Otvorila sam profil na aplikaciji za upoznavanje. Kako su me obožavali dok sam ih ponižavala

Imam 45 godina. Razvedena sam. Kažu da dobro izgledam. Mladoliko, pre svega prirodno i pristojno. Bavim se novinarstvom. Pre četiri godine prvi put sam napravila profil na društvenoj mreži za upoznavanje - Twoo. Nakon samo mesec dana srela sam čoveka sa kojim sam ubrzo ostvarila vezu. Mreža je u to doba izgledala sasvim normalno. Pogodna za žene koje ne izlaze često, kao što je slučaj sa mnom, jer sam zaposlena samohrana majka troje dece. Ugasila sam nalog čim sam pronašla muškarca kakvog sam tada želela i nisam se vraćala. Sve do nedavno... 

Stavila sam, kao i prethodnog puta, svoje prave fotografije, napisala svoje pravo ime i navela pravi broj godina. "Nemam šta da krijem", mislila sam tada. Uporedo sa mnom, nalog je otvorila i moja najbolja prijateljica. Lepa, single, dobra devojka, 12 godina mlađa od mene. Uz naša svakodnevna duga ispijanja kafe i mnogo smeha, razgovarale smo o nekolicini tipova koji su nam zanimljivi i sa kojima bismo volele da uspostavimo bliži kontakt. I zajedno došle do istih, poražavajućih zaključaka.

Preporučujemo

Povratak je isprva ulivao nadu da ću možda zaista sresti nekoga sličnih interesovanja, sličnog senzibiliteta, ko je slobodan, inteligentan, iole duhovit, pristojan i ko mi se, naravno, fizički dopada. Mnogo lajkova, još više posetilaca podiže samopouzdanje, moram priznati. Ipak, koliko god se trudila da budem učtiva, ljubazna i zahvalna na pažnji koju mi neko pokloni, ljutnja, uvrede i psovke pljuštale su tek tako. Lako. Kao da je prosto takav red. Nije mi trebalo dugo da shvatim kako je ovo u međuvremenu postao, ništa drugo do kutak za online prostituciju, lečenje frustracija, kompleksa i ostalih poremećaja ličnosti.

Najveći procenat profila je lažan. Lažne slike, lažne godine, lažna imena. Od ukupne populacije, 24h uglavnom ordiniraju oženjeni ili oni koji upravo prave bebe sa svojim tek venčanim ženicama. Njima se lampica danonoćno zeleni. Muževi, tate, deke. Ima naravno i usamljenika zavučenih u svoje pećine, kukavica koje nemaju hrabrosti za realan život već ga isključivo žive na kojekakvim mrežama praveći se da su neko drugi. Pritom, niko nije pušač, niko ne konzumira alkohol, svi se bave sportom, govore više stranih jezika i svi su završili postdiplomske studije.

Slikari, lekari, inženjeri, ekonomisti, pravnici, profesori, doktori nauka. Intelektualna elita sa sve "neznam, ne ću, obijasni, jeR shi dhanas raspholozhena?", kao i veliki broj privatnih preduzetnika koji su, recimo, do 28 godine života uspeli da se odškoluju u inostranstvu, otvore firmu sa 200 zaposlenih, stalno putuju po svetu i među profilnim slikama imaju i one na kojima lično pokazuju gomilu, po stolu razbacane, strane valute.

Začuđujuće je mnogo i jedva navršenih dvadesetogodišnjaka, lepuškastih, još uvek ćosavih dečkića koji bi u moje vreme uveliko izlazili i muvali svoje vršnjakinje. Sada traže MILF-ice.

Foto: Pixabay.com

Elem, komunikacija uglavnom započinje sledećim redosledom: "Ćao, ćao, dobar dan, šta radiš, je l' ima vrućine, kako si, šta ima, ćao, gde si, ćao, dobro veče, prelepa si, imaš divan osmeh, čime se baviš, odakle si, ćaooooo, šta tražiš na ovoj mreži, divna si, prelepa ti je kosa, baš bih se trudio oko tebe, šta bi(h) ti radio, dobar dan, lutkiceeee, javi se, lajkuj me" itd, a onda bi usledilo slanje cveća, poljubaca ili šoljica sa kafom.

