"Svi muškarci su isti": Generalizacija koja može da vas udalji od partnera i uništi vezu

Foto: Pixabay

Sigurna sam da ste mnogo puta čuli ono: "Ne vredi, svi muškarci su isti" ili: "Sve su žene iste". Nije važno šta je bila tema razgovora, da li muška neozbiljnost, neodgovornost, švrljanje.., preveliki zahtevi žena, gunđanje, besmislene zamerke...

Preporučujemo

Zaključak je isti. Tema se potom zatvara i svako za sebe pokušava da prihvati tu tužnu i bolnu "istinu". A potpuno netačnu. Podvlačim i naglašavam.

Mnogo je ljudi i pojava koje ne želimo ili ne možemo da razumemo. Ljude zato što se ponašaju u potpunom neskladu s našim očekivanjima, svojim ponašanjem nas izbacuju iz takta, ili zato što smo skloni da generalizujemo. Posledice su najčešće bes, malodušnost ili odustajanje i mirenje sa situacijom. Ulazimo u ulogu žrtve, nemog posmatrača od koga apsolutno ništa ne zavisi, a uvek izvuče deblji kraj.

Pored toga što nije tačno i što obeshrabruje, to uverenje da su svi isti je neproduktivno, udaljava jedno ljudsko biće od onog drugog, s kojim želi da bude, kida vezu koja bi mogla da pruži zadovoljstvo i ispunjenje.

Prvi korak ka razbijanju predrasude da su svi ljudi isti počinje kada sebi postavimo pitanje: da li je baš tako ili sam nešto propustila da vidim?

U životu treba paziti na svaku izgovorenu reč! Posebno na mnogo puta ponovljene reči, jer hiljadu puta izgovorena laž na kraju postaje istina. Čovek lak usvaja pogrešna uverenja, obrasce ponašanja i razmišljanja.

Odbacite generalizacije!

Foto: Pixabay

Umesto klišea, razmislite zašto su i kada nastala uverenja koja vas koče i obeshrabruju. U praksi se često susrećem s ljudima koji su takva uverenja preuzeli od roditelja ili osoba iz bliskog okruženja. Na primer, ako su majka, tetka ili baka – važne ženske figure u odrastanju i vaspitanju žene – imale loša iskustva u muškoženskim odnosima, ako su ih partneri ostavljali, varali, izneveravali, one ta loša iskustva, te traume, iz najbolje namere prenose na žensku decu. Upozoravaju ih na vreme na loše momke, da ne bi doživele istu sudbinu.

Muškarci su u tim poukama neotesana bića, kojima ne treba verovati i s kojima treba oprezno postupati. Obavezan savet je ono čuveno: pamet u glavu i širom otvori oči kad dođe tvoje vreme.

Možete da zamislite šta takve "dobronamerne" priče mogu da učine mladom biću koje tek počinje da otkriva romantične, partnerske odnose. Devojka više ne može opušteno i otvoreno da se prepusti druženju i zaljubljivanju. Stalno je pod tenzijom i pritiskom da će se nešto strašno desiti i da će se svaka veza najverovatnije neslavno završiti.

Naravno da takva osećanja utiču i na ponašanje. Žena proverava partnera, sumnja u svaku njegovu reč, testira njegovu ljubav i privrženost na razne, često manipulativne načine, pritiska partnera. Čak i ako ništa nije skrivio, on mora da se pravda i dokazuje, a nije mu jasno zašto.

Foto: Pixabay

To ne može dugo da traje. Obe strane su pod pritiskom, a muškarac se vremenom odmiče i, kad pritisak postane neizdržljiv, beži glavom bez obzira. Previše naporna veza da bi u njoj uživao. A žena je učvršćena u uverenju da su

svi muškarci.

Hajde da razmotrimo to uverenje da su svi isti!

