Na "Instagramu" su srećna porodica, a zapravo pokušavaju da normalizuju "nenormalne" ljubavne odnose

Kloi Kardašijan dugo je krila od javnosti da će preko surogat majke dobiti drugo dete zajedno sa bivšim partnerom Tristanom Tompsonom, s kojim već ima ćerku Tru.

Tristan i Kloi nisu bili u vezi od prošlog decembra, nakon što je otkriveno da NBA igrač očekuje dete sa Marale Nikols, ženom sa kojom je započeo vezu dok je još uvek bio sa Kloi.

Tompson je još ranije poznat po svom neverstvu prema Kloi, a njihova veza je počela 2016. godine.

Ipak, Kloina želja da Tru ima brata ili sestru bila je jača od svega, ali šta poručuje ženskom rodu, svojoj porodici i detetu time što je nakon mnogo neverstava odlučila da još jedno dete dobije sa čovekom sa kojim čak nije ni u vezi: da je sasvim uredu i prihvatljivo da muškarac vara, da će mu svakako biti oprošteno i da je slobodan da živi svojim životom?

Takođe, poruka može da bude i da muškarci više nisu potrebni ženama za odgajanje dece, da treba da budu tu samo radi puke oplodnje i da nakon toga nisu korisni?

Ako pitate psihologe, svi će vam reći isto: deci su potrebni i majka i otac i nema zdravijeg okruženja za gajenje dece od onog u kojem se majka i otac slažu, podržavaju, vole i nesebično pružaju ljubav svojoj deci.

Na koji način se danas gradi porodica i šta ovakvi potezi poznatih mogu da proizvedu u društvu? Da li će se normalizovati otvoreni odnosi u kojima deca odrastaju uz majku, a očevi žive svojim životima, pa čak imaju pravo i da se provode sa drugim ženama i imaju ljubavne veze?

I tako dolazimo do pojma otvorena veza, koji objašnjava ovakve odnose. U pitanju je nemonogamna veza u kojoj su se partneri složili da mogu da imaju intimne partnere sa strane.

Sve ovo zvuči previše idilično, ali šta se dešava sa primarnom vezom? Na koji način ljudi koji su izabrali da budu u otvorenoj vezi objašnjavaju svojoj deci odsustvo drugog roditelja?

Iskustva ljudi koji su se odlučili na otvoreni brak su različita. Neki parovi navode visok nivo zadovoljstva u braku, dok drugi kažu da je to doprinelo njihovom rastanku.

Naučnici još uvek ne razumeju zašto neki parovi reaguju pozitivno, a neki negativno na otvoreni brak.

Ono što je neizbežna komponenta ovakvog odnosa jeste ljubomora. Ljudi u otvorenim brakovima imaju mnogo više problema sa ljubomorom od parova koji su u monogamnim odnosima.

Sukobi su mnogo češći kada nastupaju epizode ljubomore, a sve to vodi nepovratnom oštećenju odnosa.

Čak i kada ljubomora nije problem, otvoreni brak može da izazove druge probleme. Dugogodišnja studija nad biseksualcima otkrila je prelazak sa otvorenih veza na monogamiju kod mnogih učesnika jer su osećali da otvorene veze oduzimaju previše vremna, energije i previše su komplikovane.

Jedno istraživanje ustanovilo je da se otvoreni brak percipira kao primarni uzrok razvoda, a naročito veći rizik od razvoda je kod parova koji se bave vanbračnim seksom, pa čak i kada su se oko toga oboje složili.

Otvoreni brak definitivno nije za svakoga. Kod mnogih parova može da ima negativan uticaj, može da proizvede ozbiljne probleme sa ljubomorom, a može i da ometa intimnost i sigurnost među partnerima.

Otvoreni brak svakako nije oličenje zdravog odnosa. Možda nekome zvuči sjajno da u isto vreme imate porodicu s jedne strane i punu slobodu za švrljanje sa strane, s druge strane, ali na dugačke staze ovakav odnos sigurno nije održiv.

Još jedan primer otvorene veze daje nam mlađa Kloina sestra Kajli Džener. Status njene veze sa Travisom Skotom je pomalo zbunjujući tokom godina jer često menjaju odnos. Zajedno su, pa nisu, a za sve to vreme dobili su i dvoje dece, ćerku i sina.

Razlog ovome je što ovaj poznati par ne sledi tipične smernice koje možemo da očekujemo u monogamnoj vezi.

Za njih kažu da neke stvari rade odvojeno, neke zajedno, Travis ima slobodu da radi šta želi, a za sve to vreme Kajli je dobra majka njihovoj deci.

Šta vi mislite o otvorenim vezama? Da li bi ovakvi odnosi trebalo da se normalizuju?

(Telegraf.rs)