Kako da prestanete da se svađate i ponovo osetite bliskost sa partnerom?

Zašto se najviše svađamo sa onima koje najviše volimo?  Nažalost, obično nas najviše emocionalno izazivaju ljudi kojima smo najbliži, a naše reakcije, koje su ponekada i preterane, mnogo su više u vezi sa našom zajedničkom istorijom nego sa onim što se dešava u datom trenutku svađe.

Svako od nas u vezu donosi mnogo toga što doprinosi stepenu konflikta koji doživljavamo sa partnerom, uključujući naše rane obrasce vezanosti, psihološku odbranu i kritičke unutrašnje glasove o sebi i drugima.

Preporučujemo

Stoga je ključ za slaganje sa našim partnerom veoma kompleksan, ali dobra vest je, kako prenosi "Psych Alive", da imamo mnogo načina da poboljšamo odnose sa svojim partnerom.

Ne dozvolite da "trulite"

Studija istraživača sa Kalifornijskog univerziteta Berkli i Univerziteta Nortvestern otkrila je da je „dužina vremena koje je svaki član para proveo uznemiren u sukobu ​​u snažnoj korelaciji sa njihovom dugoročnom bračnom srećom“. Ovo nije veliko iznenađenje.

Međutim, većina nas ne osporava našu sklonost da razmišljamo o osećanju besa, nepravde ili nepravednog tretmana. Nekad smo opsednuti izgradnjom argumenata protiv našeg partnera, umesto da pokušamo da ga razumemo, nastavimo dalje ili prihvatimo izvinjenje. Pa čak i da smo 100 odsto u pravu, ovaj nagon da se udubimo u svoju bedu i ljutnju često dolazi iz nesvesne želje da zadržimo stari, loš osećaj o sebi i našim odnosima koji su nam, iako neprijatni, takođe i poznati.

Foto: Shutterstock

Odvojte vreme da se smirite

U žaru trenutka, veoma je teško ne biti reaktivan. Međutim, postoji dobar razlog da se pet minuta nakon svađe smirimo, jer kada se osećamo kao da nas je neko pokrenuo na intenzivan način, to je često znak da nešto mnogo dublje izlazi na površinu. Pogrešna reč ili jednostavan pogled našeg partnera mogu da dotaknu stara, negativna osećanja koja imamo o sebi i koja nas čine ljutim, postiđenim ili nas dovodi u odbrambeni stav. Tada reagujemo na načine koji ne odgovaraju uvek situaciji i mnogo češće eskaliraju naše reakcije.

Ako možemo da se uhvatimo ukoštac sa sobom u tom trenutku intenziteta, prošetamo ili čak samo nekoliko puta duboko udahnemo, možemo da pomognemo sebi da steknemo neku perspektivu i da se vratimo u racionalnije stanje uma. Da izaberemo da ostanemo u datom trenutku, umesto da se izgubimo u našim glavama i na taj nači odgovorimo sa više svesti i osetljivosti prema drugoj osobi.

Budite usklađeni sa sobom

Pored predaha, možete da pokušate da budete i radoznali oko toga šta se zapravo dešava u našim umovima i telima u trenutku napetosti. Postoje dve vežbe koje mogu da vam pomognu u tom procesu. Dr Daniel Siegel predlaže da prilagodite "senzaciju, sliku, osećanja i misli" koje doživljavate, jer vam to pomaže da uđete u zonu i prepoznate trenutak. Dr Jon Kabat-Zin na to dodaje korake da prepoznajte šta se dešava, da dozvolite ili prihvatite šta se dešava, da istražite unutrašnje iskustvo (šta se pokreće u vama?) i da se povežete sa iskustvom.

Ovaj svesni pristup nam omogućava da budemo prisutni i radoznali prema sebi i svojim reakcijama, a da ne dozvolimo da nas te reakcije preuzmu. U trenutku sukoba, možete da iskoristite ovu vežbu svesnosti da se osećate smirenije i da se ponovo povežete sa sobom, istražujući svoje reakcije, ali bez osuđivanja.

Foto: Shutterstock

Pređite iz defanzivnog u receptivno stanje

Kada se potrudimo da prilagodimo i smirimo sebe, tada možemo da pokažemo radoznaliji i saosećajniji stav prema svom partneru. Umesto da se fokusiramo na odbranu, reagovanje ili kontranapad, možemo da slušamo i pokušamo da razumemo drugu osobu.

- Kada je naš ceo fokus na samoodbrani, šta god da radimo, nismo dovoljno otvoreni da čujemo reči našeg partnera - napisao je Sigel u "Nova nauka o ličnoj transformaciji". On dodaje: - Stanje našeg uma može čak i neutralne komentare da pretvori u borbene reči, iskrivljujući ono što čujemo kako bi odgovaralo onome čega se plašimo. Što više možemo da ostanemo u „receptivnom stanju“, prisutni sa svojim partnerom i zamišljajući njihovo iskustvo kroz njegove oči, to više možemo da se opustimo u sebi i povežemo se sa njima. Mi zapravo možemo da iskoristimo iskustvo da bismo se osećali bliže umesto da ih guramo dalje. Za "potpunu" emocionalnu komunikaciju, jedna osoba treba da dozvoli da na njeno stanje uma utiče stanje uma druge osobe.

