Jelena je napravila "haljinu Srbije" i ona nema cenu: Svojim remek-delom osvojila srca moskovske publike

Foto: Milan Obradović

Jelena Dimitrijević je modna dizajnerka iz Niša, a pažnju javnosti je privukla "haljinom Srbije" koja je pravo umetničko delo. Haljinu je na manifestaciji "Armija kulture", na Međunarodnim vojnim igrama u Rusiji, nastupajući ispred Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, nosila operska pevačica Mina Gligorić.

Preporučujemo

Jelenina ljubav prema umetnosti javila se još kada je bila dete, a kreativnost je izražavala tako što je pravila modne revije kod kuće i ukućanima priređivala pravi ugođaj.

- Ljubav prema umetnosti je postojala oduvek, mislim od kada sam svesna svog postojanja - kaže za Telegraf modna dizajnerka Jelena Dimitrijević.

- Još kao mala sam crtala, slikala, pravila modne revije po kući, režirala predstave, pisala.. Tako sam odrastala i nekako je to već na početku srednje škole kulminiralo i definitivno sam tada odlučila da želim da se bavim umetnošću - objašnjava Jelena.

Snovi su postali java

Kako kaže, imala je samo 16 godina kada je bila sigurna u svoju viziju da će se jednog dana baviti dizajniranjem i umetnošću, a nekoliko godina posle, odnosno 2013. godine, Jelena je otvorila svoj prvi atelje.

- Nešto u meni je prelomilo i shvatila sam da je to put kojim ću ići. Krenula sam da pohađam likovne radionice i postala sam potpuno fokusirana na to. U Nišu sam krenula na pripreme za grafički dizajn, jer u tom trenutku nisam znala da postoji smer za dizajn tekstila i odeće - kaže Jelena za naš portal.

Za svakog kreatora najvažnija stvar je inspiracija i nje nikada ne sme da manjka, jer upravo ona određuje pravac u kom će se umetnik kretati. Jelena ističe da je u ovom poslu imala više uzora, poput slikara, dizajnera, fotografa, kostimografa i da je gledajući njihove radove pronalazila svoju inspiraciju.

- Volim da otkrivam i učim nove stvari, uvek mi je bila zanimljiva činjenica da od tkanine mogu da napravim odevni predmet. Čak sam i za odbranu diplomskog rada odabrala tehniku o kojoj se kod nas vrlo malo znalo. Volim izazove, zato sam krenula tim putem, zanimalo me je kako će klijenti reagovati i drago mi je što im se svaki komad odeće sve više dopadao. Oni su me ohrabrili i motivisali da nastavim dalje - navodi ona.

Na haljini Srbije se nalazi 17 simbola naše države

Svoj stil opisuje kao jedinstven, a kako kaže, ta jedinstvenost je upravo njen zaštiti znak. Jelena je kreacijom "haljina Srbije" potvrdila svoje reči i dokazala da se trud i rad na kraju uvek isplate.

Na "haljini Srbije" oslikano je čak sedamnaest simbola srpske istorije, a kako Jelena ističe, za nju je pravljenje ove haljine bila velika čast, ali i izazov.

- "Haljina Srbije", tako smo je mi interno zvali, jer je to projekat koji sam radila ukupno mesec dana, koliko smo i vremena imali. Na haljini su iscrtani motivi, znamenitosti naše zemlje.

Srbija ima spomenike u čast stradalih vojnika širom zemlje, manastire, tvrđave, crkve, ratne spomenike, zato je operska pevačica Mina Gligorić, želeći da ponese Srbiju u Moskvu, na manifestaciji "Armija kulture" na Međunarodnim vojnim igrama u Rusiji, nastupajući ispred Ministarstva odbrane i Vojske Srbije došla na ideju da se uradi baš ovakva haljina, a meni je pripala čast da uradim, ručno oslikam i realizujem njenu zamisao.

Tako je i nastala haljina kojom sam i ja učestvovala na toj manifestaciji - kaže Jelena i dodaje da je ceo proces otežala činjenica da su ona i Mina komunicirale samo preko poruka:

- Mina je devojka čarobnog glasa, koja prati moj rad i pitala je da li bih ja to mogla da izvedem. Mislim da ni ona nije tačno mogla da zamisli kako će haljina izgledati, znala je samo neke osnovne stvari. Mina i ja smo komunicirale samo putem poruka i na taj način smo razmenjivale ideje.

Zamolila sam je da mi kaže koje bi motive želela, pa je odabrala da centralni motiv bude Hram Svetog Save i da mora tu biti i spomenik Pobedniku. Danima sam tražila šta je najbolje oslikati, šta je tehnički najsigurnije kako bi tkanina primila boju, a da ne dođe do prezasićenja, jer se radi specijalnim bojama za tekstil.

Na haljini je oslikala spomenik u Šumaricama, crkvu Svetog Petra, manastire Stubal i Gradac, Spomenik Stefanu Nemanji, Spomenik Gvozdenom puku, Smederevsku tvrđavu. Pored toga nalaze se i memorijalni kompleks na Kadinjači, Spomenik Svetom Trojstvu, Gračanica, Niška tvrđava, spomenik na Bubnju, Avala, Golubačka tvrđava, Hram Svetog Save, Pobednik i manastir Žiča. 

