Kako se žene u Srbiji svete partneru za prevaru? Majonez, grebanje džipa i profil na gej sajtu

Nekada je važilo pravilo: „Osveta je najbolja kada se servira hladne glave.“ Danas je, čini se, to prevaziđeni način da se nekome stavi do znanja da „dalje neće moći“ i da je „došlo vreme za naplatu dugova“.

Pevačica Ljupka Stević napravila je skandal kada je, posle desetogodišnje veze sa oženjenim policijskim generalom, došla ispred zgrade u kojoj on živi i razlupala mu automobile. Ogorčena što ju je, kako je ispričala, „pet godina lagao da će se razvesti“, a onda ga „uhvatila u prevari“ tako što mu je postavila prisluškivače u vozila koja je koristio, Ljupka je iskalila bes na ljubavnikovim automobilima. Ubrzo je povukla priznanje, ali je „pocepan jastuk pun perja bačen sa vrha solitera“ – afera je dospela u žižu javnosti.

Ovaj njen potez podelio je Srbiju; dok jedni smatraju da je „kraljica“ i da bi joj trebalo „skinuti kapu zbog hrabrosti“, drugi smatraju da je preterala i da je mogla na milion drugih načina da se osveti nevernom oženjenom ljubavniku.

Izneverena očekivanja

- Žene se svete partnerima onda kada im „pukne film“ i kada više ne mogu da tolerišu laži i ponižavanja – kaže za Telegraf psiholog Zorana Vuković. – Pristankom da budu u vezi koja iz bilo kog razloga nije društveno prihvatljiva smatraju da čine ustupak koji proizilazi iz velike zaljubljenosti, pa očekuju da zauzvrat budu na neki način nagrađene. Te „nagrade“ mogu biti različite; od onih materijalne prirode do nagrade u vidu javnog priznavanja veze koja je iz bilo kog razloga u početku bila tajna. U suštini, kada se žena sveti partneru, ona to radi zbog izneverenih očekivanja.

A na koje načine se žene u Srbiji svete zbog izneverenih očekivanja? Načini su različiti, baš kao i „nagrade“ koje su priželjkivale, a nisu dobile.

„Majonez osveta“

- Bili smo zajedno dve godine. Upoznali smo se kod zajedničkih prijatelja, delovao je tužno i usamljeno. S velikim razočaranjem je govorio o svom propalom braku koji „samo što nije gotov“. Dopao mi se i „pala sam“ na njegovu priču. Viđali smo se uglavnom kod mene. Ja sam bila slobodna, „stara devojka“ u ranim četrdesetim, bez želje da rađam decu, on pet godina mlađi, zgodan i željan ljubavi. Super smo funkcionisali i nisam ga svaki čas zapitkivala da li se papirološki razveo, da ga ne bih pritiskala. Nije mi bio cilj da se udam za njega, već da živimo kao par, ali me je smaralo što nikada nismo izlazili zajedno. Pitala sam ga više puta da odemo u bioskop, kafić, na Adu... Svaki put me je odbijao, uz nemušte izgovore – priča Nataša (52).

Kad je u firmi kao najbolji radnik dobila nagradno putovanje za dvoje, bilo je logično da će pozvati svog dečka. On je, međutim, (ne)očekivano odbio da provedu zajedno sedam dana u luksuznom hotelu na Kopaoniku.

- To me je dodatno smorilo, pa sam na nagradno putovanje otišla sa drugaricom. Kad sam se vratila u Beograd, odlučile smo da odemo na piće, onako sa sve koferima i pune predivnih uspomena sa odmora. Sele smo u kafić, naručile piće i posle desetak minuta za sto do našeg sela je neka porodica sa decom. Smejali su se, deca su trčkarala oko nas; kad sam krenula do toaleta, našla sam se licem u lice sa njihovim roditeljima. Sedeli su jedno pored drugog, držali se za ruke i ljubakali. Ženi se nazirao trudnički stomak. Pomislila sam kako je lepo videti srećnu porodicu, a onda je muškarac slučajno okrenuo glavu i pogledao pravo u mene. Bio je to moj „dečko“ Nemanja, onaj koji je odbio da krene sa mnom na Kopaonik!

U trenutku mi se zavrtelo u glavi, imala sam osećaj da ću se onesvestiti, ali sam se brzo sabrala i odlelujala do toaleta. Umivala sam se hladnom vodom, pokušavajući da brzo smislim šta da uradim kad se vratim za sto, a da me drugarica ne provali. Nekoliko puta sam duboko udahnula i krenula natrag. Kad sam se vratila u kafić, njih više nije bilo, ali se tog trenutka rodila moja želja za osvetom. Niti sam ga silila da se razvede, niti sam proveravala šta kači po mrežama, niti sam odlazila u njegov kraj da vidim hoće li nekada izaći iz stana zajedno sa ženom... Bila sam partnerka koja mu je bezgranično verovala, a on me je na tako bedan način lagao – priseća se Nataša.