Odbacite svoj kritični unutrašnji filter

Deo razloga zašto smo tako reaktivni u datom trenutku je taj što često čujemo ili vidimo svog partnera kroz filter našeg „kritičnog unutrašnjeg glasa“. Ovaj „glas“ predstavlja obrazac negativnih misli i iskrivljenih ideja koje smo razvili o sebi i drugima na osnovu štetnih iskustava iz naših ranih života. Kako odrastamo, možemo da očekujemo da naši sadašnji odnosi odražavaju one iz naše prošlosti i da projektuju naše „glasove“ na druge, posebno na one koji su nam najbliži.

- Sve pogrešne percepcije ili projekcije, i pozitivne i negativne, stvaraće probleme - napisao je dr Robert Firestone u "Etici međuljudskih odnosa".

Recimo, kada smo posebno uzbuđeni i ljuti, filtriramo reči i ponašanje našeg partnera kroz tog unutrašnjeg kritičara. Na primer, ako nam partner prigovori da „nismo tu u poslednje vreme“, mi možemo da iskrivljeno čujemo „ne radiš dovoljno, lenj si.” Mi smo ti koji iskrivljujemo tačku gledišta našeg partnera kako bismo se uklopili sa starom slikom o sebi i reagujemo u skladu sa tim. Da bismo zaista prekinuli destruktivni, argumentovani krug, moramo da ućutkamo svoj kritički unutrašnji glas.

Ispustite svoju polovinu dinamike

Dr Lisa Fajerstoun, koautorka knjige "Seks i ljubav u intimnim odnosima", preporučuje ono što ona naziva „jednostranim razoružanjem” kao alatku koju parovi mogu da koriste da ublaže svađe i ponovo budu bliski.

- Na trenutak odustanite od vaše strane debate i pristupite svom partneru sa stajališta ljubavi - objasnila je Fajerst: - Ideja je da kada parovi doživljavaju napetost između sebe, možda zbog neuspešne ili direktne komunikacije, oni počnu da grade ogorčenost jedni prema drugima, koja često dostižu prekretnicu. Kreće svađa koja eskalira na osnovu prelivanja nagomilane frustracije i pogrešne komunikacije. A ti "vreli" trenuci su najgore vreme da pokušamo da rešimo probleme ili da se naši stavovi čuju.

Foto: Shutterstock

Odbacivanjem naše polovine dinamike i prihvatanje da vam je više stalo do toga da budete bliski sa partnerom nego da dobijete ovu raspravu, izražavamo ranjivost koja često omekšava našeg partnera i omogućava im da se saosećaju sa nama i spuste gard. Tada možete da vodite efikasniji razgovor o svim stvarnim problemima sa manje intezivnih emocija.

Osetite osećaj, ali uradite pravu stvar

Smiriti se ili odustati od borbe sa naše strane u napetom trenutku ne znači zakopati svoja osećanja. U stvari, dr Pat Lav, autor knjige "Istina o ljubavi", sugeriše da osećamo svoja osećanja, ali da biramo svoje postupke. Postoje zdravi načini za izražavanje ljutnje ili tuge, ali i istraživanje ovih emocija kako bi se razumelo odakle potiču i šta mogu da znače.

Emocije nam daju naznake ko smo. Međutim, u žaru borbe, retko odvajamo vreme da sredimo i prepoznamo svoje emocije, a manje ih izražavamo na načine koji su, pa, korisni. Najbolje je da biramo naše postupke, tako da budu u skladu sa onim što želimo da budemo. Ali svakako treba da budemo radoznali i da prihvatamo naše emocije.

Budite ranjivi i izrazite ono što želite

Les Grinberg, začetnik terapije usmerene na emocije, pravi razliku između primarne i sekundarne, adaptivne i neprilagođene emocije. On ističe da često, kada parovi reaguju jedni na druge, nisu nužno svesni primarne emocije poput tuge ili srama koje su možda izazvale, na primer, u trenutku kada se osećaju povređeno, odbačeno ili neviđeno. Umesto toga, oni doživljavaju sekundarnu emociju poput stida ili besa, i u skladu s tim se ponašaju prema svom partneru.

Svi doživljavamo ove vrste reakcija, i nažalost, ove neprilagođene emocionalne reakcije nas ne približavaju onome što želimo. Međutim, kao što je Grinberg predložio, ako možemo da iskoristimo svoju primarnu emociju i izrazimo ranjiviju želju ili potrebu iza nje, pokazujemo mnogo više ranjivosti prema našem partneru. Naš partner tada ima priliku da nas bolje upozna i saoseća prema nama. Koliko god da je teško biti ranjiv i spustiti gard u trenutku sukoba, što smo više pažljivi prema sebi, svojim emocijama, svojim mislima i svojim postupcima, to smo sposobniji da prekinemo destruktivne cikluse i postignemo bliskost sa našim partnerom. Korišćenjem ovih alata samorefleksije, mi zaista preuzimamo kontrolu nad našom polovinom dinamike i stvaramo bezbedno, prijatno okruženje za našeg partnera da učini isto.

(Telegraf.rs)