Na dubljem, emocionalnom i duhovnom nivou, svi jesmo isti. Svako od nas, bez obzira na godine, pol, status, veru ili naciju, traga za istim vrednostima i osećajima. Svako žudi za ljubavlju, visoko je vrednuje. Čovek ne može biti ispunjen i zadovoljan ako u životu ne pronađe ljubav. Ne mislim samo na partnersku ljubav, već na bilo koju.

Isti smo i zato što težimo zajedništvu, spajanju, deljenju.

Da se ne lažemo, niko ne bira samoću. Retke osobe su toliko samodovoljne da im ne treba drug, partner, saputnik. Sreća je veća kad ima s kim da se podeli. Normalno je i prirodno da čovek teži sreći i radosti, osećaju ispunjenosti

i rasterećenosti.

Sigurna sam da svi ljudi žele da budu srećni, samo imaju različite ideje i mehanizme kako to žele da postignu, kako misle da to mogu da postignu. Samo nam je težnja za srećom zajednička.

Pa gde onda nastane kuršlus?

Problem nastaje u našim usvojenim uverenjima i mehanizmima o načinima za postizanje sreće. U našim očekivanjima. U obrascima. U ubeđenjima šta je ispravno i kako drugi treba da se ponašaju. Verujemo da je sreća tamo negde, van nas, a da nas neko drugi može usrećiti svojim postupcima, pažnjom, izjavama ljubavi.

Ako je tako, sve je u neku ruku lakše.

Foto: Pixabay

Svi, dakle, želimo isto, samo imamo različite ideje o tome kako ostvariti tu želju. Međutim, pošto ne znamo kakav je tačno tuđi mehanizam ili vizija za postizanje sreće, prelako i prebrzo donosimo zaključke o nečijoj neadekvatnosti.

Olako odustajemo jer nema svrhe, svi su isti. A da li smo zaista saslušali? Da li smo se potrudili da stvarno čujemo, da upoznamo drugo biće i da ga na kraju razumemo i prihvatimo? Ne kako ga zamišljamo, već kakav jeste. Da li zaista dopuštamo i sebi i drugome da uživa u datom odnosu ili razmišljamo samo o tome kako bi veza trebalo da izgleda, kako bi on trebalo da se ponaša. Da li smo ikada zbilja opušteni? Da li uopšte dozvoljavamo sebi prepuštanje?

Kao pravnik po struci i advokat, videla sam razne ugovore u životu, ali nikada nisam videla ugovor gde se neko obavezuje da nikad neće učiniti ništa što bi drugog povredilo ili unesrećilo. Takav ugovor bi bio nerealan, pa samim tim i neispunjiv. Koliko god da činimo najbolje što umemo, uvek smo ograničeni našim prethodnim životnim iskustvima, stečenim uverenjima.

Kroz sve što smo doživeli i naučili – nekad možda pogrešno zaključili – filtriramo nova iskustva samo da

bismo se osećali sigurnije. Tražimo sigurnost napolju, u rečima, gestovima, pogledima drugih ljudi, a nemamo je u sebi.

Čega se plašimo?

Čak i da neko ode, pa nije prvi put! Čak i ako neko slaže, koliko ste puta lagali sami?

Prebolećemo, preživećemo. Uz strpljenje, toleranciju, razumevanje, dobar razgovor i još bolju nameru, rešićemo svaki sukob i nedoumicu.

Foto: Pixabay

Kad sledeći put pomislite da su svi isti, zapitajte sebe kakvi ste vi? Da li se uvek ponašate isto?

Ako se ponašate isto, dobićete isto, zar ne?! Ako uđem u pekaru i tražim kiflu, neću dobiti kroasan. Znate li uopšte šta tražite? Ili uvek tražite isto i dobijate isto? Pa su vam svi isti, a nisu i ne mogu biti.

Sećam se devojke koja je dolazila kod mene na tretmane jer je tvrdila da joj stalno prilaze potpuno isti momci. Zauzeti. Pitala sam je, šta joj je toliko privlačno kod zauzetih momaka, što nemaju oni slobodni?

