pelene ili kese zaledjenog povrća ili svežeg lista ohladjenog kupusa koji smo malo izgnječili.

• Da li je istina da mleko teže kreće kod žena koje su se porodile carskim rezom?

Istina je. Razlog za to je što majke porođene carskim rezom kasno započnu prvi podoj. Na proces uspostavljanja laktacije utiče porođaj (rađanje posteljice) i stimulacija dojki čestim podojima. Ono što je drugačije kod majki koje su porođene carskim rezom je ta odvojenost mame i  bebe i izostanak podoja kao važne stimulacije za uspostavljanje laktacije.

Bebe se rađaju sa urođenim instinktom za sisanje; Foto: Profimedia

• Zašto danas svega 13 odsto žena u Srbiji doji (s čim ste se vi susretali)?

Procenat dojene dece u 20 veku je bio 90 odsto da bi  u 21 veku opao na 47 odsto  sa tendencijom daljeg pada do današnjih 13 odsto dojene dece.  Sa poražavajućom statistikom se ne susrećemo samo u Srbiji.  Svetska zdravstvena organizacija navodi podatke da  je samo oko 36 odsto beba od 0-6 meseci širom sveta isključivo dojeno tokom perioda 2007-2014. godine.

Majci je potrebna prava informacija i kontinuirana podrška u zdravstvenom sistemu kako bi uspela u dojenju. Najveća prepreka za veći procenat dojene dece su nedovoljna informisanost majki o dojenju i needukovanost odnosno neadekvatna podrška svih učesnika u sistemu podrške roditeljstvu.

Od presudnog je značaja da majka ima želju da doji. Jer, kada ima želju ona može vrlo brzo dođe do pravih informacija. Znamo da majke danas posećuju društvene mreže, čitaju i prihvataju savete sa interneta. Iz tog razloga danas postoje i brojni sistemi podrške na društvenim mrežama bilo da je reč o portalima, grupama za podršku dojenju ili zajednicama majki. Ono što je dužnost svih nas jeste da podržimo majku  i da joj omogućimo da dođe do pravih informacija o dojenju. Sve dalje odluke i postupci pripadaju njoj samoj. Neretko, majka ipak donosi odluku da ne doji svoju bebu.

Zdravstveni radnici promovišu i podržavaju dojenje. Nije u tome problem. Babice, pedijatri, patronažne sestre i ostali učesnici podrške roditeljstvu iznose pred roditelje brojne prednosti dojenja, rizike ukoliko  beba nije dojena, dobrobiti dojenja. Međutim, kada se javi problem, čini se sa nam nedostaju veštine uz pomoć kojih bismo na pravi način rešili problem, a zadržali se na savetima vezanim za dojenje. Izostaje ta praktična pomoć majci da prevaziđe problem i nastavi sa dojenjem. Tu smo slabi. Umesto da nudimo rešenje problema za nastavak dojenja mi nudimo veštački način ishrane formulama kao rešenje problema sa dojenjem. A ni jedan problem sa dojenjem se ne može rešiti formulama. Prelazak na veštački način ishrane makar samo kao dopuna, vodi ka prestanku dojenja. Neretko se majci savetuje da prekine dojenje zbog upotrebe lekova i lečenja. Zapravo, većina lekova je kompatibilna sa dojenjem, a oni koji to nisu, imaju zamene koje idu uz dojenje. Na sreću, mi sada imamo Nacionalni program za podršku dojenju i verujemo da će procenat dojene dece biti mnogo veći.

Prepreka za dojenje su i neetične kampanje koje imaju za cilj da promovišu veštački način ishrane beba formulama.  Srbija je potpisnica Medjunarodnog kodeksa reklamiranja i oglašavanja zamena za majčino mleko. Kodeks ima cilj da zaštiti  prava deteta i reguliše primenu zakonske regulative za podršku dojenju u prvim godinama života.

Poseban problem je uticaj okoline na majku koja želi da doji. Podrška okoline, uže i šire zajednice praktično ne postoji. Ali postoje i u narodu već dugo žive na na desetine zabluda vezanih za dojenje. Neke od njih su “slabo ti je mleko, vodeno je”, “nemaš dovoljno mleka”,  “ razmazićeš ga, biće vezan za tebe” ,“to više nije mleko nego vodica” “veliki dečko, ima zube, a još sisa” “dojenje mu više ništa ne znači”... Na svaki bebin plač  postavlja se pitanje da li je beba gladna, da li je mleko “kvalitetno”, insistira se na “uobročavanju” bebe dojenjem na tri sata. Sve nabrojano ovde je, naravno, velika zabluda i stvar loše informisanosti. Čovek je jedini sisar koji za ishranu mladunaca koristi mleko drugih sisara. Zašto se samo kvalitet majčinog mleka dovodi u pitanje?  Zašto nikada niko nije doveo u pitanje kvalitet mleka krave od koga se i  prave formule?

 Informacije koja svaka trudnica i majka mora imati su:

-Dojenje se u početku odvija uz pojavu nekih poteškoća. Veoma mali broj žena od porodilišta uspe da doji bez ikakvih problema.

- Ako imate poteškoće sa dojenjem neophodna vam je podrška i saveti osobe koja raspolaže pravim informacijama. To su najčešće ginekolozi, pedijatri, savetnice za dojenje i laktaciju. Problem sa dojenjem se ne rešava uvođenjem formule u bebinu ishranu nego prevazilaženjem stanja koje je prepreka za uspešno dojenje.

- Bolne, prepunjene dojke, ragade na bradavicama su najčešći pokazatelji da beba ne sisa dobro jer je položaj za dojenje loš. Ukoliko ne popravimo položaj, beba neće dobro napredovati u težini, dolaziće do prepunjenosti dojki, možda i začepljenih kanala i mastitisa kao i do smanjene proizvodnje mleka.