Njeni sledeći koraci bili su promena brave (Nemanja je imao ključ od njenog stana), promena broja telefona i grozničavo razmišljanje kako da mu „zabiberi život“. Ideju je dobila sasvim slučajno, kad je otišla u nabavku; kupila je, pored ostalog, i teglu majoneza koja joj je nespretno ispala iz ruke na stakleni zatvarač zamrzivača u supermarketu. Prodavačica je dotrčala i počela da kuka kako „nikada neće moći da opere staklo, jer je majonez ’smrt’ za sve staklene površine“. Nataša se najpre izvinjavala, a onda je kupila još četiri velike flaše od po pola kilograma i otišla kući.

Sat vremena kasnije, kad je nad Beogradom počeo da pada mrak, uzela je majonez i krenula put stana nevernog Nemanje. Sačekala je da se sasvim smrkne, a onda je otvorila plastične boce sa majonezom i sav sadržaj prosula na šoferšajbnu. Sa zadovoljstvom je gledala kako se majonez nemilosrdno sliva niz prednje staklo Nemanjinog automobila, ostavljajući užasne masne tragove. Na njenu sreću, nikoga nije bilo u blizini ko bi mogao da vidi nepočinstvo koje je napravila.

- Sutradan me je sačekao mejl na poslu. Nemanja je pisao kako „sto posto zna da sam onu svinjariju sa majonezom ja napravila“, ali, kako kažu u onoj reklami nije imao način da to i dokaže. Pretio mi je, obećavao da će mi razlupati vrata, da će mi polomiti sve kosti u telu, da ću ga zapamtiti za ceo život jer su ga u auto-perionici pitali odakle mu ideja da sipa majonez na staklo, pošto to nikada ne može da se spere... Nisam se obazirala, jer sam znala da pas koji laje ne ujeda.

Vrhunac je usledio kad je stavio oglas za prodaju inkriminisanog automobila. Mrtva-hladna sam pozvala sa nepoznatog broja telefona, raspitivala se o performansama i ceni, a onda ga pitala da li je skoro menjao šoferšajbnu, jer ne mogu sebi da dozvolim da vozim automobil koji se ’nagutao’ majoneza. Potom sam počela da se smejem i slavodobitno mu prekinula vezu – prepričava Nataša.

„Upoznajte ljubavnicu vašeg sina“

Nina (37) i Jovan (38) bili su u skladnom braku osam godina. Ona je bila uspešna producentkinja, on privatnik. Živeli su u velikom salonskom stanu u starom delu Beograda, imali para, putovali... Jedino što im je nedostajalo bilo je dete. Posle tri godine zabavljanja i godinu dana bračnog života odlučili su krenu na vantelesnu oplodnju. Nina se podvrgavala mučnim hormonskim terapijama koje su izazivale nagle promene raspoloženja, gojenje, buđenje usred noći, sve u iščekivanju visoke bete koja je uporno izostajala. Jednom, drugi put, treći, sedmi, dvanaesti... Gomila poslovnih obaveza, entuzijazam da „pomeri planine“ kako bi „Jovanu rodila dete“, optimizam da će „ovoga puta sigurno uspeti da ostane u drugom stanju“, pa duboko razočaranje smenjivali su se na svakih nekoliko meseci.

Jovan je u početku bio Nini podrška, ali vremenom, kako trudnoće nije bilo na vidiku, počeo je sve češće da izlazi.

- Kod kumova, govorio mi je – priča Nina. – I zaista bi odlazio kod kume i kuma, ali uglavnom onda kada kum ne bi bio tu. Vremenom mi je Jovan postao sumnjiv; udaljio se od mene, nije se odvajao od telefona, retko kad bi me i zagrlio a kamoli nešto više... Posumnjala sam da me vara i angažovala privatnog detektiva. Posle samo tri dana dobila sam dokaze u vidu fotografija mog Jovana i naše kume kako se ljube u njegovom automobilu. Onda mi je rekao da „ide na službeni put“. Krenuo je Jovan, ali je krenuo i privatni detektiv. I opet sam dobila fotografije mog muža i naše kume kako se „druže“ na „službenom putu“.

To je bila kap koja je prelila čašu. Nina je rešila da okonča brak na poseban način.

- Pozvala sam moje i njegove roditelje na ručak, postavila svečani stolnjak i najlepši servis za ručavanje. Prethodno sam otišla kod frizera, uvukla se u usku provokativnu haljinu i stavila nakit koji mi je Jovan doneo kao poklon sa „službenog puta“. Ponašala sam se kao da u našem braku sve savršeno funkcioniše. Ručali smo, ćaskali sa roditeljima, čak sam se i smejala kad su oni prepričavali dogodovštine iz mog detinjstva.

Pre nego što će poći kući, rekla sam im da ostanu još malo, jer imam iznenađenje za njih. Otišla sam do radnog stola i izvadila velike bele koverte. Svakom sam dala po jednu i zamolila ih da ih otvore i pogledaju šta se nalazi unutra. A u kovertama fotografije mog Jovana i naše kume kako se ljubakaju i grle na različitim lokacijama! „Upoznajte ljubavnicu vašeg sina“, rekla sam svekru i svekrvi kroz osmeh dok su oni zapanjeno gledali dokaze sinovljevog neverstva. Ne treba ni da pričam kako su reagovali moji roditelji... A Jovan, on je samo pobeleo i zanemeo. Rekla sam mu da pokupi svoje stvari i da mi se čisti iz života istog trenutka – prepričava Nina.

