Matičarka iz Beograda otkriva kako se danas upoznaju parovi: Ovako započinju mnoge ljubavne veze

Foto: Pixabay

Vedro lice i dobro raspoloženje, zvanično nisu na listi uslova koje mora da ispunjava onaj ko želi da bude matičar, ali ipak je lepše kada mladence venča neko nasmejan. Takva je Svetlana Pavlović, matičarka u beogradskoj opštini Palilula.

Preporučujemo

– Valjalo bi da budemo nasmejani i raspoloženi i da mladencima bar ne pokvarimo dan – kaže veselo na početku razgovora o poslu matičara i Danu matičara koji se obeležava 9. maja.

Za 23 godine, koliko radi matičarski posao, venčala je mnoge. Mladoženjino prezime je i dalje češće, ali svake godine sve više nevesta bira devojačko

mladence. Nije od onih matičara koji vode statistiku, pa i ne zna tačan broj, ali dobro zna da su svi rekli „da“.

Dešavalo se, priča Svetlana, da mlada i mladoženja ne dođu na zakazano venčanje, da ga odlože, ali ne i da neko ne kaže „da“.

– Bilo je slučajeva da se u zakazanom terminu niko ne pojavi, ni mladenci, ni svatovi. Nekada objasne zašto nisu došli, nekada ne, samo se ne pojave. Ima i odlaganja. Desi se, recimo, da neko u porodici  umre i venčanje se odloži. Jer venčanja se često zakazuju unapred, nekada i mesecima unapred, a život je nepredvidiv, pa se dešavaju i stvari zbog kojih mladenci moraju da pomere datum venčanja.

Pixabay.com

Dešavalo joj se i da mlada umesto na zakazano venčanje ode u porodilište, ali to je svakako najlepši razlog za odlaganje svadbe.

Sve se menja, pa i mesta gde mladenci žele da se venčaju, načini kako se buduću supružnici upoznaju, razlike u godinama među njima.

Tako sve više mladenaca ne želi da se venča u opštini, već na nekom drugom mestu. U opštini Palilula izlazi im se u susret, tako što mogu da traže da ih matičar venča u restoranu.

– Svaka opština u Beogradu ima svoje dane za venčanja. U opštini se plaća samo republička taksa, a ako mladenci hoće da im matičar dođe u restoran, dodatno plaćaju i gradsku taksu.

Svetlana je primetila i da se povećava razlika u godinama

– Ta razlika bude i po deset godina. Bilo je toga i ranije, ali ne u tolikoj meri. Uglavnom su muškarci ti koji su stariji, ali bude i parova gde je mlada starija. Ima naravno i onih koji se žene sa 60 i 70, obično im to bude drugi ili treći brak. Svima se obraćam u množini, sa mladenci. Onim malo starijim to bude smešno, pa mi kažu, gde ja mladoženja, a ja odgovaram, čim ste danas ovde, Vi ste mladoženja.

foto Pixabay

Dodaje da je uobičajena terminologija prema kojoj se žena i muškarac koji stupaju u brak zovu mlada i mladoženja, u zvaničnim knjigama nešto drugačija. U njima se vode pod starim terminima, kao nevesta i ženik. Čini joj se i da je dosta baš mladih mladenaca.

– Kada čujem da je neko 90 i neko godište, prvo pomislim da li je punoletan? A jeste, naravno. Maloletnih mladenaca skoro da i nema. Ne pamtim kada sam poslednji put imala takvo venčanje. Kada je reč o pomenutim novinama, one se odnose na upoznavanje preko interneta. Naravno da matičar ne pita mladence gde su se i kako upoznali, ali se kroz neformalni razgovor nekada stigne i do ove teme i saznanja da je i upoznavanje preko interneta sve češći način započinjanja ljubavnih veza.

S obzirom, da neke stignu i do matičara, reklo bi se da i ovo upoznavanje može da donese sreću. Među onima koje naši mladići i devojke upoznaju preko interneta dosta je i stranaca. Osim preko neta, prekogranične ljubavi neretko započinju i na kruzerima.

Matičar, priča Svetlana, mora da bude služben, ali opet ne previše jer su mladenci ionako često nervozni i uzbuđeni, pa treba biti pristupačan i opustiti ih. Skoro je, kaže, imala mladoženju kome su se ruke tresle na svadbi.

Nekada su matičari bili poznati po svom krasnopisu kojim su upisivali podatke u matične knjige. Svetlana kaže da ona nažalost nema baš lep rukopis, ali

trudi se da piše čitko. I to ćirilicom, jer je upisivanje podataka ćiriličnim pismom i nalivperom obavezno.

Foto: Pixabay

– Dok nisam počela da radim kao matičar, uglavnom sam pisala latinicom, a sada mi je ćirilica prešla u naviku i više uopšte ne mogu da pišem latinicom. I imena stranaca upisujemo ćirilicom, tako što radimo transkripciju imena i prezimena, pa pišemo onako kako se na srpskom izgovara, a u zagradi pišemo latinicom izvorno ime i prezime. Navikla sam i na pisanje nalivperom. Mladenci, pošto se i oni potpisuju perom, ponekad kažu da od osnovne škole nisu uzeli pero u ruku.

Svako pamti svoga matičara, pa i Svetlana. Nju je pre 21 godinu venčala koleginica Zorica iz opštine Stari grad koja je u međuvremenu otišla u penziju. Brak joj je doneo sreću i sina, sada već odraslog. Svetlana, uostalom kao i svi koji se rode u Zemunu, neizostavno ističe da je Zemunka. Poput većine žena, najveći deo slobodnog vremena posvećuje kućnim obavezama. Ali i dosta čita, odlazi na pozorišne predstave, koncerte. I druži se sa prijateljima. Među njima ima i drugarica sa kojima se druži još od osnovne škole.

– Sada se s prijateljima više družim po kućama. Ranije, kada su deca bila manja, družili smo se po njihovim rođendanima i slično, a sada najviše u kućnoj varijanti. Zbog posla je prinuđena da puno sedi, a to kaže uzima danak pa oseća bolove u kičmi.

– Ranije sam išla na rekreaciju, a sada sam stala, međutim, moraću ponovo da se pokrenem i da vežbam – odlučna je Svetlana.

Matičari stalno uče

Iako matičare najviše znamo kao osobe koje venčavaju, oni vode i matične knjige rođenih i umrlih. Matičar, kaže Svetlana, uvek mora da bude u

toku i da prati propise, kako naše tako i drugih zemalja, ali i bilateralne sporazume i međunarodne ugovore jer i stranci sklapaju brakove u Srbiji, a upisuju se i brakovi iz inostranstva.

Foto: Ah Ljubav

Na kioscima širom Srbije potražite novi broj magazina “Ah ljubav”. Uz primerak magazina dobićete poklon knjigu najčitanijh spisateljica današnjice.

Foto: Ah Ljubav

(Telegraf.rs/Ah ljubav)