Komunikacija sa partnerom i pravo na privatnost: Zdrav razgovor doprinosi jačanju veze, ali i samopoštovanju

Otvoren razgovor  i poveravanje u vezama imaju tendenciju da utiču veću bliskost, intimnost, ljubav, posvećenost, poverenje, stabilnost veze i zadovoljstvo u njoj. Ipak, pojedinac u romantičnoj vezi može čuvati za sebe unutrašnje misli i osećanja u tajnosti iz različitih razloga (npr. strah od odbijanja).

U stvari, ono što važi za sve jeste da uvek postoji tenzija između želje za samootkrivanjem i želje za održavanjem privatnosti. Dakle, kako da izbalansiramo taj nesklad između toga da želimo da otkrijemo svoje intimne misli i želje i potrebe za održavanjem privatnosti?

Preporučujemo

Studije koje su objavljene na osnovu istraživanja o strategijama otvaranja prema partneru i čuvanja privatnosti, a koje je preneo sajt "PsychologyToday", na osnovu prikupljenih podataka dobijenih učešćem ljubavnih parova, procenjivale su da li strategije koje podržavaju autonomiju, za razliku od strategije kontrole, mogu pomoći partnerima da održe svoju privatnost i izazovu otkrivanje jedno drugom na način koji se smatra uvažavajućim.

Rezultati su pokazali da se strategije koje podržavaju autonomiju smatraju prihvatljivijim i efikasnijim i za održavanje privatnosti i za otkrivanje podataka. I oni su povezani sa većom količinom i dubinom otkrivanja, zadovoljstvom vezom, nižom anksioznošću i manjim strahom od napuštanja i izbegavanjem bliskosti. Nasuprot tome, kontrolisanje je u korelaciji sa nižom intimnošću.

Dva tipa strategija

Uprkos prednostima samootkrivanja u romantičnim vezama, partneri ponekad odlučuju da svoja osećanja ili misli zadrže za sebe – bilo zbog straha da će biti ismejani, odbačeni, izmanipulisani ili zbog mogućnosti povređivanja partnera.

Dakle, bez obzira na to da li želite da zaštitite svoju privatnost ili ohrabrite svog muža ili ženu da se otvore, kako to možete učiniti na način koji se ne smatra neprikladnim, neosetljivim, bezobzirnim ili manipulativnim?

Odgovor je u korišćenju strategija koje podržavaju autonomiju. Njih karakteriše razmena informacija, ne procenjivanje ili pripisivanje krivice, priznavanje osećanja i percepcija, pokazivanje empatije, brige i interesovanja, inicijativa i učestvovanje u donošenju odluka.

Takođe, ovom strategijom podstičemo razmenu informacija, a ne procenjivanje ili pripisivanje krivice. Priznajemo osećanja partnera i percepciju njegovih potreba i problema, kao i mogućih situacija koje dovode do zastoja u komunikaciji. S tim u vezi, dolazi do višeg nivoa u pokazivanju empatije, brige i interesovanja, što za krajnji rezulat ima i viši nivo u zrelosti veze i komunikaciji u odnosima gde oba partnera pokazuju inicijativu i aktivno učešće u donošenju odluka.

Nasuprot strategiji koja podržava autonomiju, strategije kontrole se doživljavaju kao nepoštovanje, dominacija, pretnja, obezvređivanje, izazivanje krivice, obmanjivanje ili odbacivanje. U stvari, kontrola može stvoriti začarani krug. To se dešava kada partner koji traži intimnost i bliskost ne dobija to što želi, pa pribegava strategijama koje više kontrolišu. To onda dovodi do povlačenja drugog partnera...

Zašto funkcioniše strategija koja podržava autonomiju

Možda zato što ne povećavaju stepen motivacije definisane nagradom koja sledi, dakle motivacije da uradimo nešto za partnera i znamo da ćemo biti nagrađeni zbog toga, a da to ustvari ne želimo, već podižu stepen samovođene ili unutrašnje motivacije (npr. želju za emocionalnom podrškom). Takve strategije su posebno korisne za one koji su anksiozni omogućavajući im da se obrate svom romantičnom partneru za podršku kada dožive stres.

Bilo kako bilo, od velike je važnost za uspeh jedne veze i zadovoljstvo oba partnera u njoj efikasna i zdrava komunikacija. Najpre treba jasno sebi definisati šta podrazumevamo pod komunikacijom. Generalno, znamo da to uključuje reči koje ljudi koriste da jedni drugima prenesu informacije. Ali to može uključivati i druge načine prenošenja informacija: ton glasa, govor tela i druge oblike neverbalne komunikacije.

Foto: Shutterstock

Neki od znakova koji mogu ukazati na probleme u komunikaciji u vašoj vezi su kritičnost, defanzivnost, ćutanje i osećaj neshvaćenosti. Ali, nedostatak svađe nije nužno znak da dobro komunicirate. Umesto toga, to može značiti da se uzdržavate da biste izbegli sukob.

U mnogim slučajevima, ono što ne kažete može značiti isto toliko, ako ne i više od onoga što kažete. Predstavljamo neke od karakteristika efikasne komunikacije u partnerskim odnosima.

• Aktivno slušanje: aktivno uključivanje u razgovor, pažljivo slušanje i razmišljanje o onome što je partner rekao. To takođe uključuje traženje pojašnjenja kada je potrebno i izbegavanje donošenja presuda.
• Problemi sa personalizacijom: Kada komuniciraju u vezi, ljudi koji su dobri u tome izbegavaju da personalizuju postupke svog partnera. Umesto toga, oni se fokusiraju na situaciju i kako se stvari mogu rešiti.
• Korišćenje „ja-izjava": Ove izjave mogu biti od pomoći u međuljudskim sukobima. Umesto da kažete „nikad ne čistiš za sobom,“ pokušajte da upotrebite "ja-izjavu" kao što je: "Osećam se neprijatno kada se u kući gomila nered."
• Ljubaznost: Ljubaznost je važna jer čini da se ljudi osećaju brižno i shvaćeno.
• Biti prisutan: Kada razgovarate sa svojim partnerom, važno je da budete potpuno prisutni u tom trenutku. Ometanje od strane spoljnih izvora (telefoni, TV, radio..) može dovesti do nedostatka komunikacije i lošeg razumevanja.
• Pokazivanje prihvatanja: Zdrava komunikacija podrazumeva prihvatanje i potvrđivanje druge osobe, čak i ako se možda ne slažete sa njom. Kada dobro komunicirate sa svojim partnerom, u stanju ste da prihvatite i priznate, a samim tim i dozvolite da ljudi imaju pravo da na svoja osećanja, čak i ako se te emocije i reakcije razlikuju od vaših. 

(Telegraf.rs)