Ukoliko u roku od nekoliko minuta, sati ili dana (sve je zavisilo od veličine ega onoga koji me kontaktira) na njihova napadna i nezanimljiva pitanja nema odgovora ili jednostavno prekinem dopisivanje sledilo je: "Zašto me ignorišeš, gde si, što te nema, gde si nestala, javi seeeeeee, pročitaj poruku, gde si, alooooo, gde nestade, javi se, srceee gde siiiiii, ti si psihički nestabilna i ne znaš šta želiš, jebem ti mamu" i ostalo.

A onda dolazi na red "najzanimljiviji" deo. Onaj zbog koga sam poželela da podelim svoje iskustvo i stečeno znanje iz oblasti anatomije, seksologije, psihologije i neuropsihijatrije.

Inbox se polako puni. Kako čime? Pa polnim organima. Svih uzrasta i starosnih doba.

Uz tako širok izbor stizala su pitanja, želje, čestitke i pozdravi tipa šta bih mogla da im radim i koje su moje sposobnosti u seksu. Prvo blokiram jednog po jednog manijaka, a onda konačno gasim nalog zgađena ponašanjem što starijih, što mlađih, nazovi muškaraca. I sve vreme mislim, u meni je problem... Matora sam, nije ni čudo što me samo ovakvi tipovi startuju.

Printskrin: YouTube/Whiplr

A onda dolazim na ideju da otvorim lažni profil i počnem da se igram. Sada imam 31 godinu, zovem se Ana, atraktivna sam crnka, nasmejana, ali diskretna, nenapadna. Nikako provokativan tip, nego opet prirodna, samo dosta mlađa. Želim da vidim ko će mi se i na koji način ovoga puta javiti. Ma, sve isto... Isti likovi, iste priče, iste slike, uz minimalnu razliku- nema ni "dobar dan". Odmah pljas-  fotografija neprikladne sadržine. (Čoveče, pa oni su mene čak i poštovali dok sam bila prava JA!)

Besna i revoltirana započinjem ulogu agresivne žene. Kako mi se neko od ranije poznatih likova javi, ja mu odmah tražim fotku. Kažem da se prostituišem. Pošalje sliku u sekundi i onda sledi moje iživljavanje. Što sam ja ogavnija i prostija, što ih više ponižavam, vređam i psujem oni sve više spuštaju loptu, sve me više gotive i jure. Počinju da se pravdaju kako je tako ispao iz tog ugla, na toj svetlosti, da mi se izvinjavaju, govore kako sam sjajna, kako sam neobična, iskrena, kako sam im preslatka, da bi me vodili na sladoled, izveli na piće, napravili mi dete i obezbedili sve da ne moram više time da se bavim za novac. Kako bi me oženili. (Eeej!?) I svi do jednog su me oslovljavali sa dama. Niko me nije blokirao, niko odustao.

Da, smejala sam se do suza dok sam sa njima tako pisala, bio je to sjajan ventil, a zapravo je jako tužno... Da li je ovo model žene kakvu danas muškarci žele, vole i poštuju? Da li sam luda ja zato što sanjam i dalje svoje snove o nekakvoj istinskoj ljubavi i povezanosti, zato što verujem da može da "klikne" i na daljinu i na prvo slovo, ili su "zahvaljujući" tehnologiji i ovolikoj otuđenosti poludeli muškarci, pa potpuno zaboravili na muževnost, manire, dostojanstvo i čast? Gde su nestali, nekakvi barem, kriterijumi? Ne znam. I ne želim više da razmišljam o tome. Na mrežu se ne vraćam niti planiram da se registrujem na bilo kojoj drugoj. Jer, koliko god da smo usamljeni i nemamo često prilike da upoznajemo osobe suprotnog pola, ništa bez pogleda u nečije oči, bez uživo razmenjenih reči, osmeha, dodira, bez širenja nozdrva od mirisa kože, parfema...

I mada me je Ana ojačala i osvestila, ne dam da me promeni. Ne želim da prestanem da verujem u čistotu srca i duha, u život, u ljubav u svim njenim oblicima. U dobre vibracije među ljudima. Neka me. Biću samo strpljiva. Čvrsto sam rešila. 

(M. J./Telegraf.rs)