„Ćao, ja sam Goran i tražim obdarenog dečka“

Anja (29) i Goran zabavljali su se godinu dana. On inženjer bez posla, ona zaposlena u lokalnoj prodavnici. Zaljubljeni, željni da osnuju porodicu, ali ih koči manjak finansija. Posle „milion“ poslatih prijava za posao, Goranu se ukazuje „prilika života“ – rad u Norveškoj. Naravno, prihvatio je. Ali, Anja nije mogla da pođe sa njim, jer je dobio deljeni smeštaj sa još dvojicom kolega.

- Mislila sam, nema veze, Goran će se brzo osamostaliti i naći stan, pa ću mu se pridružiti u Norveškoj – priča Anja. – U početku, pričali smo preko Skajpa i Vajbera satima, svakog dana. On je meni nedostajao, ja sam njemu nedostajala... Klasika kad ste mladi i kad se odjednom razdvojite. Ja sam teglila gajbe u seoskoj prodavnici i maštala o danu kad ćemo Goran i ja opet biti pod istim krovom. U početku je, sigurna sam, o tome maštao i on. Ali, posle pet meseci stvari su se promenile...

Anja kaže da su se ona i Goran sve češće dopisivali, a sve ređe uključivali kameru prilikom razgovora. Goran se pravdao dužim ostajanjem na poslu, premorom, ljutnjom cimera što „visi“ na Skajpu i ne dozvoljava im da se odmore...

- Osam meseci posle Goranovog odlaska preminuo mi je deda. To je za mene bio strašan udarac, jer mi je deda bio veliki oslonac u životu. Kad sam ostala bez njega, Goran je počeo još više da mi nedostaje, pa sam odlučila da pozajmim pare, kupim avionsku kartu i banem u Norvešku da ga iznenadim. To sam i uradila. Ali, kada sam stigla na adresu koju mi je dao, vrata su mi otvorili njegovi cimeri i rekli da se on još pre četiri meseca odselio u drugi stan. Bili su toliko fer da mi daju Goranovu novu adresu. Zaputila sam se taksijem ka svom voljenom, žestoko naoštrena što mi nije javio da se preselio, ali i dalje uverena da će se neizmerno obradovati kad me bude ugledao.

Međutim... Goran je pobeleo kao krpa kad me je video na vratima, pitao otkud ja, ko mi je dao adresu, zašto mu nisam javila da ću doći, odakle mi pare da dođem... Milion pitanja, ali me nije puštao da uđem u stan, pričali smo kroz odškrinuta vrata. U jednom trenutku iz kupatila je izašla potpuno naga devojka i pitala ga na stranom jeziku ko je to došao. Doživela sam šok, ali sam se brzo sabrala, zgrabila svoj kofer i napustila zgradu. Dok sam silazila niz stepenice, niz lice su mi se slivale suze. Zar je tako nešto mogao da mi uradi? MOJ Goran?! Onaj sa kojim sam se zabavljala od detinjstva? Zar je mogao da padne na tako niske grane, da me tako bedno izda? – priseća se Anja.

Vratila se u Srbiju, rešena da mu se osveti tako da je pamti za ceo život. Noćima je smišljala kako to da izvede, a onda joj je sinula ideja.

- Pokupila sam sve fotke koje smo razmenjivali dok smo bili razdvojeni. Bilo je tu, naravno, i njegovih obnaženih slika. Otvorila sam novi mejl nalog, prikupila adrese gej sajtova za upoznavanje i krenula da pravim profile. Na svakom sajtu stavljala sam njegovo ime i prezime, kao i njegove obnažene fotografije, a u opisu profila navodila sam kako „čeznem za obdarenim pastuvom koji će me ohrabriti da ’izađem iz ormara’“. Posle prvog kontakta sa „zainteresovanima“, ohrabrivala sam ih da mi pišu preko Vibera. Naravno, davala sam Goranov broj.

Mogu samo da zamislim kako je reagovao kad su počele da mu stižu fotke i poruke od mladića koji su što pre želeli da mu „pomognu“ da „oslobodi gej stranu svoje ličnosti“... Znao je da ja stojim iza toga, ali nije imao „petlju“ da se obračunava. Poslao mi je samo jednu poruku da nisam morala baš tako da ga „ukanalim“. Ali, bar sam mu naplatila mrvicu užasa koji mi je priredio – zadovoljno konstatuje Anja koja to danas, 12 godina posle izdaje koju je preživela, prepričava kao dobar vic.

Šta vi mislite o osvetama prevarenih žena? Da li su one opravdane ili ne? Šta preljubnika više boli – kada mu napravite „pakao od života“ ili kada zauvek nestanete, bez mogućnosti da vam ikada objasni svoje (ne)delo? Podelite sa nama kroz komentare!

(Telegraf.rs)