Na pitanje kako je odlučila da crvena boja bude baš ta koja će krasiti haljinu, Jelena kaže da je dogovor postignut sa Minom, koja je haljinu i nosila.

- Mina me je pitala za osnovnu boju tkanine, pošto je ona prelepa crnka i crvena boja joj inače predivno stoji, odlučila sam da to bude crvena. I pored toga što crvena ide uz Minu, odabrali smo je jer ona simbolizuje pobedu, energiju i ljubav.

Sreća i ponos su nadjačali iscrpljenost

Mlada dizajnerka objašnjava da je proces izrade crteža bio možda i najteži deo posla, jer joj je oslikavanje samo jednog objekta oduzimalo i po 12 sati svaki dan.

- Pripremila sam dosta materijala, puno naših predivnih manastira, crkava, vojnih spomenika, tvrđava širom zemlje. Pre crtanja tkanina je morala da ima crnu podlogu kako ne bi materijal "pojeo" boju, a i kako bi se crteži lepše videli.

Samo crtanje motiva bez krojenja, skica i pripreme tkanine, trajalo je sedam dana po 12 sati. Da sam imala više vremena verovatno bih je još crtala. Svi oko mene su bili od pomoći, tražili motive i simbole za crtanje, ali i završavali su sve drugo umesto mene, jer sam se ja posvetila u potpunosti izradi haljine, ta vrsta njihove pomoći mi je bila najznačajnija tada - objasnila je Jelena kako je protekao ceo proces izrade haljine.

Dizajnerka priznaje da je posle izrade bila fizički iscrpljena, ali psihički mirna.

- Lično sam celu haljinu posmatrala kao jedan veliki izazov. Nisam nikada razmišljala da ću imati mogućnost da radim ovako nešto, verovatno i ne bih u svojoj režiji, jer je za ovakvu haljinu potrebna specijalna i odgovarajuća prilika. Najlepši osećaj je bio tek kada sam je videla na njoj, na bini na nastupu u Moskvi sa kolegama gde predstavljaju našu zemlju. Bila sam ponosna, na nju, na njih, na nas i na sebe jer sam uspela to da uradim - ponosno ističe Jelena.

Foto: Milan Obradović, Jelena Dimitrijević

Kako kaže, mnoge zanima koja je cena haljine i da li je na prodaju, ali Jelena naglašava da ona nema cenu.

- Nemoguće je formirati cenu takvom komadu, a da ne pogrešiš. Ni u jednom trenutku nisam razmišljala o ceni, samo sam želela da izgleda što lepše i da kada stigne do Mine, ona bude zadovoljna - kaže naša sagovornica.

Kao i svaki umetnik, tako i Jelena ima svoj način izrade i tehnike, a detaljima je posebno posvećena, što se može zaključiti po njenim vanvremenskim kreacijama.

- Tehnike koje najčešće koristim u radu pored oslikavanja tekstila su na prvom mestu drvena indonežanska tehnika oslikavanja svile pod imenom Batik. To je tehnika izlivanja vrelog voska i tehnika na kojoj sam diplomirala, japanska tehnika bojenja tekstila Shibori - objašnjava Jelena.

Kako kaže, ne strahuje da bi neko mogao da joj ukrade ideju, jer veruje da se na svakoj kreaciji vidi njen lični pečat.

- Svi smo na internetu, svi javno objavljujemo stvari, sve može doći do raznih ljudi, ovo što ja radim je ručno oslikavanje, svaki komad je jedinstven i niko ne može ponoviti moj potez četkicom, to je dovoljno da bude moj lični pečat i ko god želi može da iskoristi ideju, ali se stilovi rada uvek razlikuju. Mislim da ima mesta na ovom svetu za sve nas - poručuje umetnica.

Jelena se pored svojih haljina posvećuje i svim ženama koje uđu u njen atelje, a kako kaže, čim vidi osobu ima viziju kakva haljina bi joj najviše pristajala.

- Dok radim haljinu ili neku kreaciju već zamišljam kakav tip dame je može poneti, kada dama uđe u atelje i provedem malo vremena sa njom, upoznam, vidim šta želi, mogu joj odmah dati komad iz atelja jer je vidim u njemu - kaže Jelena Dimitrijević.

Jelena naglašava da nije zadovoljna položajem dizajnera u Srbiji, jer pravi i kvalitetni umetnici nemaju dovoljno prostora za svoju prezentaciju.

- Mislim da smo nekako skrajnuti. Zahvaljujući društvenim mrežama sada svi mi možemo doći do svojih klijenata koji istinski vole naš rad, a to je najbitnije - ističe ona i dodaje da u budućnosti želi da svoj posao razvija još više.

- Želim da svojim kreacijama usrećim još mnogo žena, ali sada uživam u "haljini Srbije" i još uvek sam pod njenim uticajem. Mislim da sledeća haljina neće biti ni slična, videćemo, kao šro rekoh, volim izazove - zaključuje mlada umetnica.

(Telegraf.rs)