Psihoterapeut dr Zoran Milivojević objašnjava zašto ozbiljna veza nekima deluje zastrašujuće

Foto pixabay

Iako je bliskost važan deo svakog odnosa, ona nekim ljudima izgleda zastrašujuće, pa zbog toga mnogi odlučuju da ostanu sami, umesto da život podele sa nekim. U stvari, ljudi se ne plaše same bliskosti, već onoga što bi im ona mogla doneti.

Preporučujemo

Glavni strah je da će druga osoba, ako joj dozvolimo da nam se približi, uvideti da mi u stvarnosti ne vredimo, da nemamo vrline, da ne zaslužujemo da budemo voljeni.

Zato je strah od bliskosti u stvari strah od gubitka ljubavi,odbacivanja i bola. Osobe koje se plaše bliskosti ne prihvataju sebe i veruju da nisu lepe, pametne, sposobne i uspešne da bi bile voljene.

Svako se plaši izdaje

Ako nam se neko mnogo približi, strah od odbacivanja postaje razlog za raskid, pa se rečenice tipa „bolje da sada ja ostavim njega nego kasnije on mene“ izgovaraju kao mantre.

Drugo lice straha od bliskosti predstavlja strah od izdaje. Bez obzira na to koliko jednog trenutka osećamo da nas neko voli, ipak strahujemo da će se to promeniti i da će neko zloupotrebiti tajne koje smo mu predali kao najbližoj osobi.

Svi želimo ljubav

Bliskost je esencija prijateljstva i ljubavi. Biti intiman s nekim znači osećati tesnu emocionalnu povezanost, deliti najdublje snove, želje i brige, istovremeno dopuštajući da nas neko upozna i da nas možda baš zbog toga i ne zavoli.

Uprkos strahu od bliskosti, svi ljudi žele ljubav. Zato stavljaju maske i trude se da se predstave boljima nego što jesu, a pritom znaju da svaki dublji odnos i upoznavanje nose opasnost raskrinkavanja.

Foto pixabay

Ljudi koji strahuju od bliskosti pokušavaju da ostvare vezu, ali da izbegnu bliskost. I dok jedni glorifikuju površne, kratkotrajne veze, koje se svode na seks, drugi pokušavaju da ostvare dublji odnos glumeći bliskost.

Sve počinje u detinjstvu

Strah od bliskosti, kao mnoga druga osećanja koja nam bespotrebno komplikuju život, potiče iz detinjstva, kada je trebalo izgraditi pozitivnu sliku o sebi i sebe bezuslovno prihvatiti.

Razni su razlozi što se to nije dogodilo...

Možda nam roditelji nisu pokazali da nas bezuslovno prihvatanju, možda su nas vršnjaci odbacivali. Zato je važno da deca rastu svesna bliskosti u porodici jer će im to pomoći da ostvare zdrave prijateljske i ljubavne veze.

Mostovi se grade

Da bi problem bio rešen, prvo moramo da priznamo da on postoji i da onda sagledamo njegove uzroke i posledice.

Foto: Pixabay

Zdravom komunikacijom možete mnogo toga da rešite. Pravite male korake, otvarajte se pomalo i uživajte u postignutim rezultatima. Samo tako ćete shvatiti da vas skrivanje iza zidova dovodi do toga da ostanete sami iza njih.

Srušite zidove, izgradićete mostove ljubavi između vas i vaših bližnjih.

Mesto gde svi rastu

Institut „Psihopolis“ osnovan je u jesen 2006. godine u Novom Sadu s idejom da kroz savetovanje i izdavaštvo promoviše sva znanja savremene psihologije i psihoterapije koja se mogu primeniti u svakodnevnom životu. „Psihopolis“ objavljuje knjige iz oblasti popularne psihologije i one namenjena stručnjacima.

Otud ime Instituta – virtuelni grad u kojem ima mesta za svaki pristup uz jedini uslov da nudi nešto što zaista može olakšati život savremenom čoveku – i slogan „Mesto gde i odrasli rastu“.

Adresa Instituta je Ulica Matice srpske 14, a kontakti su telefon 021/473-6664, e adresa psihopolisªgmail.com i sajt psihopolis.edu.rs.

Osnivač Instituta je Zoran Milivojević, doktor medicinskih nauka i pisac, diplomirani transakciono-analitički psihoterapeut i stalni edukator i supervizor Međunarodne asocijacije za transakcionu analizu.

Foto: Ah ljubav

Na kioscima širom Srbije potražite novi broj magazina “Ah ljubav”. Uz primerak magazina dobićete poklon knjigu najčitanijh spisateljica današnjice.

Foto: Ah ljubav

Autor teksta: dr Zoran Milivojević, psihoterapeut

(Telegraf.rs/ Ah ljubav)