- Mleko ne može da nestane i prestane zbog stresa. Mleko je tu u dojkama, samo je potrebno da se opustite, da mazite bebu i da nastavite sa dojenjem. Potrebno je da koncentracija adrenalina koji se povećano stvara u stresnim i kriznim situacijama opadne. Adrenalin blokira isticanje mleka iz dojki. Mleko je tu, ali je blokirano. Kada koncentracija hormona stresa opadne u našem organizmu, preovladavaju hormoni sreće koji su zaduženi za dojenje. I to je to. Mleko će početi da struji dojkama.

- upotreba flašice sa cuclom dovodi do konfuzije bradavice i vodi ka bebinom odbijanju dojke. Ukoliko je neophodno,dohranjujte bebu alternativnoim metodama kao što su špric,čaša,sistem za relaktaciju

- povišena temperatura nije razlog za prestanak dojenja,ma kolike vrednosti bile. Većina bolesti i stanja majke i bebe nisu prepreka za dojenje. Banalne respiratorne infekcije,crevne infekcije i slično nikako nisu razlog za prestanak dojenja.

- mleko ide iz dojke, a dojenje ide iz glave!

U borbi protiv grčeva najefikasniji je mamin dodir; Foto: Pixabay

• U borbi protiv grčeva kod beba savetuju nam masaže, čajeve, zvukove s Jutjuba, šta je najefikasnije?

U borbi protov grčeva lekovito dejstvo ima mamin dodir, toplina maminog zagrljaja, kontakt kožom na kožu i nežno ljuljuškanje bebe.  Neophodno je da majka bude smirena, sigurna u sebe i da zna da grčevi nisu nikakva bolest te nije potrebno davati lekove bebi. Tako će smireno moći da se posveti bebi i umiri je. Beba prolazi kroz period adaptacije na spoljni svet i mnogo toga joj narušava spokoj i mir koji je imala u materici. Potrebno je vreme.

Ono što može ovaj period učiniti podnošljivijim jeste:

- podizanje bebe da podrigne posle obroka, nekada je potrebno više puta tokom jednog podoja podići bebu na podrigne

- masaža bebinog stomačića dlanovima u smeru kazaljki na satu oko pupka

- primena toplote na bebin stomačić u vidu tople pelene ili termofora za bebe

- čaj za mame koje doje od mešavine komorača,anisa,matičnjaka i sladića. U pola kafene kašičice stavite komorač. Drugu polovinu popunite matičnjakom,anisom i sladićem u jednakoj količini. Mešavinu stavite u polalitre hladne vode, stavite da proključa, ostavite da odstoji 10 minuta pokriveno poklopcem i čaj je spreman za upotrebu. Dnevno možete uzimati litar čaja.

Rana od porođaja ume da zadaje velike bolove; Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

• Otkrijte nam neki trik za ublažavanje bola koju zadaje epiziotomija nastala prirodnim porođajem?

Sve dok rana od epiziotomije ne zaraste, babinjara će osećati blagu nelagodnost u vidu zatezanja, bola, svraba i u predelu rane i to je sasvim normalno. Da bi rana od epiziotomije što bezbolnije i brže  zarasla potrebno je pridržavati se određenih pravila.

- izbegavajte sedenje i položaje koji dovode do rastezanja i zatezanja kože i mišića u predelu epiziotomije. Preporučuje se ležanje

- izbegavajte podizanje tereta da konci ne bi popustili a rana se razdvojila

- kada ležite, korisno je da ispod sebe postavite neproomočivo platno, da sklonite uložak i da ranu od epiziotomije sušite na vazduhu. Za ranu je najbolje da se suši na vazduhu

- nemojte nositi pantalone i veš koji steže i onemogućava cirkulaciju vazduha. Najbolje bi bilo da budete u spavaćici, kućnoj haljini ili bademantilu a da preko rane stavljate samo uložak od vate koji ćete redovno menjati čim bude mokar. U slučaju nužne potrebe obucite specijalni mrežasti veš

- nakon svakog odlaska u toalet, ranu isperite toplom vodom i blagim sapunom

• Da li žena dok doji treba da pazi na ishranu i izbaci namirnice koje nadimaju?

Decenijama unazad smo svedoci netačnih informacija koje se serviraju majkama koje doje.  Majka koja doji bebu postupa po zakonitostima prirode. Majka nije obolela osoba kojoj je potreban specijalan režim ishrane. Majka je jedinka koja u skladu sa prirodom hrani svoje mladunče. Iz tog razloga, ne postoji potreba da majka koja doji bude na posebnom režimu ishrane.

Poželjno je da se hrani raznovrsno i umereno ne samo zbog sebe i svog organizma već i zbog bebe koja putem mleka dolazi do važnih sastojaka hrane i upoznaje ukuse namirnica te će u periodu navikavanja na nemlečnu komplementarnu hranu  lakše prihvatiti kroz ove poznate ukuse putem mleka. Ono što bi majka koja doji trebala da izbegava su lekovi, droga, duvan, alkohol.

Ukoliko majka utvrdi da njenoj bebi smeta neka namirnica, ona će eliminisati baš tu namirnicu iz svoje ishrane na dve do tri sedmice i ponovo je uvesti u svoju prehranu. Ne reaguje svaka beba na kupus, pasulj, grašak...Nekim bebama može smetati bilo koja namirnicama, dok drugim ne smeta ni jedna. Zato ne preporučujemo da se majka unapred lišava određene hrane. Hranite se raznovrsno, a ako ima potrebe za eliminacijom određene namirnice, vrlo lako ćete to sprovesti u delo.

(Telegraf.rs/Bojana Krstić)