3 koraka kako da ogromnu svađu preokrenete u najdublju vezu: Primenite "imago dijalog"

Kada partneri prestanu da slušaju jedno drugo i postanu defanzivni dolazi do polarizacije odnosa i osećaja da se nalazite u ćorsokaku. Jedini pravi izlaz iz ove situacije je proces koji stručnjaci nazivaju "imago dijalog" koji u sebi sadrži tri dela kvalitetne komunikacije, a to su preslikavanje (ogledanje), potvrđivanje (validacija) i empatija.

Ovaj dijalog je strukturirana metoda, koju vodi obučeni imago terapeut, što omogućava partnerima da steknu razumevanje i povećaju empatiju. Ciljevi imago dijaloga su da se ukloni negativan, uvredljiv jezik iz komunikacije i da se stvori sigurno emocionalno okruženje za oba partnera da otvoreno dele svoje misli, emocije i iskustva.

Preporučujemo

Kako navodi "Your tango", proces "imago dijaloga" je nešto poput veslanja s kanuom na jezeru. Dve osobe veslaju, jedna je pozadi, jedna napred. Imaju koordinirane poteze i glatko klize preko jezera.

Foto: Shutterstock

Odjednom se vetar podiže. Šta rade? Nastave da veslaju. Ako se neko zaustavi, kanu će se okrenuti bočno prema vetru i može da se prevrne.Talasi postaju sve veći. Šta rade? Okrenu se prema talasima i nastave da veslaju, koristeći iste one poteze koje su pravili i pre turbulencije. Ako jedno od njih prestane da vesla ili prokomentariše kako drugi to radi, kanu će se okrenuti bočno i prevrnuti.

I to je metafora za svaku borbu. Ako osobe nastave da veslaju kao što su to činile kada je jezero bilo mirno, ali uz dodatni napor koji stvara vetar ili talasi, one će održati kanu na površini i verovatno će ostati suvi. Šta god da se dogodi, ako koristite tri osnovan elementa dijaloga između dve osobe, šta god da se desi, klonićete se borbe za moć i izbeći ćete ćorsokak.

Šta je preslikavanje?

Ogledanje ili preslikavanje je veština koja nam omogućava da usporimo svoju reaktivnost kako bismo mogli u potpunosti da slušamo drugu osobu. Kada se ogledate, jednostavno odražavate ono što vaš partner kaže.

Preispitujte se naglas da li ste dobro shvatili, kad dobijete potvrdan odgovor, pitajte da li je potrebno još da znate o problemu ili situaciji. Ako vaš partner ima još da doda, na svaku novu informaciju ponovo pitajte da li ste dobro razumeli, sve dok vam partner ne kaže sve što ima.

Foto: Shutterstock

Ako se tako ne razgovara, ishod će stvoriti nesklad. Kad god se u razgovoru ili razmeni mišljenja pojavi bilo kakva tenzija, partner koji prima informaciju će se naći u defanzivnoj situaciji. Ako tačno govorite ono što želite da kažete i onaj koji prima tu informacije sam je parafrazira na način da se slažete sa njim, znači da se razumete. U tom slučaju ne dolazi do svađe i polarizacije - već do povezivanja.

Šta je validacija?

Validacija znači da se "ogledate" sve dok ne čujete "smisao" onoga šta vaš partner želi. Nakon ogledanja i preispitivanja "ima li još" i "da li sam dobro razumeo/la", sve dok vaš partner ne kaže: "Ne, to je sve." - ako ste pažljivo slušali, vi ćete razumeti partnerovo gledište, iako se možda ne slažete sa njim.

Sporazum uopšte nije uslov validacije ili međusobnog razumevanja. Zapravo je neslaganje ono što se nalazi između većine ljudi, jer svi žive u sopstvenom svetu, jedinstvenom univerzumu, koji niko drugi ne deli. Zato su razumevanje i validacija presudni za odnose.

Zapravo, dok ne dođe do validacije od strane partnera, vi i niste u vezi sa vašim partnerom. Do tada ste u odnosu sa vašom slikom o partneru,  koji je kao objekat, produžetak vas samih, sve dok ne priznate njihov "smisao, prihvate njegovu stvarnost i ne prihvatite je.

Foto: Pixabay

Validacija pretvara vašeg partnera iz objekta u subjekt. Tada, i tek tada, ste "u vezi" sa nekim drugim osim sa samim sobom.

Da biste lakše došli do validacije, ako u razgovoru nakon mnogo dodataka na "ima li još", primetite i dalje frustraciju, ohrabrite vašeg partnera da vam ispriča kako se osećao u detinjstvu kada je bio u takvoj situaciji, jer ako se frustracija ponavlja, ona uvek ima korene u detinjstvu. To će vam olakšati da vidite "tačku gledišta" svog partnera.

Vratite izgubljenu empatiju

Empatija je pokušaj  da se uđe i doživi "svet drugog", na nekom nivou, onako kako ga vaš partner doživljava. Ako su osećanja očigledna, nema razloga da ih ne prihvatite kao takva, ali ako nisu očigledna i svakidnašnja, onda pokušajte da ih zamislite i "proverite" sa svojim partnerom da li ste ih razumeli kako treba.

Empatija je najmoćnije iskustvo povezivanja koje možete da doživite. Vraća iskustvo povezanosti i sjedinjenja, prevazilazi "iluziju odvojenosti", što je sve ukupno cilj procesa vezivanja dvoje ljudi.

Foto-ilustracija: Shutterstock

No, ovo može i da bude teško za mnoge ljude, jer su u detinjstvu izgubili empatiju usled emocionalnog bola ili zlostavljanja. Bol skreće pažnju ka "unutra", i mnogi postaju samozaokupljeni. Sa gubitkom empatije, doživljavamo sebe odvojenim od drugih i sveta.

Obnavljanje empatije je od suštinskog značaja u svakoj vezi i mora da bude cilj svakog para. Ako ostanete u procesu, doći će do empatije ponovo, a onda će vaši problemi nestati jer su svi oni posledica "iluzije odvojenosti".

I za kraj - proces je rešenje za sve u vezi. Ako ste u procesu, kada vaš partner pomene osećaj iz detinjstva, vi ćete ga "držati" ili voditi dijalog roditelj-dete; ako izrazi frustraciju primenićete metod ogledanja; ako vaš partner želi da bude vrednovan, ponašaćete se brižno ili iznenaditi ili ga preplaviti pozitivnim uvažavanjem. Vremenom, vaša veza će preći iz napetosti u bezbednu fazu, a onda ćete imati odnos iz snova.

Dakle, šta god da se desi, šta god da se pojavi između vas i vašeg partnera, ostanite u čamcu i veslajte.

(Telegraf.rs)