A ko ste od nekoga čuli, ili pročitali, da ljubavne romane čitaju žene koje vole mačke jer nemaju koga drugog da vole, da ih čitaju osobe čiji je ukus problematičan, a čitalačke sklonosti rudimentarne, žene željne romantike i uzbuđenja u stvarnom životu – znajte da ništa od navedenog nije tačno.
Mnogo se mitova vrti oko čitalaca ljubavnih romana. Takav je i onaj mit da ih čitaju isključivo žene. Greška!
Zato smo u ovom tekstu pokušali da saberemo činjenice o tome ko i zašto čita ljubavne romane. Zadržaćemo se na istraživanjima i proverljivim podacima, ali i na zdravom razumu. Uvek je pametno okrenuti se zdravom razumu – mi u zemlji Srbiji to sve ređe činimo.
Znajte za početak da pričamo o daleko najpopularnijem književnom rodu – i ozbiljnoj industriji. U razvijenim zapadnim zemljama 55 odsto svih prodatih knjiga pripada ovom žanru. Ljubavni romani se u celom svetu prodaju bolje od svih oblika fantastike i bolje od književnih klasika.
Za Srbiju zvanični podaci ne postoje, ali autorka ovog teksta je sa pozicije glavne i odgovorne urednice „Blic žene“ uvela krajem 2012.godine prodaju romana Danijele Stil u delu tiraža nedeljnika – samo prve nedelje u mesecu – i potom svake naredne godine evidentirala više od pola miliona prodatih knjiga slavne autorke. A to je bio samo deo ljubavnih romana koji su se prodavali u Srbiji, i samo naslovi Danijele Stil – gde je ono što Stilova proda po knjižarama, a gde knjige drugih tiražnih pisaca žanra.
Neće biti da su toliki svetski i domaći čitaoci ljubavnih romana neobrazovane i frustrirane osobe! Pre će biti da je reč o stereotipu i da ih čita mnogo ljudi koje lično znate. A zašto ih čita krišom? Između ostalog, zato što i sami veruju u sve ili samo neke mitove.
Mit: ljubavne romane čitaju usamljenice i usedelice
Prvo i osnovno, žene nisu isključivi konzumenti žanra – istraživanja ukazuju na to da muškarci čine od devet do 16 odsto čitalaca, od zemlje do zemlje! Većina svih čitalaca zavoli ovaj žanr rano (11–18 godina), a dve trećine kupaca knjiga ima prosečna primanja, sređen život i srednjih je godina (30–55). Ako znate da je reč o velikoj industriji, koja proda stotine miliona knjiga svake godine, jasno vam je da slika, pored usedelica, obuhvata brojne srećno udate žene, da ljubavne romane, pored nezaposlenih, čitaju i žene od karijere imoderne devojke, jer ih svi, jednostavno, vole.
Mit: većina čitalaca su neobrazovani palančani
U velikim gradovima proda se većina knjiga koje se uopšte objave, i to je globalno pravilo. Sad, funkcionalno nepismene osobe ne čitaju ništa, a takvih je kod nas više no što je zdravo i za državu i za naciju. U Srbiji je prosečan kupac knjige prosečnog obrazovnog nivoa – inače, tek svaka deveta osoba ima univerzitetsku diplomu. Ljubavni romani se pišu u svim zemljama, prevode na sve jezike i, kao što rekosmo, čita ih većina osoba koja uopšte uzima knjige u ruke.
Mit: ljubavne romane čitaju osobe niskog intelektualnog nivoa
Čitaj: žene!
Reč je o davno stvorenom mitu, još iz vremena kad su žene bile isključene iz opšteg obrazovanja, kad su tek počele da se opismenjavaju i kad se smatralo da su budalaste knjige taman po meri budalaste polovine ljudskog roda. Glupa literatura za glupe žene. Uvredljivo i danas besmisleno. Najgluplje je što se ovaj mit uopšte održava.
