4 pitanja koja bi trebalo da postavite ako razmišljate o raskidu: Budite iskreni prema sebi

Mnogi od nas su se u nekom trenutku svog romantičnog života borili sa odlukom između ostanka ili napuštanja veze. Bez obzira da li se borite sa toksičnom dinamikom odnosa, fizičkom ili emocionalnom distancom, neverstvom, sukobljenim vrednostima ili jednostavno prerastate jedno drugo, ako počnete da razmišljate o raskidu sa nekim, znate da nešto ne funkcioniše.

Dakle, kako znate kada je konačno vreme da odete? Ako razmišljate o napuštanju romantične veze, ovo su neka kritična pitanja koja sebi treba postaviti, prema psihoterapeutkinji Šeron Kvon, prenosi "Self".

Preporučujemo

1. Da li je veza nasilna - fizički ili emocionalno?

Veze koje uključuju bilo koju količinu fizičkog ili psihičkog maltretiranja zahtevaju trenutnu procenu da li je vreme za odlazak, radi bezbednosti jednog ili oba partnera. U proseku, skoro 20 ljudi u minuti biva fizički zlostavljano od intimnog partnera u Sjedinjenim Državama.

Međutim, mnoge žrtve imaju poteškoća da shvate da im je život u opasnosti zbog ciklusa nasilja, koncepta koji je skovala dr Lenor Voker, psiholog i osnivač Instituta za nasilje u porodici.

Ovaj ciklus uključuje fazu "izgradnje napetosti", zatim "fazu epizode ​​nasilja" i na kraju "fazu kajanja" – tokom koje se nasilni partner izvinjava i kaje se, što može navesti zlostavljanog partnera da pomisli da je nasilje neće se ponoviti.

Još jedan razlog zašto je zlostavljanje teško identifikovati - ne ostavlja uvek vidljive tragove.

- Ako ste u nasilnoj vezi, ponašanja koja najčešće doživljavate su emocionalno i psihološki štetna - kaže za "Self" Nadia Islam, doktorka nauka i direktorka programa doktorata socijalnog rada na Univerzitetu Južne Kalifornije.

Ako niste sigurni da li je vaša veza emocionalno nasilna, dr Islam, koja je specijalizovana za rad sa osobama koje su preživele nasilje od intimnog partnera, predlaže da razmotrite da li vas partner vređa ili proziva, kritikuje vas na način koji dovodi u pitanje vašu vrednost ili vas ponižava. Oni takođe mogu koristiti zastrašivanje, prinudu i pretnje, ili čak i vašu decu da utiču na ono što radite, kao i na to gde idete i sa kim.

- S druge strane, zdrav odnos je ukorenjen u međusobnom poštovanju. Pregovori i pravičnost, ekonomsko partnerstvo, zajednička odgovornost (uključujući roditeljstvo), iskrenost, poverenje i emocionalna podrška predstavljaju osnovu za jednakost i nenasilje - objašnjava dr Islam.

2. Da li moje mentalno zdravlje otežava jasno sagledavanje situacije?

Može biti posebno teško shvatiti da li je veza ispravna ili pogrešna za vas kada se borite sa svojim mentalnim blagostanjem.

- Ako ostajete jer ne mislite da bi neko drugi mogao da vas voli, na primer, to beznađe može biti znak depresije - kaže dr Islam i dodaje:

- Ova vrsta iskrivljenog razmišljanja u kombinaciji sa niskim samopoštovanjem može učiniti da ostanak izgleda kao jedina opcija. A ako se trudite jer ne možete da prestanete da brinete o budućnosti, recimo da ćete biti sami zauvek ili da nećete imati sa kim da se viđate, možda se borite sa anksioznošću.

U stvari, preterana zabrinutost (koja se javlja uzastopno u toku više dana) je karakterističan simptom generalizovanog anksioznog poremećaja (GAD). Nasuprot tome, depresivnost ili anksioznost takođe mogu zamagliti vaš pogled na vezu koju vredi sačuvati.

Ako se redovno osećate beznadežno ili ste uplašeni za budućnost, razmislite o tome da zamolite svog lekara primarne zdravstvene zaštite da vam da uput za psihologa ili psihijatra.

Terapeut vas može naučiti strategijama suočavanja i pomoći vam da jasnije vidite da li ostajete sa svojim partnerom iz pogrešnih razloga - i, ako jeste, prepoznajte da ste vredni pronalaženja ispunjenije veze.

3. Da li ostajem iz ljubavi ili iz obaveze?

Kao što je Ester Perel, terapeut za parove i autor bestselera "Parenje u zatočeništvu", napisala na svom blogu: "Ljubav nije obaveza - to je dar".

Ako ostajete sa svojim partnerom zato što se osećate obavezano, možda osećate da im dugujete nešto, ili kao da morate da ostanete zbog svoje dece - možda stavljate potrebe drugih ispred svojih sopstvenih. Ovo vas može sprečiti u uzajamno ispunjavajućim odnosima, a takođe je i odlika suzavisnosti.

Nasuprot tome, zdrava "međuzavisna" veza, u kojoj vam druga osoba nije nužno potrebna, već želite da budete sa njom, zahteva da identifikujete svoje potrebe i poštujete svoje granice kako biste mogli da izaberete da budete sa svojim partnerom bez žrtvovanja onoga što je vama najvažnije.

Ako imate želju za bliskošću i intimnošću, trebalo bi da budete u mogućnosti da podelite ta osećanja sa svojim partnerom kako biste bili sigurni da su obe vaše potrebe zadovoljene i da se nijedna osoba na kraju ne oseća zanemareno ili necenjeno. Ali ako pomisao na raskid ostavlja u vama osećaj krivice što ste "napustili partnera" ili ste zabrinuti da ste sebični, važno je da rešite šta je u korenu tih osećanja. I, da, terapija vam može dati alate koji će vam pomoći da se to dogodi.

4. Da li su naše razlike zaista nepomirljive, čak i kada su u pitanju male stvari?

Važno je da identifikujete šta vam je najvažnije, jer su za neke parove njihove vrednosti jednostavno previše različite da bi veza funkcionisala.

Niko se ne oseća potpuno ispunjenim sve vreme, a prilagođavanje potreba i očekivanja je neizbežan i zdrav deo veze.

(Telegraf.rs)