Zašto se ljubimo u ponoć za Novu godinu i reprizu?

Dok ushićeni tokom novogodišnje noći odbrojavamo poslednje sekunde pred doček Nove godine, spremni smo da poljubimo čak i neznanca koji se nađe pored nas.

I u tom trenutku u tome ne vidimo ništa loše ni čudno. Zapravo, ljubimo se s kim stignemo: sa prijateljima, rođacima, komšijama i cimerima. Sa mnogima od njih takvu vrstu nežnosti tokom godine ne bismo olako podelili.

Preporučujemo

Ljubimo ih jer smo srećni, jer njima i sebi želimo dobru i berićetnu godinu. A nismo ni svesni da ova tradicija, koja postoji u mnogim evropskim zemljama, pa i u Americi, zapravo vuče korene iz davnih vremena, kada se ni Nova godina ni Božić još nisu slavili.

Zadržati usne na voljenoj osobi, bilo da je reč o dečku ili devojci, prijatelju, članu porodice ili čak strancu kojeg ste upravo upoznali tačno u ponoć pravi je mali obred koji priređujemo bliskim osobama.

Izjavljivanje ljubavi pred ponoć može se videti i u mnogim filmovima, a sve to završava se strastvenim poljupcem u otkucaju poslednje sekunde.

Foto: Pixabay.com

Ali, ovu tradiciju nije otpočeo Holivud.

Prema istoričarima, sredinom zime stari Rimljani su slavili kraj sezone poljoprivrednih radova slaveći Saturna. Postojao je i jedan celonedeljni festival u čast ovog boga poljoprivrede.

Za mnoge današnje božićne i novogodišnje tradicije možemo da nađemo korene u paganskim običajima vezanim za ovaj period. Ljudi su ukrašavali svoje kuće vencima, darivali su poklone, prestajali sa obavljanjem poslova, iznosili su hranu i vino, a veselje je uključivalo i ljubljenje.

U to vreme čak su se kršila i neka društvena pravila i hijerarhija, pa su čak i robovi bili pozvani na zabavu sa svojim gazdama.

(Telegraf.rs/oregonlive.com)