Mladima je dobar net važniji od emotivne veze: Zašto se ljubav seli iz realnosti na mreže?

Foto: Shutterstock

Internet je sveprisutan, onlajn, digitalni svet postao je deo nas, deo naše stvarnosti. U proteklih godinu i po dana prikazao nam se u svom najboljem svetlu - dodire smo menjali gifovima, izjave ljubavi stikerima, poglede video pozivima. Međutim, kao i vatra i voda, internet je dobar sluga, ali veoma loš gospodar.

Preporučujemo

Neka istraživanja su pokazala da je mladim ljudima danas važnije da imaju dobru internet konekciju nego da sklapaju prijateljstva, idu na odmor ili budu u stabilnoj vezi.

Kakva je situacija u Srbiji, da li smo u tom smislu daleko ili idemo u korak sa svetom, za Telegraf govori Danijela Posedi, diplomirani psiholog.

Kako kaže, mi ne živimo više u jednom, već u mnogim svetovima doživljaja i na različitim kolosecima opažanja.

- Kao orijentir i lični doživljaj odnosno to šta treba da činimo, kako veza treba da izgleda, i neka naša intimnost se odvija u virtuelnom prostoru. Sebe sve više doživljavamo u jednom potpuno novom koordinatnom sistemu - kaže Posedi i objašnjava kakav je to novi sistem:

- On je više u tome da se manje doživljava fizička prisutnost; više smo se pretvorili u digitalni svet u kom se odigrava i društveni i ljubavni život. Upadamo u zamke interneta i virtuelnog sveta između realne svakodnevice i virutelnog životnog prostora koje se odražava na identitet, osećanja i naše ponašanje.

"Nije problem u korišćenju, već u načinu na koji se internet koristi"

Psiholog ističe da problem ne nastaje u korišćenju interneta, već u načinu na koji se on koristi.

- Ono što je važno jeste da mladi imaju kreativni, individualni plan korišćenja. Vreme ispred ekrana ne sme da zameni druge aktivnosti koje doprinose zdravom razvoju: čitanje, slušanje muzike, druženje sa prijateljima, odlazak, upoznavanje, početak partnerskih odnosa - kaže Posedi.

Kada se internet nepravilno i u velikoj meri koristi dolazi do mnogih problema, a to se na mlade odražava i kroz gubitak verbalne komunikacije, izazivanje anksioznosti, straha, depresije, itd.

Foto: Shutterstock

- Imamo sve lošije socijalne veštine i ono što je veoma primetno - desenzitizacija, odnosno sve se manje investira u emocionalno, sve se manje priča o emocijama, a više se koristi jezik interneta. Osećanja se skrivaju iza stikera, memova, gifova, smajlija - kaže sagovornica Telegrafa.

Da smo sve više prisutni online, pokazuje i podatak iz istraživanja Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), objavljenog u januaru 2021. godine - broj korisnika mobilnih telefona premašivao je i broj stanovnika Srbije i iznosio je 8,27 miliona.

Zašto smo u sukobu između onoga što želimo i onoga što možda zaista jesmo?

Posedi objašnjava da na internetu praktično vlada takav stav da nema mesta za one koji se osećaju nesrećno ili tužno.

- Postavljamo najbolje fotografije, vesti, i upravo korisnici brinu o tome koliko imaju prijatelja i lajkova, što postaje statusni simbol, a negativna strana naše ljudskosti se obično prikriva u maniru "Ne pokazuj slabosti, budi srećan" - kaže ona.

Psiholog objašnjava da je razlog tome jer je internet mesto našeg unutrašnjeg sveta u koji bežimo od aktuelne psihičke stvarnosti.

- Naročito u doba korone dolazi do novog sistema vrednosti, ustaljenih normi i projektujemo sopstvena emocionalna stanja i unutrašnje konflikte u idealizaciju gledanja internet sadržaja, umesto da krenemo sa suočavanjem i interpersonalnim relacijama koje pokazuju ono ko smo mi u stvari, a ne ko smo mi u online okruženju - objašnjava Posedi.

- U partnerskim odnosima korišćenje društvenih mreža može da poveća osećaj prihvaćenosti, pa čak i samopouzdanja, jer možemo da se menjamo, oprobavamo, eksperimentišemo, budemo ko god. Sumnje, stidljivost i povučenost lakše se prevazilaze nego u pravom životu. Internet je idealno mesto za kompenzovanje realnih nedostataka - zaključuje psiholog.

(Telegraf.rs)