Svadba nije isto što i sreća: Šta ako vas partner voli, ali ipak neće slavlje?

Image by Ginger Palmisano from Pixabay

Ovo je priča o naličju čuvenog aplauza koji usledi pošto mladenci izgovore sudbonosno da. Da li je uvek lako reći da? Da li je stvarno jednostavno doneti jednu od najvažnijih životnih odluka?

Preporučujemo

Radila sam nekoliko meseci s mladom ženom G. D. koja je dugo bila u vezi, ali nikako nije htela da se uda. Venčanje je doživljavala kao zarobljeništvo, kraj slobodnog i bezbrižnog života, kraj zabave, kraj  individualnosti i gubitak prava na sopstvene želje i snove.

Iako ovo deluje kao tipično muški problem, znajte da su i žene u procepu, i da to ne treba negirati niti osuđivati. Treba o tome razgovarati otvoreno, uz razumevanje, s obzirom na ozbiljnost i osetljivost teme.

G. D. i ja smo brzo došle do ključnih osećanja, koja su se isprečila između nje i famoznog da. Brak bi iz korena promenio život G. Preselila bi se u drugu državu, morala da promeni posao, okruženje – sve. Za nju, zastrašujuće. Toliko drastična promena, da se ona pitala, da li je veza vredna svega toga?

Ispostavilo se da se G. D. s 15 godina preselila u drugi grad da bi pohađala srednju školu. Život u kući rođaka bio je za nju traumatičan. Nije mogla da se uklopi.

Pixabay.com

- Strina me je špijunirala, svakodnevno proveravala, tužakala roditeljima, a ja sam bila samo tinejdžerka - ispričala mi je.

Bila je usamljena, nepoverljiva, ubeđena da niko ne razume kroz šta sve prolazi, a opet, znala je da mora nekako da istrpi četiri duge godine. Bilo joj je lakše u društvu vršnjaka nego ukućana, pa je po čitav dan izbivala iz kuće, bežala, tražila kakvu-takvu podršku i razumevanje. Roditeljima se nije žalila, nije bilo otvorenog razgovora, jer plašila se i njihove reakcije. Roditelji su smatrali da je taj smeštaj i njima i njoj velika usluga.

Već vidimo kako su se ta osećanja i strahovi projektovali na budući brak. Selidba i novo okruženje ovog puta ne bi bili vremenski ograničeni, ulog je bio mnogo veći. Od muža ipak ne bi mogla da beži.

Foto: Pixabay

G. je brzo uvidela šta je nedostajalo. Prvo smo zajedno došle do toga da je razgovor mogao da je spase „užasnog školovanja“ ili makar da ga olakša – da je otvoreno pričala s roditeljima šta joj se dešava, zajednički bi pronašli rešenje. Shvatila je i da sve svoje strepnje treba da podeli s momkom, da traži njegovu buduću podršku, prizna da se užasava selidbe.

Ključnu ulogu, naravno, u ovakvoj situaciji treba da odigra partner. On mora da promeni stav. Umesto „kako ćemo – lako ćemo“, mora da shvati da će biti kriza i da supružnici moraju zajedno da ih prevaziđu, uz puno razumevanja i strpljenja.

Strah nije osećanje s kojim se ljudi lako nose. Bolje je da okruženje ne otežava još više ovakve situacije, već da pusti osobu da sama donese odluku, bez pritisaka i teških reči. Nije uvek lako reći da!

Foto-ilustracija: Pixabay

Zašto je tako? Evo još jednog primera iz moje prakse, za koji verujem da je tipičan.

M. V. mi je puno pričala o braku svojih roditelja.

- Čitav život provela sam s dve zarobljene osobe. Bili su zatrpani obavezama, nesrećni i, čini mi se, nikad nisu pričali o tome - ponavljala je M. Radeći kao teta hiling terapeut, mnogo puta sam čula priču o roditeljima koji su se večito svađali ili ćutali i ignorisali jedno drugo. A uspomene ostaju zauvek pothranjene i teško je poverovati da brak može da bude drugačiji.

Koliko god da je odnos između roditelja M. V. bio loš, toliko su ti isti roditelji bili u potpunosti posvećeni deci.

- Kao da su se na neki način preko nas nadmetali ko će više da ugodi bratu i meni - ispričala mi je M.

