Od Napoleona do Zmaja: Čuvena ljubavna pisma i tajne koje nose sa sobom

Mnogo pre e-pošte, tekstualnih poruka i memova na "Instagramu", zaljubljeni parovi su svoje emocije delili preko iskrenih, rukom pisanih poruka. Forma, medij i sadržaj ljubavnih pisama danas su se možda promenili, ali svrha je oduvek ostala ista - prenošenje dubokih emocija i  poštovanja prema partneru.

Od "Solomonove pesme", koja se nalazi u hebrejskoj Bibliji i Starom zavetu, o glasu dvoje ljubavnika koji hvale jedno drugo, kao jedinstven primer seksualnosti u istorijskim i verskim spisima, preko drevne prepiske indijskog cara i carice Rukmini i Krišne, ovakvi izrazi ljubavi i naklonosti su osvajali našu pažnju.

Kako vreme prolazi, tako su se i ljubavna pisma menjala, ali srećom po nas, neka i danas prkose vremenu i služe kao uvid u nekadašnje društvo, vrednosti, lične izraze i stilove komunikacije.

Pisma Napoleona Bonaparte Žozefini (1790-te)

General Napoleon Bonaparta, poznat po svojoj vojnoj sposobnosti i velikom carstvu koje je izgradio nakon Francuske revolucije,  upoznao je šest godina stariju Žozefinu još kao mlad oficir. Moćni general u pohodu na ceo svet pisao je ljubavna pisma svojoj izabranici dok je bio u ratu, iako je ona na njih retko odgovarala.

U jednom posebnom pismu, napisanom dok je Napoleon komandovao francuskom vojskom u blizini Italije, nekoliko meseci nakon njihovog venčanja, on je izrazio koliko mu nedostaje njegova žena i otkriva drugu stranu ovog komplikovanog čoveka.

No, on se, pak, dlanom o dlan, razveo se od nje kada nije mogla da ima dece. Ipak, kako piše "Glamur", nastavio je i dalje da joj piše, godinama nakon njihovog razdvajanja.

Pisma Ludviga van Betovena svojoj "Bbsmrtnoj voljenoj" (1812)

Identitet Betovenove „Besmrtne voljene“, kojoj je legendarni kompozitor i pijanista napisao niz pisama 1812. godine, još je u velikoj meri misterija. Ali sama pisma daju veoma živu sliku epske ljubavne priče. Mnogi istoričari veruju da je Betovenova „Voljena“ bila ćerka diplomate, po imenu Antoni Brentano, kojoj je kompozitor posvetio svoje „Dijabelijeve varijacije, op. 120“.

Kome je namenjeno ovo čuveno pismo dugo se spekulisalo, ali ono što se nikad nije dovelo u pitanje je strast Betovenovih reči. Neposlato pismo ostalo je na kompozitorovom imanju, gde je i pronađeno nakon njegove smrti.

Oskar Vajld lordu Alfredu Daglasu (1890-te)

Pesnik Oskar Vajld bio je inspirisan svojom strasnom i burnom ljubavlju prema lordu Alfredu Daglasu, koji je u vreme njihovog susreta bio student na Oksfordu. Daglas je postao Vajldova muza, a tokom njihove afere, Vajld je napisao neka od svojih najuzbudljivijih dela, uključujući "Salome" i "Važno je zvati se Ernest".

"Moj jedini dečko, Vaš sonet je prilično ljubak, i divno je kako su te tvoje usne od crvene ruže napravljene ne manje za ludilo muzike i pesme, od ludila za ljubljenje. Vaša tanka pozlaćena duša hoda između strasti i poezije. Znam da je Hijacinta, koga je Apolon tako ludo voleo, bio ti u grčkim danima."

Nažalost, njihova veza tada nije prihvaćena i par je svoju aferu držao u tajnosti. Vajldova sačuvana pisma, piše "Invaluable", na sreću, jasno pokazuju trajnu snagu njihove ljubavi.

Frida Kalo Dijegu Riveri (1940-ih)

Jake emocije povezane sa ljubavlju mogu da budu zbunjujuće, što je više nego očigledno ubeleženo u pismima između Fride Kalo i Dijega Rivere. Iako je njihov brak bio notorno buran, njihova ljubav, iako teška, ostala je neupitna.

Fridina pisma Riveri, koja se protežu kroz 27-godišnji period veze, naglašavaju veoma moćne i brune emocije koje su njih dvoje delili. U jednom pismu iz "Dnevnika Fride Kalo: Intimni autoportret", u svom stilu, čuvena slikarka je pisala o toj dubokoj, emocionalnoj intimnosti.

„Ništa ne može da se poredi sa tvojim rukama, ništa nije kao zeleno-zlatne tvoje oči. Moje telo je ispunjeno tobom danima i danima. Ti si ogledalo noći. Nasilni bljesak munje. Vlaga zemlje. Šupljina tvojih pazuha je moj zaklon. Moji prsti dodiruju tvoju krv. Sva moja radost je da osetim kako život izvire iz tvoje fontane cveća koja čuva sve puteve mojih nerava koji su tvoji."

Pesnikinja Vita Sakvil-Vest Virdžiniji Vulf

Proslavljena spisateljica Virdžinija Vulf i engleska pesnikinja Vita Sakvil-Vest razmenili su niz lepo napisanih pisama, ali jedno se istaklo. Poslato iz Milana 21. januara 1927. godine, nudi najjasniji, uvid u njihovu pravu ljubavnu priču. 

„ Svedena sam na stvar koja želi Virdžiniju. Napisala sam Vam prelepo pismo u besanim noćnim satima i sve je nestalo: samo mi nedostajete, na sasvim jednostavan, očajnički ljudski način. Vi, sa svim svojim glupim pismima, nikada ne biste napisali tako elementarnu frazu; možda je ne biste ni osetili. Pa ipak verujem da ćete biti svesni malog jaza. Ali biste je obukli u tako izvrsnu frazu da bi trebalo da izgubi malo od svoje stvarnosti. Meni je to prilično oštro: Nedostajete mi čak i više nego što sam mogla da verujem; i bila sam spremna da mi dosta nedostajete. Tako da je ovo pismo u stvari samo cviljenje bola.

Neverovatno je koliko ste mi postali bitni. Pretpostavljam da ste navikli da ljudi govore ove stvari. Prokleto bilo, razmaženo stvorenje; neću vas naterati da me više volite tako što ću se ovako odati — Ali o, draga moja, ne mogu da budem pametna i nepokolebljiva sa Vama: Volim Vas previše za to. Previše iskreno. Nemate pojma koliko mogu da budem drska prema ljudima koje ne volim. Ja sam to prenela na likovnu umetnost. Ali Vi ste slomili moju odbranu. I ne zameram to."

Pismo Jovana Jovanovića Zmaja Ruži Ličanin

Godine 1861. Jovan Jovanović Zmaj je upoznao Ružu Ličanin. Između njih razvila nežna ljubav koja će se završiti brakom. Nažalost, čika Jova Zmaj možda je doživeo da se oženi voljenom devojkom, ali ga je u bračnom životu zadesio čitav niz nesreća: poumirala su mu sva deca (njih petoro) i još mlada žena. Ljubav i nesrećan porodični život su ga inspirisali, kako prenosi "Artnit", na ciklus pesama Đulići i Đulići uveoci, neku vrstu pesničkog dnevnika o njegovom intimnom i porodičnom životu.

Iza njega je ostalo i prvo pismo voljenoj devojci koje datira iz 1861. godine, gde joj prvi put izjavljuje svoja osećanja.

(Telegraf.rs)