Upoznali su se na Tviteru, pa uplovili u brak: "Prešla sam 500 km iako ga nisam pre toga videla"

Bez namere da se traže, oni su se našli. Upoznali su se kroz „tviteraško“ dopisivanje, zbližili, postali prijatelji, pa rešili da uplove u bračne vode. Aleksandra Saška Karamarković Vučenović (47) i Bojan Vučenović (43) u oktobru slave pet godina srećne ljubavi.

Ona je konfekcionar, on elektromehaničar, zajedno prave medenjake u Banjaluci i zasad im baš lepo ide. Saška priča kako su se „sreli“ na „Tviteru“.

Ona iz Velikog Gradišta, a on iz Banjaluke, pratili su iste ljude, komentarisali iste objave, srodni stavovi su prerasli u dopisivanje i, najzad, u ljubav.

Bojan je te 2014. već dugo bio razveden, a Saška je raskinula vezu dugu 18 godina.

– Shvatio sam da je ona uvek tu za druge i sve može, a da nju niko ne pita treba li joj pomoć. Eto, ja sam je pitao – kaže Bojan.

–Nisam oklevao ni da je zaprosim preko telefona u oktobru 2014. Sreli smo se prvi put dva meseca kasnije, kad je s koferima stigla na banjalučku stanicu.

Oboje su tog hladnog dana imali tremu i oboje brzo shvatili da su doneli pravu odluku.

– Imamo dovoljno iskustva i godina – veli Saška. – Hladne glave smo se odlučili za brak.

Uzeli su se 2016. i na svadbu pozvali sve svoje „tviteraše“, pored porodica, a i kumovi su im „tviteraši“.

U priču s medenjacima ušli su slučajno. Saška je za druga koji se doselio u Banjaluku iz Brčkog osmislila originalan poklon.

– Gledala sam na „Jutjubu“ kako se prave, posavetovala se s nekoliko preduzetnica iz Srbije i rešila da probam. Prva noć je bila grozna. Od deset uveče do sedam ujutro! Ali ujutru sam imala pravi medenjak za druga. Poklon je bio hit! Sledeća je bila kolekcija medenjaka za Dan zaljubljenih. Te su već prijatelji razgrabili. Za 8. mart sam već imala ozbiljne porudžbine – priča Saška.

– Zajedno smo odlučili da im se ozbiljno, zanatski posvetimo. Recept je njihov originalan miks engleskog domaćeg keksa, američkih keksa od đumbira i domaćih medenjaka. Medenjak mora da bude personalizovani poklon – objašnjava Saška. – Zato se uvek trudim da saznam što više detalja o osobi za koju ga pravim, koje boje voli, šta su joj interesovanja, da bi ukrasi pogodili karakter.

Svaki njen medenjak je unikat, nema dva ista. Pravi ih ručno. I veruje da je to umetnost.

– Unapred pripremljeni ukrasi, kupovni fondan i slične novotarije, za mene je sve to prevara! Kupac poveruje da je ručni rad, a nije – ističe Saška.  Meni je čitav svet oko mene inspiracija. Najmanje kreativnosti ima za izradu logoa neke firme na medenjacima. Ali kad uz porudžbinu ide i puna sloboda, počinje čarolija. Svaki oblik znam da napravim, svaki predmet, životinje, biljke, zgrade... I sve može da postane medenjak.

Mnogi hvale njene medenjake u obliku kutijica, kućica ili kolevki. U početku, priznaje, nije imala brzinu i rutinu. Niti je imala profesionalne alate koji olakšavaju posao. Rad je spor i pipav, traži preciznost i koncentraciju.