I sama se iznenadila kad je u nekom trenutku rekla: „Pa ne smaraju me, ne traže previše“. Zaključak je jednostavan: koliko ste spremni da date, toliko dobijete.

Ako trenutno imate kapacitet da date manje, doći će partner kome odgovara to manje, najverovatnije onaj zauzet. Ako se usudite da date više, dobićete više. Ali nemojte davati više u uverenju da vam sigurno sleduje više, jer to je onda manipulacija, nije čista namera, a život se ne da izmanipulisati. Dobijamo ono što nam je potrebno.

Da biste uživali, dajete. Dajete da biste videli sjaj u njegovim očima. Taj sjaj je vaše delo, prelepo. A ako ode? Pa ništa. Daćete nekom drugom ko zna da primi. Nije umeće samo da znate da dajete.

Nekada je umeće u tome da znate da prepoznate šta vam se daje i da to primate. Možda ne znate kako da primate?

Možda zbog toga nalazite samo one koji to takođe ne znaju?

Foto: Pixabay

Ali to je nije razlog da odustanete. Kad sledeći put pomislite da su svi isti, setite se da jesu.

Svi traže ljubav, samo su načini različiti. Mnogi je i pronađu, jer je traže na istom mestu, u isto vreme i na isti način. Šta vi zaista tražite?

Nemojte odmah da kažete: znam! Možda ipak ne znate. O čemu pričate? Kako razmišljate? Na šta se

žalite? Od čega strepite? Čemu se nadate? Za šta se molite?

E baš ćete to i naći. Ako vam misli, reči, želje i nade, nisu u saglasju, šaljete kontradiktornu poruku podsvesti, potencijalnom partneru i univerzumu. Uskladite se sa sobom i ljubav će doći bez naprezanja.

Šta je teta terapija

Teta hiling metod (theta healing) polazi od toga da su uverenja lična istina o svemu. Uključuju sve predstave o sebi, drugima, svetu oko nas. A kako znamo da je nešto istina? Čak i ako nam je iskustvo uvek potvrđivalo neko pravilo, to ne garantuje da će sve i nadalje biti isto. Ali uverenja pružaju sigurnost – mogućnost da se planira i radi s izvesnim stepenom sigurnosti u ishod – dakle, korisna su. Problem nastaje kad su negativna i/ili ne

baš potpuno tačna. Verovanje u pogrešnu stvar polako nas uvlači u probleme.

Sve ste to već čuli? Polako! Dolazim do suštine teta hilinga. Sve prethodno opisano su uverenja na osnovnom nivou. Postoje i uverenja koja se nalaze u podsvesti i prema kojima se takođe rukovodimo, a nisu zasnovana na životnom iskustvu i pamćenju. Reč je o uverenjima sa genetskog nivoa, nasleđenim od predaka. Naše „genetske uspomene“ protežu se čak sedam generacija unazad. To su stvari koje radimo, a možda u njih ni sami ne verujemo, već znamo da se tako radi oduvek.

Sledeći nivo na kojem su pohranjena naša uverenja je istorijski nivo. Odatle „vučemo“ uverenja i sećanja iz kolektivne svesti. Kolektivnu svest su proučavali i opisivali mnogi poznati naučnici, nema ničega mističnog u tome.

Poslednji i svakako najbitniji nivo gde se nalaze naša uverenja je „nivo duše“. Ako verujete da nismo samo fizička tela već da postoji i nešto više od materijalnog u čoveku, to vam je bliska teza.

Uverenja na tom nivou „biramo“ da bismo napredovali u životu, razvijali vrline i na kraju postali bolji ljudi, prema sebi i drugima.

Tekst: Jovana Golubović, teta hiling terapeut

Foto: Ah ljubav

Na kioscima širom Srbije potražite novi broj magazina “Ah ljubav”. Uz primerak magazina dobićete poklon knjigu najčitanijh spisateljica današnjice.

Foto: Ah ljubav

(Telegraf.rs/ Ah ljubav)