Zašto se kaže da smo na "sedmom nebu" kada smo zaljubljeni?

Leptirići u stomaku, osećaj kao da letimo, da sve možemo, puni smo energije, optimistični, často smo u stanju potpune omamljenosti - sve su to karakteristike zaljubljenosti.

Psiholozi tvrde da je ovo stanje najsličnije pozitivnom "ludilu" kada se "pamet pomuti".

Preporučujemo

Opisujući zaljubljenost, vrlo često upotrebljavamo neke reči i izraze, a da ne znamo poreklo i njihovo pravo značenje.

Vrlo često umesto da kažemo da je neko ko je zaljubljen "blažen", "izuzetno srećan", "presrećan" i slično, često koristimo termin da je taj neko na "sedmom nebu".

A zašto se  baš kaže "biti na sedmom nebu"? Pitanje je zanimljivo koliko i sam odgovor.

Izraz sedmo nebo ima svoj koren u staroj grčkoj filozofiji, u učenju znamenitog filozofa Aristotela.

U svojoj raspravi "O nebu" Aristotel, govoreći o ustrojstvu vasione, iznosi tvrdnju da ona mora imati "savršen" oblik lopte kao i da bi trebalo da se sastoji od niza nepokretnih, prozračnih sfera, na koje su pričvršćena nebeska tela: prvo Mesec, pa Sunce, planete...

Najudaljenija sfera, koja je opisana kao sedmo nebo, najbliža je "prvom pokretaču" i na njoj se nalaze zvezde stajalice. To je već objašnjenje zašto sedmo nebo predstavlja najviše blaženstvo. Doći dotle, znači vinuti se do zvezda i biti u blizini "prvog pokretača" sveta.

Iz filozofije izraz sedmo nebo prenesen je u religiju, pa zatim u običan govor.

Kod nas se umesto sedmo nebo govori i deveto nebo, to je sasvim normalna zamena brojeva, kakvu susrećemo i u nekim drugim jezicima. U ostalim jezicima, kao u ruskom, na primer, upotrebljava se samo sedmo nebo: biti na sedmom nebu.

Biti na sedmom nebu, najčešće se primenjuje kada želite nekome da dočarate koliko ste zaljubljeni. Tako potvrđujete da ste se zajedno sa partnerom lansirali direktno u zvezde, ali i  da za vašu ljubav – granice ne postoje.

(Telegraf.rs)