Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Vladimir Jokanović
Ne znam odakle vam ove brojke i na koji grad se odnose, ali problem je daleko od rešenja, a usluga u privatnim vrtićima, jedva išta bolja nego u državnim nije ni blizu izjednačena u smislu cene. U Novom Sadu situacija je ovakva: U privatnom vrtiću koji je ćerka pohađala mesečna 'školarina' iznosila je 22.500,00 dinara. Grad je refundirao 8.000,00, prvo unapred, a zatim kada su uplate vrtićima počele da kasne, vrtići su uveli drugu proceduru: da se kompletan iznos plati do 10. u mesecu, a grad kad refundira - refundira, obično do kraja meseca. Samo u slučaju kad dete ne ide čitav mesec ili manje od pet dana u vrtić, fakturisano je pola cene, a iznos subvencije je ostajao isti. Ove godine smo uspeli da upišemo dete u državni vrtić, doduše u poludnevni boravak, ali tako nam i više odgovara i plaćamo mesečno između 480 i 995 dinara. Oba vrtića su nam praktički pod prozorom, ali državni ima veliku zelenu površinu s peščanicima, poligonom i veliku gimnastičku dvoranu, a privatni se sastoji od četiri ulična lokala i dvorišta popločanog behatonom dok se fizičko vaspitanje odvija u podzemnom delu predviđenom za garaže. Ono što je primetno u privatnom vrtiću je veći broj osoblja i shodno tome više sadržaja za decu, dok je u državnom infrastruktura mnogo solidnija i namenski prilagođena deci. Izbor igračaka i učila je veći u državnom vrtiću, naprosto zbog toga što vrtić postoji 40 godina i ima i neke igračke koje smo mi imali u vtićima u to vreme, a i zato što svek godine roditelji zajedno skupe simboličan iznos za Novu Godinu pa onda Deda Mraz od tih para donese igračke koje ostaju u vrtiću i na taj način se fond igračaka zanavlja i povećava.Što se zdravstvene situacije tiče, ne bih rekao da su daca u privatnom vrtiću u bilo kakvoj prednosti jer grupe jesu manje, ali su i smešteni u mnogo manjem prostoru koje nema adekvatnu prirodnu ventilaciju i gleda direktno na ulicu. Posete pedijatra koje je privatni vrtić organizovao zvuče dobro, ali ipak nisu ni blizu kao kad dete odvedete kod privatnog pedijatra, što za iznos koji plaćate vrtiću možete da uradite desetak puta mesečno. Realno, kada bi se sredstva koja se izdvajaju za refundiranje boravka dece u privatnim vrtićima uložila u državne vrtiće, privatnici ne bi imali nikakve šanse. Naravno, trebalo bi zaposliti i više osoblja, ali to očigledno nekom nije u interesu. U Novom Sadu se zna kome.
Bane
Jako je bitno ko vaspitava decu,moja konkretno idu u drzavni vrtic i uveliko razmisljam i privatnom,naime vaspitacice su pred penzijom i nemaju vise ni strpljenja ni volje da ih bilo sta nauce,mnogo je drugacija situacija kod mladjih vaspitacica,tako da bi drzava trbala da napravi anketu roditelja da li su zadovoljni vaspitacicama u drzavnim vrticima,ili da odu u prevremenu penziju pa da dovedu mlade vaspitace ili da ih premeste u vrtice gde su manje grupe. Situacija je trenutno katastrofalna
Anka
Samo sto su deca iz drzavnog vrtica daleko snalazljivija u skoli od dece koja su bila u privatnom vrticu. Tu nesto treba menjati.