Nadrealna romansa Gale i Salvadora Dalija: Par koji je pomerio granice umetnosti i braka
U leto 1929, nekoliko članova evropskog nadrealističkog umetničkog društva spustilo se u priobalni grad Kadakes, u katalonskom regionu severoistočne Španije, da se sastane sa perspektivnim mladim slikarom po imenu Salvador Dali.
Dali se prijavio za ono što je trebalo da bude njegova prva samostalna izložba u Parizu u novembru, ali je pokazivao razne vrste čudnog ponašanja, uključujući nekontrolisane napade smeha. Grupa koja ga je posetila, u kojoj je bio francuski pesnik Pol Eluar, ozbiljno je bila zabrinuta da talentovani, ali ekscentrični umetnik neće moći da se usredsredi na doradu dovoljno dela potrebnih da se popuni prostor galerije.
Za to vreme, činilo se da je Dalija zaintrigirala Eluardova žena Ruskinja, rođena Elena Dmitrievna Diakonova, jednostavno poznata kao Gala, koja je zbog toga dobila zadatak da komunicira sa njihovim domaćinom. Gala je stoički izdržala Dalijeve zastrašujuće ispade, shvativši da takvo ponašanje potiče iz njegovo nesposobnosti da funkcioniše u društvu, i na kraju su napadi smeha nestali.
U međuvremenu Gala je shvatila da je u prisutvu istinskog vizionara, kako je kasnije napisala u svojoj autobiografiji "Tajni život Salvadora Dalija". Kada je Eluard obznanio da je vreme da se vrati u Pariz nekoliko nedelja kasnije, Gala je izjavila da će ona da ostane. S obzirom na njihov otvoreni brak, Eluard je zaključio da je samo pitanje vremena kada će joj dosaditi novi saputnik, ne sluteći da će se to dogoditi tek nakon što mu ona pomogne da postane jedan od najvećih umetnika 20. veka, kako piše "Biography".
Gala se posvetila Dalijevoj karijeri, ali zadovoljstvo je tražila sa strane
Umetnik je uspeo da se sabere i proizvede kvalitetne slike potrebne da bi njegova izložba u novembru 1929. bila uspešna. Ali on nije bio tu da to i iskusi jer je u međuvremenu pobegao sa Galom na „medeni mesec“ u Barselonu, a zatim u još jedan španski grad na plaži.
Par se ubrzo preselio u Port Ligat, izvan Kadakesa, gde su počele njihove poteškoće. Ribarska koliba kupljena oskudnim Salvadorovim sredstvima u početku nije imala ni svetla, ni grejanje, ni tekuću vode. Štaviše, Salvadorov odnos sa ocem i sestrom pokvario se zbog njegove nove devojke, koja ne samo što je bila 10 godina starija od njega, već je bila i udata i majka.
I porodični prijatelji iz okruženja su takođe bili neprijateljski raspoloženi prema novom paru.
Gala je pretrpela siromaštvo i niz zdravstvenih strahova – uklonjen joj je tumor na plućima i bila je podvrgnuta brutalnoj histerektomiji – ali je to nije sprečilo da preuzme na sebe zadatak da unapredi Salvadorovu karijeru. Čitala mu je da podstakne njegov um, pozirala za njegove slike i ponudila iskrene kritike radova koji su u toku. Poznata po tome da je znala i da konsultuje tarot karte kada bi htela da se odluči za pravac u kojem je želela da se kreće, žena sa "očima koje su probijale zidove" bila je oštroumna i čvrsta u poslovnim odnosima i agresivno je promovisala njegov rad bogatim dobrotvorima.
Gala je takođe izdržala ono što se veruje da je bio "čedan" fizički odnos sa umetnikom. Po sopstvenim rečima, Dali je naime bio "prestravljen" od ženskih genitalija, a svaki pokušaj vođenja ljubavi bio je neuspešan i neispunjen za oboje. Pošto se nije suočila sa takvim prekidima sa sopstvenim zdravim libidom, Gala je jednostavno zadovoljila svoje želje sa drugim muškarcima, uključujući svog bivšeg muža Eluarda.
Bio je to aranžman koji je bio veoma uspešan za par, koji je pronašao da je njihova zajednička strast kanalisana u Salvadorova izuzetna dela. I razlog da se venčaju na građanskoj ceremoniji u januaru 1934.
Naterala Salvadora da komercijalizuje svoj rad
Kasnije te godine, Salvador i Gala su krenuli na svoje prvo putovanje u Sjedinjene Države, naciju koja se tek zagrevala za šokantnu vrednost nadrealizma, gde je Dali bio hit sa svojim zaštitnim znakom - šiljastim brkovima i čudnim ponašanjem. U Americi se Salvador sastao sa braćom Marks u Holivudu 1937. i vratio u Njujork da dizajnira paviljon za Svetsku izložbu 1939.
