Kao dete ostala bez ruku i nogu, ali je ostvarila snove: "Srećna sam, volim svoje telo"

Foto: Instagram/itz.izz

Izabel Vil (18) iz Velike Britanije postala je poznata zbog svoje hrabrosti, talenta za šminkanje i osmeha koji, uprkos invaliditetu, skoro nikada ne skida. 

Preporučujemo

Njen život se dramatično promenio kada su joj doktori 2010. godine dijagnostikovali meningitis. Imala je samo sedam godina kada morala da se bori za život.

Da nešto nije u redu prvi su primetili učitelji u školi, pa su je jednog dana vratili kući misleći da ima grip. Izabel je izgubila apetit, osećala se loše i često se dešavalo da padne u nesvest.

Kad je otišla u bolnicu jedino što su lekari mogli da joj kažu jeste da moraju da joj amputiraju obe ruke i noge gotovo do laktova i kolena kako bi joj spasili život.

Kada se oporavila, Izabel je morala da se prilagodi novom načinu života koji je pun ograničenja. Ipak,  vremenom je naučila da sa osmehom što bolje iskoristi sve mogućnosti koje ima.

Danas, nepunih 12 godina posle operacije, ova devojka je uspela da ostvari svoj san i postane šminkerka, a mnogi joj predviđaju svetlu karijeru.

Njene savete za lepotu na svom Instagramu dele poznate ličnosti, a među njima je i Huda Katan, koju na ovoj društvenoj mreži prati više od 50 miliona ljudi.

Izabelina impresivna veština šminkanja od nje je napravila senzaciju na društvenim mrežama. Na Instagramu je prati više od 400.000 ljudi, a još više na TikToku.

Koliko je dobra u ovom poslu pokazao je i jedan od njenih video-snimaka koji je prikupio vrtoglavih 19 miliona pregleda i više od milion komentara. U njemu je pokazala kako kombinuje bronzanu senku i olovku za oči.

Osim toga, ova vedra, optimistična i energična devojka radi u marketingu za jednu firmu koja se bavi automobilima. Izabel je položila vozački ispit i priznaje da nije bila sigurna kako će to izvesti, ali je želja da postane nezavisna bila toliko jaka da nije postojalo ništa što bi je sprečilo u toj nameri.

"Ovo je moralo da se dogodi, idemo dalje"

U jednom intervjuu za strane medije, Izabel se prisetila najtužnijih dana u životu.

- Srce mi je u bolnici stalo, doživela sam višestruko otkazivanje organa i pala sam u komu. Doktori su odlučili da mi amputiraju ekstremitete jer su krajevi na sva četiri uda izgubili cirkulaciju, odnosno bili su mrtvi. Operacija je trajala šest sati - prisetila se Izabel.

Probudila se nedelju dana kasnije.

- Ostala sam još dva meseca u bolnici. Sve mi je bilo nekako zamagljeno. Sećam se da sam bila zbunjena zbog cele situacije, ali sam pomislila: "OK, ovo je moralo da se dogodi, idemo dalje." Pomoglo mi je to što sam bila svesna stvarnosti cele situacije - rekla je i dodala:

- Dok sam napuštala bolnicu niko nije znao kako ću da jedem, pijem, hodam i kako ću da brinem za sebe. Moji roditelji nisu bili sigurni da li mi je potreban neko ko će biti uz mene svaki dan po ceo dan i da li bi trebalo da pohađam neku specijalnu školu. Vratila sam se u onaj svet koji sam poznavala, ali mi je sada sve bilo nepoznato.

Uz to, nije bilo nikoga sa kim bih mogla da se povežem. Tako sam počela da postavljam video-snimke na Jutjubu. Objavila sam video zapise koji pokazuju kako koristim telefon, jedem, pijem, češljam kosu i radim druge svakodnevne stvari, jer se ljudi to uvek pitaju.

Vršnjaci su bili okrutni

Kada je počela da objavljuje video-snimke, oko sebe je okupila i druge ljude koji su takođe imali amputirane ruke ili noge ili jedan eksremitet; zapravo, stvorili su zajednicu u kojoj razmenjuju savete, pričaju o problemima, smeju se zajedno... Izabel kaže kako ju je to iskustvo iz detinjstva danas učinilo jačom i odlučnijom.

- Kada sam krenula u srednju školu počela sam da treniram na trambolini i brzo sam osvojila dva britanska nacionalna prvenstva i priznanje "Ponos sporta" - ponosno je rekla.

Setila se i trenutaka kad joj je odlazak u školu predstavljao pravo mučenje.

- Deca su zlobna i često su mi govorila užasne stvari, iako sam stajala blizu njih i mogla sve da čujem. Sada je mnogo lakše. Srećna sam, sigurna u sebe i svoja dostignuća. Nemojte da me pogrešno shvatite, biti četvorostruko amputiran ima svoje uspone i padove. Ali, moje telo je jedino telo koje ću ikada imati i naravno da ga volim. Zašto bih onda trošila svoj život na tugu ili nesigurnost zbog nečega što ne mogu da promenim - zaključila je ova hrabra devojka.

(Telegraf.rs)