Mit: čitateljkama romansi fali romantika u životu
To je kao kada bismo s omalovažavanjem rekli da su čitaoci krimića neostvareni detektivi. Ili da će osoba kojoj ljubav nedostaje ispuniti sve svoje potrebe čitanjem romantičnih priča. Koliko je uopšte romantike dovoljno i potrebno u životu? I ako se ta potreba nadoknađuje čitanjem, šta je loše u tome? I ako neko nema u životu savršenog partnera, kao iz priče, koji ga obožava, usrećuje i poštuje, pa poželi da onog pravog promeni, da išta promeni u svojoj stvarnoj vezi, šta je u tome loše?
Mit: ljubavne romane čitaju samo očajne domaćice
Većina žena u Srbiji tek su u socijalizmu mogle da zamene ulogu majke i domaćice nekom drugom. Snovi o karijeri i obrazovanju počeli su masovno da se ostvaruju tek posle rata i revolucije – i apropo uloga, šta je loše u tome ako žena želi da bude stub kuće, da se posveti podizanju dece! Danas mnogo žena u Srbiji opet sanja isti san. Vratile smo se na neki način unazad. Nazaposlenost je velika, nije lako sačuvati porodicu u permanentnoj krizi, a najteže se zapošljavaju majke. Život mnogo žena svodi se na kućne poslove i brigu o potomstvu.
Da je sreća, radile bi sve žene koje mogu i žele – ne znači da bi im to promenilo želje i potrebe. Na kraju dana obična žena rado uzima knjigu u ruke – bavila se po čitav dan kućom i decom ili ne, bila zaposlena ili nezaposlena. Uzima knjigu da bi se zabavila, opustila, zaboravila brige.
Dobar izbor! Naučno je dokazano da se, kad čitamo, stres smanjuje za 68 odsto. Kad slušamo muziku, za 61 odsto... Svi drugi metodi imaju slabiji učinak.
Mit: čitateljke ljubavnih romana ne razlikuju stvarnost i snove
Davno je takozvana „ozbiljna, velika literatura“ otpisala i ocrnila čitav ovaj žanr, pa nije ni čudo što unapred odbacuje mogućnost bilo kakve koristi, dobrobiti, od čitanja ljubavnih romana. Zašto bi žena bila heroina sopstvenog života! Našla pravu ljubav, bila srećna, ispunjena ili samo redovno doživljavala orgazme... Poruka je, u stvari: smanji doživljaj, draga.
Da, ljubavni romani prikazuju idealizovanu stvarnost, ali zašto ne bismo stremile idealima? Zašto bi nam bilo ko uskraćivao inspiraciju i aspiraciju?
Mit: ljubavni romani su loša literatura
Postoje dobre i loše, uzbudljive i nezanimljive knjige, bilo da jesu, bilo da nisu žanrovski određene. Svaki pošten pisac priznaće vam da je najteže napisati knjigu koju će čitalac prosto da guta, knjigu koja se lako čita.
Neki pisci ljubavnih romana su bolji od drugih, ali znaju i pisci i čitaoci šta valja. Znaju koliko je dobro kad te priča obuzme, pa zaboraviš gde si dok čitaš, kad te preseli u druge svetove, kad se smeješ i plačeš zajedno s junacima, kad završiš knjigu i istog trena poželiš da uzmeš sledeću da bi sve to dobro i lepo iznova doživeo.
Mit: čitateljke ljubavnih romana su žene koje vole mačke jer nemaju koga drugog da vole
Međutim, pogledajte širu sliku, pogledajte šta voli čitav svet! Pišemo o tome na prethodnim stranama. Svet voli internet – internet je, je li, merilo i standard modernosti – a upravo je skupljanje mačaka, crnih, belih, svakojakih, pravih i mačaka u prenesenom smislu, opsesija i smisao virtuelne egzistencije sveta na internetu.
Tekst: Ružica Mevorak
Na kioscima širom Srbije potražite novi broj magazina “Ah ljubav”. Uz primerak magazina dobićete poklon knjigu najčitanijh spisateljica današnjice.
(Ah ljubav/Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.