Da li je privatni vrtić bolji od državnog?
Ranije su roditelji imali dosta poteškoća prilikom prijavljivanja za državni vrtić jer mesta nije bilo dovoljno čak i za one koji ispunjavaju neophodne uslove, a to je između ostalog da su oba roditelja zaposlena. Liste čekanja su bile duge, a privatni vrtići, kojih je tad bilo znatno manje, bili su skuplja opcija koja mnogima nije odgovarala
Sistemom subvencija cena privatnih vrtića se izjednačila sa cenom državnih u mnogim slučajevima.
Roditelji imaju dilemu da li je bolje opredeliti se za državni ili za privatni vrtić. Sagledali smo više aspekata i napravili poređenje.
1 . Rad sa decom u malim grupama
Ovo je jedan od najčešćih aduta privatnih vrtića. Većina njih će ovo istaći kao svoje opredeljenje, a ujedno i prednost u odnosu na državne. Poznato je da grupe u državnim vrtićima često broje i po dvadeset petoro ili više dece, dok su u privatnim vrtićima grupe znatno manje i broje do osmoro dece mlađeg uzrasta ili do dvanaestoro dece starijeg uzrasta, što se smatra optimalnim brojem.
2 . Individualni pristup detetu
Kada odete u neki od beogradskih privatnih vrtića jedna od prvih stvari koje će Vam naglasiti je da neguju individualni pristup detetu. To se nadovezuje na priču o radu u malim grupama. Svako dete ima svoje osobenosti, karakter, interesovanja i talente. Individualni pristup omogućava bolje sagledavanje detetovih potreba, uočavanje sklonosti i afiniteta, kao i pravovremeno reagovanje u slučaju da se dete suočava sa nekom poteškoćom.
3. Cena vrtića
Cena državnog vrtića na mesečnom nivou je takozvana ekonomska cena i ona trenutno iznosi oko 28.000 dinara. To je puna cena, međutim grad subvencioniše 80%, odnosno oko 22.400 dinara, što znači da roditelji svakog meseca dobijaju uplatnicu sa iznosom od oko 5.600 dinara.
Mnogi privatni vrtici su prihvatili ovu cenu. Međutim, iznos refundacije od strane grada varira od oko 9.600 dinara (ako dete nije pohađalo vrtić) do maksimalnih 22.400 dinara (ako je dete išlo u vrtić svaki dan). Ispada da je vrtić skuplji za roditelje kada ga dete ne pohađa redovno. Neki privatni vrtići su ovu nelogičnost ispravili tako što su ponudili fiksnu cenu od 5.600 dinara bez obzira na to koliko je dana u toku meseca dete pohađalo vrtić.
Priča o ceni se ne završava ovde. Treba imati u vidu da privatni vrtići u okviru svojih redovnih aktivnosti imaju časove sporta, jednog ili više stranih jezika, umetničke radionice, časove plesa ili baleta - i sve to je najčešće uključeno u cenu. Ova činjenica nosi sa sobom mnoge benefite. Deca obavljaju ove korisne aktivnosti za vreme boravka u vrtiću, tako da nije neophodno, čak nije ni preporučljivo, voditi ih posle na dodatne časove. Na ovaj način se štedi i novac i dragoceno slobodno vreme koje posle posla možete neometano provesti sa svojim najmlađima.
4. Prostor i opremljenost vrtića
Kada su u pitanju prostor i oprema, tu nema pravila. Državni vrtići često imaju prostranija dvorišta i zelene površine, ali s druge strane uglavnom su skromnije opremljeni od privatnih. Neki nisu više godine (ili čak decenija) renovirani, ali ima i onih koji su novoizgrađeni i u skladu sa tim moderno opremljeni. Svi su uglavnom prostrani, ali problem se javlja kada ima previše dece u grupama, samim tim prostor postaje skučeniji.
Privatni vrtići su uglavnom bogatije opremljeni novim i raznovrsnijim igračkama i nastavnim materijalima u odnosu na državne. U zavisnosti od arhitektonskih odlika naselja u kome se nalaze, smešteni su u kućama sa dvorištima, prostranim i spojenim lokalima ili velikim stanovima. Neki imaju izuzetno lepa, velika i funkcionalno opremljena dvorišta sa igralištima. Postoje i oni koji imaju bazen.
