Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Pera
Moje iskustvo sa brakom - oženio se u 32, razveo se naredne godine, sada imam 50 i presudu da moram da plaćam 50% svih primanja (ne redovnih - svih) dok dete koje mi nije dato da upoznam ne završi redovno školovanje. Dobro ste pročitali - imam dete od 18 godina koje NE poznajem, živim kao podstanar i od 2 dinara koja zaradim, dajem bivšoj ženi. Ne detetu, iako se to vodi kao da su pare za dete - bivšoj ženi, na račun. I zamislite, ona nema nikakvu zakonsku obavezu da položi račun gde su te pare otišle, čak ne mora ni meni, nekome nezavisnom. Eto to je brak.
Ja
Nijedne