Telegraf fashion slavi rođendan: Tri godine magije koju stvara Aleksandra Bogićević (FOTO)

Telegrafov modni editorijal slavi treći rođendan. Postao je, cvetao i opstao zahvaljujući posvećenosti Aleksandre Bogićević svom poslu i velikoj ljubavi koju nosi u sebi, a nesebično može da je podeli i sa vama. Njene slike koje iz nedelje u nedelju imate priliku da gledate nisu samo puka umetnost, već imaju istinsku dušu.

Tri godine za nekoga je samo nešto više od 1.000 dana, za nekoga je opet skoro pa trećina decenije. Koliko god vremenski to predstavljalo u minutima, satima, danima ili nedeljama, ono što je Aleksandra Bogićević uspela da svojim okom (uz malu pomoća aparata) zapiše, zabeleži i kreira teško je merljivo. Jer, za umetnost još uvek niko nije uspeo da pronađe pravi kantar, još manje pravu jedinicu mere.

Ali jedno je sigurno, radovi Aleksandre Bogićević gledaće se i oduševljavaće poznavaoce prave foto umetnosti narednih mnogo, mnogo godina. A svima nama koji radimo sa njom, predstavljaće čast što smo u moru "škljocala" koji se izdaju za fotografe imali čast da upoznamo nekog čije fotografije zaista zaslužuju najveće moguće ocene.

Foto: Privatna arhiva

Aleksandra je podelila sa nama kako se osećala dok je stvarala modne editorijale tokom prethodne tri godine.

- Prvo, moram da ponovim ono što uvek kažem, a nije diplomatija - nema ružnih ljudi, ima samo loših fotografa.

Kroz moje stvaralaštvo, pošto ja stvaram da bih živela i živim da bih stvarala, prošlo je mnogo žena. Od običnih devojaka, majki, domaćica, poslovnih žena do vrhunskih top modela i super modela, a ipak, ono što sam kroz naslage rada i godina shvatila je, da ipak nije sve u pukom fizickom izgledu, nije magija utkana u savršenoj proporciji lica i i savršenom skladu tela. Magija nastaje onog momenta kada sretnete lepu ženu koja de facto jeste lepa, ali u sebi nosi ono nešto - dar, ili energiju, nešto što se ne da lako definisati.

Foto: Privatna arhiva

Kao što se i ljubav dobija davanjem, tako i u mom poslu, što je zena vise spremna da pruži, to ce više i dobiti. Takve žene osetim po pogledu u očima, a one u njima nose misteriju, svest o sebi i ono što je kod mene presudno, a to je STAV. Kada naletite na takvu zenu, nema granica između fotografa i modela, nestaje vreme, nema vise ograničenja, ja uzimam ono najbolje što model pruži, kad osetim tu potencijalnu energiju moj zadatak je da je transformišem u neki drugi oblik, koji ostaje kao trag u vremenu.

Ja sam u večnoj portazi za idealom. Još uvek tragam. Još uvek idem dalje. Ne volim granice, moji su ciljevi visoki, nekada deluju nemoguće, ili smešno mojoj okolini, ali ja verujem u svoj san, i ne, ne čekam priliku, PRILIKA SE STVARA.

Jednom, je jedan moj veliki prijatelj rekao - mali grad jede velike ljude. Tačno je. Ja bih malo preformulisala, tako, kada neko dostigne izvesnu tačku uspeha u okvirima u kojima se nalazi, postaje tesn - ostaje mu ili da se povuče onda kada je najveći, ili da krene silaznom putanjom.

Foto: Privatna arhiva

Čovek mora da se povuce onda kada je najjači. I da krene dalje, NEBO JE GRANICA. Ostaje mu da pređe na sledeći nivo i da nastavi da traga ako u njemu ima pokretačke energije.

PROSTO.

Jednostavnost je moj princip. U svemu.

Ono što mogu sa sigurnošću da tvrdim, a to je da razliku između idealno lepe žene i super modela cini STAV. Nije tona šminke, koja je u trendu, nije garderoba, lepota je ono sto nosimo u sebi, to i reflektujemo.

Kako ne volim da smaram, zavrsila bih citatom - "I do not photograph nature. I photograph my visions." - Man Ray

Hvala Užičkoj Nedelji na svemu. Hvala Toniju Stankoviću, hrabrom čoveku, sa kojim ću u buduće imati veću saradnju -

Aleksandra dodaje da ona prolazi, ali da je njena sreća u tome da svakim danom nešto iza nje ostaje i da od vreme uspe da otkine i sačuva makar mali delić. Ona želi da oboji realnost i to joj uspeva.

Podsetimo se Aleksandrinih umetničkih fotografija kojim nas je oplemenjivala.