S obzirom na to da je Evropa uveliko uranjala u haos rata, par se dugoročno preselio u Ameriku 1940. Zima provedena na imanju socijaliste Karese Krosbi u Virdžiniji otkrila je kako je bilo imati posla sa Dalijevima u tom trenutku. Prema sećanjima 0 ukućanke Anais Nin, činilo se da je Gala verovala da su svi tu samo da služe njenom mužu, koji je zauzeo biblioteku i uglavnom odbijao da jede bilo šta osim školjki.
Iako je Salvador do tada već bio veoma bogat i globalno poznat, Gala nije videla mnogo razloga da smanji papučicu na gasu. Odgurnula ga je od njegovih brižljivo iscrtanih remek-dela ka profitabilnijim poduhvatima, uključujući portrete holivudskih slavnih ličnosti. Dali se kasnije bavio dizajniranjem nakita i baletskih kompleta, objavio je Tajni život 1942 i sarađivao sa Alfredom Hičkokom na stvaranju sekvence snova u filmu Spelbound iz 1945. godine.
Provodili su manje vremena zajedno jer su sledili odvojene hirove
Nakon skoro decenije razdvojenosti, uglavnom između Njujorka i centralne Kalifornije, par se trijumfalno vratio u Port Ligat kod Salvadorovog oca 1948. Nekada subverzivni umetnik sada je već zastupao vrline duhovnosti u svom radu i njih dvoje su se ponovo venčali u katoličkoj crkvi 1958. godine.
Međutim, javno prihvatanje religije jedva je maskiralo nagriženi brak dvoje ljudi koji su bili dovoljno bogati i moćni da traže i dobiju ono što zaista žele. Dok je Salvador još zavisio od svoje žene da bi upravljao svojim poslovima, svoju seksualnost je zadovoljavao tako što su mu modeli i parovi izvodili njegove seksualne fantazije u spavaćoj sobi.
I Gala je počela da provodi sve manje vremena na događajima koji su se održavali u čast proslavljenog nadrealiste, a sve više u kazinima Monte Karla i Njujorka. Na tim putovanjima postajala je sve drskija u zavođenju mlađih ljubavnika.
Kasnih 1960-ih, Salvador je za Galu kupio zamak u srednjovekovnom selu Pubol. To je trebalo da postane njen lični prostor daleko od zahteva njenog muža, kome nije bilo dozvoljeno da uđe bez pismenog poziva.
- Ograničio sam se na zadovoljstvo ukrašavanja njenih plafona da bi me, kada podigne oči, uvek pronašla na svom nebu - napisao je kasnije Salvador.
Borili su se usred narušenog zdravlja u godinama sumraka
Do sredine 1970-ih, Salvador je patio od simptoma Parkinsonove bolesti, koje su neki pripisivali Galinoj nasumičnoj primeni različitih lekova. Uprkos poteškoćama u držanju četke, ona ga je navodno naterala da nastavi da slika i dalje, kao i da potpiše svoje ime na hiljadama listova papira na kojima bi njegovi cenjeni komadi mogli ponovo da se štampaju.
U međuvremenu, nastavila je vezu sa dvadesetogodišnjim glumcem i pevačem Džefom Fenholtom, koji je ranije vodio brodvejsku produkciju Isusa Hrista Superstara. Gala je za svog ljubavnika postavila studio za snimanje u zamku Pubol i kupila mu kuću od milion dolara u Njujorku.
Nakon što je saznao da je Fenholt prodao neke od slika, Salvador je svojim štapom napao svoju ženu, slomivši joj dva rebra. Neslavan kraj njihovog nesavršenog saveza stigao je u junu 1982, kada je Gala podlegla narušenom zdravlju koje je usledilo nakon pada u kadi početkom godine.
Razoren njenom smrću i užasnut izgledom za svoju, Salvador se sakrio u zamku Pubol, u kojem je bila njena kripta, i odbio je da jede, slika ili dozvoli bilo kome da izgovori njeno ime. Iako je planirao da bude sahranjen pored Gale, požar u zamku je uništio te planove, a umetnik je 1989. godine položen u Dali teatru i muzeju, u rodnom Figueresu.
To je označilo konačno razdvajanje jedinstvenog para koji je pronašao ispunjenje svojih snova jedan kroz drugog, ali se na kraju raspao od demona oslobođenih moći koju su postigli.
(Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.