Foto: Pixabay

Nikakve obaveze nije imala u kući, osim da uči i bude što bolji đak i student. Majka je obavljala sve kućne poslove i često bila iscrpljena, a otac je bio tu da obezbedi novac za sve.

- Nisam znala ni kajganu da napravim dok nisam počela da živim s momkom- rekla mi je.

Život joj se drastično promenio kad su počeli zajedno da žive. (Svaki dan bih bar jednom poželela da se vratim!) Počele su svađe, ona, priznaje, nije imala predstavu koliko ima posla u kući i plašila se svih tih silnih obaveza, znala je da bi trebalo da se dele, da ne bi završila kao majka. Stidela se majke. Večito zapuštene, nikad našminkane žene, koja deluje starije za svoje godine (Rekla sam sebi da to nikada, nikada neću sebi dozvoliti!).

Eto zašto M. V. nije mogla da kaže da. Brak su za nju bili silni poslovi, koje ne voli, strah da će jednog dana osvanuti u hladnoj, mučnoj vezi, bez ljubavi, podrške, nežnosti, želje. Činilo joj se da je ulog prevelik, ali s druge strane, volela je svog momka i osećala često krivicu što ne ume da odgovori na njegovu potpuno normalnu potrebu da dele kućne poslove.

Pixabay.com

Kad smo zajedno došle do pravog problema i razjasnile da je njena majka mogla da izabere drugačije, kao i da ona može da se prilagodi bračnom životu, i bez te, za nju previsoke, cene, M. se ohrabrila. Shvatila je ono najvažnije: da je svaki odnos drugačiji i da su ljudi kreatori odnosa. Odnos nije nešto konačno i nepromenljivo, uvek može da se uskladi i unapredi.

Takođe je shvatila značaj iskrenosti prema sebi. Kada je otvoreno priznala da je „ zbilja lenja za kućne poslove“, lako smo došli do onoga što hoće da radi, bez otpora i gneva. Vremenom su počeli da blede svi negativni osećaji, a M. je postala odgovornija, sigurnija u sebe, pa je i njen emotivni odnos postao stabilniji i pogodniji da pređe na viši nivo.

Zašto je teško reći da?

Za vas kojima je ova tema bliska, evo opštih smernica koje mogu da budu korisne.

Prvo, jako je bitno razrešiti čega se zapravo plašite. Da li nas je strah od odgovornosti ili gubitka slobode? Kakva je vaša veza? Da li se venčavate zato što veza puca? Da li vam je dosadno, pa mislite da će brak nešto da promeni? Da li okruženje od vas očekuje da se najzad skrasite? Da li ćete osećati preveliku krivicu ako ne ispunite očekivanja dugogodišnjeg partnera?

Pixabay.com

Kada razrešite ove dileme, morate o tome da razgovarate s partnerom i da budete potpuno iskreni i otvoreni. To što vas je zaprosio, ne znači da ste obavezni da istog trenutka kažete da. Ako osećate da volite pravu osobu, ali vas nešto drugo muči, zašto ne biste podelili strepnje, pokušali zajedničkim snagama da rešite problem?

Veoma je važno da partner ne shvati vaše muke kao optužbe! Zato, budite konkretni, precizni, jasni. Ne stidite se da priznate šta vas ograničava, šta vas je zarobilo u prošlosti.  Koristan je i razgovor sa stručnjakom ili s nekim u čiji sud verujete, ko je objektivan. Sami ili u paru, sasvim je svejedno.

Neko ko nije direktno uključen, može da predloži bolje smernice ili da postavi ključno pitanje, koje sami sebi ne umete da postavite. Bližnji nisu uvek objektivni jer su uvek emotivno uključeni.Najzad, pri donošenju ove važne životne odluke, slušajte prvo sebe, pa tek onda partnera. Skoncentrišite se na vaš odnos, a ne na

ono što drugi misle o vama, njemu ili njoj. Znajte da zaslužujete da u ovakvoj situaciji uradite baš onako kako želite i osećate. I samo hrabro, svaki odgovor je bolji od bežanja i poricanja.

Foto: "Ah ljubav"

Na kioscima širom Srbije potražite novi broj magazina “Ah ljubav”. Uz primerak magazina dobićete poklon knjigu najčitanijh spisateljica današnjice.

Foto: "Ah ljubav"

Tekst: Jovana Golubović, teta hiling praktičar

(Telegraf.rs/Ah ljubav)