Naučno objašnjenje zašto se ljubimo: Da li ste znali da poljubac pomaže prenošenje kritičnih informacija?
Bilo da ih koristimo kao neformalan pozdrav ili intenzivno romantičan gest, poljupci su jedan od onih ukorenjenih ljudskih ponašanja.
Njihove mnoge svrhe, iako su slične prirode, imaju mnogo različitih značenja.
Prema profesoru Univerziteta Oksford Rafaelu Vlodarskom, najstariji dokazi o poljupcu potiču iz 3500 godina starog hinduističkog vedskog sanskritskog teksta koji opisuje ljubljenje kao udisanje duša jedno drugom. Takođe je viđeno i u nekim egipatskim hijeroglifima.
Helen Fišer, evolucioni biolog, postavlja više razloga za postojanje ovakvog ponašanja. Ona veruje da je ljubljenje uključeno u tri glavna tipa privlačnosti koje ljudi imaju: reproduktivni nagon, kojim upravlja testosteron; romantičnu ljubav, kojom vladaju dopamin i drugi hormoni od kojih se dobro osećate; i vezivanje, što uključuje vezivanje hemikalija kao što je oksitocin.
Ljubljenje je, pretpostavlja ona, evoluiralo da pomogne na sva tri fronta.
Your Tango upravo zato odgovara na pitanje zašto se ljudi ljube i na taj način pokazuju naklonost.
1. Ljubljenje je više od pukog pokazivanja naklonosti.
Filematolozi, naučnici koji proučavaju ljubljenje, nisu baš sigurni zašto se ljudi uopšte ljube. Najverovatnija teorija je da ovaj čin potiče još od primata koji su prenosili sažvakanu hranu svojim bebama bez zuba.
Danas se veruje da ljubljenje pomaže prenošenju kritičnih informacija, a ne samo komadića hrane.
Ljubljenje nam omogućava da se dovoljno približimo partneru da procenimo njegove suštinske karakteristike, od kojih nijednu svesno ne obrađujemo. Deo ove razmene informacija najverovatnije je olakšan feromonima, hemijskim signalima koji se prenose između životinja kako bi pomogli u slanju poruka.
Znamo da životinje koriste feromone da upozore svoje vršnjake na stvari kao što su parenje, izvori hrane i opasnost, a istraživači pretpostavljaju da feromoni mogu da igraju i ulogu u ljudskom ponašanju. Iako se smatra da su vomeronazalni organi, koji su odgovorni za otkrivanje feromona i funkciju mozga kod ljudi, zaostali i neaktivni kod ljudi, istraživanja pokazuju da ipak komuniciramo preko hemikalija.
Prvo istraživanje koje je pokazalo da hemijski signali igraju ulogu u privlačenju sproveo je Klod Vedekind pre više od jedne decenije. Žene su njušile iznošene muške majice i pokazivale koje im majice najbolje mirišu.
Upoređujući DNK žena i muškaraca, istraživači su otkrili da žene nisu slučajno birale svoj omiljeni miris. Više su volele miris čoveka čiji je glavni kompleks histokompatibilnosti (MHC) - niz gena uključenih u naš imuni sistem - bio drugačiji od njihovog.
Ako neko ima drugačiji MHC to znači manje imunološko preklapanje i veće šanse za zdravo, robusno potomstvo.
Ljubljenje u tom smislu moglo bi da bude suptilan način za žene da procene imunološku kompatibilnost partnera pre nego što ona uloži previše vremena i energije potrošene na njega.
2. Muškarci su aljkavi, a žene izbirljive kada je u pitanju ljubljenje.
Istraživanje ponašanja podržava ovo biološko rezonovanje. Godine 2007. istraživači sa Univerziteta u Albaniju proučavali su 1.041 studenta i otkrili značajne razlike u tome kako muškarci i žene doživljavaju ljubljenje.
Iako je uobičajeno u udvaranju, žene pridaju veći značaj ljubljenju jer se većina nikada ne bi upuštala u intimne odnose bez ljubljenja. Međutim, muškarci bi imali intimne odnose bez prethodnog ljubljenja, ali i odnose sa nekim ko se ne ljubi dobro.
Pošto su ženke različitih vrsta često izbirljivije kada je u pitanju izbor partnera, ove razlike u ponašanju pri ljubljenju imaju smisla.
Muškarci takođe češće započinju ljubljenje, a istraživači pretpostavljaju da je to zato što pljuvačka sadrži testosteron, koji može da poveća libido. Istraživači takođe misle da bi muškarci mogli da podignu nivo estrogena kod žena, koji je prediktor plodnosti.
3. Ljubljenje igra ulogu ne samo u odabiru partnera već i u vezivanju.
Poljubac koji povezujemo sa romantičnim udvaranjem može da nam pomogne da izaberemo dobrog potencijalnog partnera, pošaljemo hemijske signale zbog kojih se osećamo dobro i podstaknemo dugoročne veze. Sve ovo je važno za krajnji cilj evolucije — uspešnu reprodukciju.
Ali ljubljenje nije samo deo "parenja" – ono takođe izaziva dobar osećaj. To je zato što ljubljenje oslobađa mnoštvo hemikalija koje pomažu da se smanji stres i poveća društvena povezanost.
Prema psihologiji, ljudi zatvaraju oči kada se ljube kako bi se mozak bolje fokusirao. Kada se koncentrišete na ljubljenje, vašem mozgu može da bude teško da istovremeno radi i druge stvari. Zbog toga troši više svoje energije na čula i dodir.
Istraživači sa koledžu Lafajet otkrili su da se oksitocin, koji je uključen u vezivanje parova, i kortizol, hormon stresa, menjaju nakon što se ljudi poljube.
(Telegraf.rs)
Video: Koji horoskopski znak se najbolje ljubi
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.