Deci ne trebaju roditelji koji su zajedno, već roditelji koji su dobri staratelji - znam iz iskustva

Razvod definitivno nije dobar za decu i uvek ostavlja posledice po njih. Međutim, ponekad su te posledice manje od onih koje imaju zato što su mama i tata u braku. Neka deca tak posle razvoda upoznaju pravi pojam roditeljstva,

Niko ne voli ni da priča o razvodu, a kamoli da bude deo njega. Međutim, stvari u životu ne idu uvek onako kako smo zamislili i naše želje ne postaju uvek stvarnost. Verujem u to, jer se upravo radi o priči koja se tiče mene i mojih roditelja.

Preporučujemo

Razišli su se kad sam imala 11 godina i nije mi bilo lako. Ipak, daleko teže je odrastati u zajednici gde nema ničeg zajedničkog među roditeljima - osim vas.

Teško je biti jedina spona.

STVAR zbog koje se ne rastaju.

Mnogo puta sam u svađama čula rečenicu - Ja sam sa tobom u braku samo zbog Jelene.

Tada sam osećala krivicu što su njih dvoje vezani mnome, što ne mogu da idu svako svojim putem jer ja postojim. Često sam mislila - volela bih da nisam rođena.

Foto: Profimedia

To što su oni bili zajedno zbog mene je bilo mnogo teže izdržati nego razvod kroz koji smo kasnije svi zajedno prošli.

Kada su se razišli ja sam napokon dobila svoje roditelje - staratelje. Napokon sam mogla slobodno, bez krivice, da budem dete o kome treba brinuti. Oni su najzad imali vremena da brinu o meni, umesto da ga troše na smišljanje zbog čega će se sledećeg svađati.

To se, valjda, zove dobrar razvod. To kada dete ne pati za zajedenicom i za jednim domom. Ja sam dobila dve kuće i , zamislite, čak dva roditelja.

Foto-ilustracija: Profimedia

Bili su divni. Koliko god je kivnosti bilo među njima, normalno su se sastajali da porazgovaraju o mom životu i mojim odlukama. Pričali su, meni se činilo po prvi put, ko će se o čemu više breinuti i ko "preuzima na sebe" moju školu, a ko vanškolske aktivnosti. Ko me šalje na ekskurziju, a ko na letovanje.

Prvi put nisam šetala po kući sa notesom u kome su ispisani datumi rata za knjige, muzičku, ples. Oni su iznenada znali kad treba šta da se plati i čak koji su mi termini za aktivnosti van škole.

Razgovarali smo mnogo i to o MENI. Ineresovalo ih je sve, kao da me po prvi put upoznaju.

Foto-ilustracija: Profimedia

Sve mi je to bilo čudno, ali i zanimljivo istovremeno, jer se dešavalo spontano i bez tenzije.

U stavri, mogu da kažem da sam tek u dvanaestoj godini života upoznala pravo roditeljstvo i ono što ta reč zaista označava. Osećala sam da i njima, a i meni prija to što su oni koji to zaista treba da urade preuzeli odgovornost nad jednom malom Jelenom.

Poželela sam da je uvek bilo tako.

Foto-ilustracija: Profimedia

Međutim, treba da napomenem da i nije brak bio strašan sve vreme, pogotovo ne mojih prvih godina života. Mada ja se više sećam ružnih nego lepih stvari. Zbog toga mi je nova situacija jako prijala.

Zvanično su se razveli dve godine kasnije, sporazumno, bez bilo kakve sudske rasprave, pretresa i slično.

Nastavili smo da živimo svi brinući o meni, ali i imajući zasebne lične živote svako u svojim rukama.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Danas, kada sam odrasla, smatram da sam dete srećno razvedenih roditelja sa velikim iskustvom bračnih odnosa, koji mi koristi.

Ali, i pored svega imam stav da su moji roditelji bili nezreli i da su dozvolili da ih sitni problemi pojedu dok su plivali u nekontrolisanim emocijama pravih životnih tegoba. Nije im bilo lako. I ništa nisu namerno loše uradili. Jednostavno se nisu snašli i kada su želeli da se potrude već je bilo kasno.

Oni imaju mene, koja sam im jedno vreme bila staratelj, jer sam ih tešila, mazila i pazila. Ja imam njih. Dobila sam ih nazad i sad zaista mogu da kažem da potpuno uživam u tome što sam njihova ćerka.

Da li ste i vi prošli kroz iskustvo razvoda roditelja? Ako jeste, kako ste se osećali? Da li i vi možda imate jednu dobru priču za mene? Ako je tako, možete me kontaktirati na mejl, a ja ću rado da vas saslušam.

(Jelena Bojić Obradović / j.bojic@telegraf.rs)