5. Program rada i nastavne aktivnosti
I privatni i državni vrtići imaju svoje, pažljivo kreirane programe rada, koji su prilagođeni uzrasnim grupama. Privatne predškolske ustanove, kao i državne, bave se decom od jaslenog uzrasta pa sve do polaska u školu i u skladu sa tim imaju i pripremni predškolski program koji je od pre nekoliko godina obavezan za svu decu. Kakav će na Vas utisak ostaviti neka ustanova u velikoj meri (možda u najvećoj) zavisi od osoblja koje tu radi. Stručnost, ljubav prema poslu i zalaganje vaspitača predstavljaju temelj kvalitetnog rada sa decom i predškolskog obrazovanja.
Pitanje postavljeno u naslovu ovog teksta nema tačan odgovor. Prepuštamo Vama da donesete konačni sud i odluku. Naša preporuka je da kontaktirate i obiđete što veći broj vrtića jer ćete na licu mesta saznati sve što Vas interesuje. Posetite sajt www.mirandre.com i pogledajte detaljan spisak privatnih vrtića. Tu ćete naći i cene vrtića, kao i mnoštvo korisnih informacija o njima.
(Telegraf.rs/ PR)
Video: Ogromne gužve na granici sa Hrvatskom: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Boba
Vrtic je vrtic.Bitno je ko vaspitava decu!
Podelite komentar
Bane
Jako je bitno ko vaspitava decu,moja konkretno idu u drzavni vrtic i uveliko razmisljam i privatnom,naime vaspitacice su pred penzijom i nemaju vise ni strpljenja ni volje da ih bilo sta nauce,mnogo je drugacija situacija kod mladjih vaspitacica,tako da bi drzava trbala da napravi anketu roditelja da li su zadovoljni vaspitacicama u drzavnim vrticima,ili da odu u prevremenu penziju pa da dovedu mlade vaspitace ili da ih premeste u vrtice gde su manje grupe. Situacija je trenutno katastrofalna
Podelite komentar
Vladimir Jokanović
Ne znam odakle vam ove brojke i na koji grad se odnose, ali problem je daleko od rešenja, a usluga u privatnim vrtićima, jedva išta bolja nego u državnim nije ni blizu izjednačena u smislu cene. U Novom Sadu situacija je ovakva: U privatnom vrtiću koji je ćerka pohađala mesečna 'školarina' iznosila je 22.500,00 dinara. Grad je refundirao 8.000,00, prvo unapred, a zatim kada su uplate vrtićima počele da kasne, vrtići su uveli drugu proceduru: da se kompletan iznos plati do 10. u mesecu, a grad kad refundira - refundira, obično do kraja meseca. Samo u slučaju kad dete ne ide čitav mesec ili manje od pet dana u vrtić, fakturisano je pola cene, a iznos subvencije je ostajao isti. Ove godine smo uspeli da upišemo dete u državni vrtić, doduše u poludnevni boravak, ali tako nam i više odgovara i plaćamo mesečno između 480 i 995 dinara. Oba vrtića su nam praktički pod prozorom, ali državni ima veliku zelenu površinu s peščanicima, poligonom i veliku gimnastičku dvoranu, a privatni se sastoji od četiri ulična lokala i dvorišta popločanog behatonom dok se fizičko vaspitanje odvija u podzemnom delu predviđenom za garaže. Ono što je primetno u privatnom vrtiću je veći broj osoblja i shodno tome više sadržaja za decu, dok je u državnom infrastruktura mnogo solidnija i namenski prilagođena deci. Izbor igračaka i učila je veći u državnom vrtiću, naprosto zbog toga što vrtić postoji 40 godina i ima i neke igračke koje smo mi imali u vtićima u to vreme, a i zato što svek godine roditelji zajedno skupe simboličan iznos za Novu Godinu pa onda Deda Mraz od tih para donese igračke koje ostaju u vrtiću i na taj način se fond igračaka zanavlja i povećava.Što se zdravstvene situacije tiče, ne bih rekao da su daca u privatnom vrtiću u bilo kakvoj prednosti jer grupe jesu manje, ali su i smešteni u mnogo manjem prostoru koje nema adekvatnu prirodnu ventilaciju i gleda direktno na ulicu. Posete pedijatra koje je privatni vrtić organizovao zvuče dobro, ali ipak nisu ni blizu kao kad dete odvedete kod privatnog pedijatra, što za iznos koji plaćate vrtiću možete da uradite desetak puta mesečno. Realno, kada bi se sredstva koja se izdvajaju za refundiranje boravka dece u privatnim vrtićima uložila u državne vrtiće, privatnici ne bi imali nikakve šanse. Naravno, trebalo bi zaposliti i više osoblja, ali to očigledno nekom nije u interesu. U Novom Sadu se zna kome.
Podelite komentar