– Kad treba da osušim više slojeva glazure, medenjak pravim po nekoliko dana. Najduže sam pravila kućicu u cveću prepunu sitnih šara. Zbog sušenja mi je za taj medenjak trebalo oko dve nedelje. Bojan je od starta preuzeo marketing. Vodi stranice na internetu, fotografiše, prima i prati porudžbine. Kad se posao proširio, preuzeo je i pakovanje. Najviše posla imaju oko velikih crkvenih praznika, slava i Nove godine. A gužve su i u prolećnoj i jesenjoj sezoni venčanja.

– U stvari, imamo pune ruke posla 365 dana godišnje! Uz medenjake se proslavljaju i rođenja dece, rođendani, krštenja, diplome, polazak u školu, godišnjice braka... – nabraja Bojan. Količina proizvedenih varira. Nekad napravimo tridesetak mesečno, a rekord nam je 1.400 komada za mesec dana. Medenjaci su im sad već egzistencija. Ne očekujemo da se obogatimo, ali cilj nam je da oboje zaradimo po jednu prosečnu platu – ističe Saška.

Najviše je porudžbina iz Republike Srpske i Srbije, ali već su se pročuli i u regionu, zakoračili u Evropu. Možete ih naći na „Fejsbuku“, „Instagramu“ (#SaškiniMedenjaci) i na njihovim nalozima na „Tviteru“.

– Najinteresantnija „tviter“ porudžbina stigla je iz Amerike za glumce iz Kraljeva. Niko nikog nije video, ali medenjaci su poštom stigli na festival i obradovali glumce – priča Bojan. Učestvujemo i na sajmovima starih zanata i turističke ponude Republike Srpske. Kad ih vide, ljudi su ubeđeni da su od drveta. Onda otvaramo pakovanja i jedemo ih pred njima. Tek tada poveruju da nešto tako lepo može biti jestivo. Dešavalo se i da ih pitaju, jesu li im spali magneti? Kako da ih zalepe za frižider?

– Jedna firma nam je poslala kompletnu pripremu za štampu svog znaka, ubeđeni da mi to štampamo, pa nalepimo. Bilo im je neshvatljivo da sam samo svojim rukama napravila njihov logo, ali bio mi je to ogroman kompliment – priznaje Saška.

Dugo nisu imali konkurenciju, jer oni su praktično doneli medenjake u Banjaluku, ali sada sve više žena počinje da ih pravi.

– Brzo, na žalost, odustanu, jer se sporo prave, a cena im je niska, ako se ima u vidu uloženi trud i vreme. Ali konkurencija je zdrava i treba da je ima. Planiramo da otvorimo firmu, biće lakše poslovanje s klijentima, a već imamo prodajni prostor – kaže Saška.

Saška je ozdravila od ljubavi. Saškina i Bojanova ljubavna priča liči na bajku. Ona veruje da je presudan bio njen instinkt, on pominje i razum. Ona smatra da ljudi previše strepe.

– Ne bojte se! Ne živite tuđe živote nego svoj. Ja sam sela u autobus, promenila državu i prešla 500 kilometara da bih došla kod čoveka koga nisam pre toga ni videla. A bila sam težak srčani bolesnik, uzimala deset različitih lekova. Sada pijem jedan. Lekovito je kad te neko voli i svake sekunde ti to nesebično pokazuje. Nebitne su godine, udaljenost, oskudica! Ako ima ljubavi, zaista svako može da živi svoju bajku - kaže Saška.

Bojan tvrdi da, kad čovek dođe u određene godine, sve mu se samo kaže.

– Nema tu preteranog filozofiranja. Odlučiš šta hoćeš i teraš dok to ne ostvariš. A kad to ostvariš, odlučuješ šta još hoćeš i nastavljaš dalje. Mi smo jedno drugom najslađi medenjak. Posle svih lomova koje smo oboje imali, pokazali smo jedno drugom da život može da bude meden i prelep.

Na kioscima širom Srbije potražite novi broj magazina “Ah ljubav”. Uz primerak magazina dobićete poklon knjigu najčitanijh spisateljica današnjice.

(Telegraf.rs/Ah ljubav)