Evo zašto sve više devojčica od 15 godina izgleda kao da su žene od 30

Današnji desetogodišnjaci izgledaju kao tinejdžeri, a oni sa 15 gototvo duplo starije. Postoji debeo razlog za to i zove se - "ubrzanje". Ni manje, ni više to je deo evolucije.

Mnoga deca danas odrastaju ranije, pogotovo u fizičkom smislu, a naučnici sve više govore da je to zbog "ubrzanja".

Preporučujemo

Šta je to "ubrzanje"?

Posmatrajući visinu i težinu poznatih ličnosti od pre 50 godina i danas, možete mnogo promena uvideti.

Visina - U poslednjih 150 godina ljudski rod je značajno "porastao". Prosečna visina je skočila za 7,62 centimetra. To znači da smo danas za oko glavu viši od našuih predaka koji su živeli krajem 19. veka. Najviši ljudi su Holanđani i njihova prosečna osoba je visoka 172,72 santima.

Pubertet - Ova faza razvoja počinje mnogo ranije. Tokom 1860-tih prosečna devojčica koju je pogodio pubertet je bila stara 16,5 godina. Danas su deca u pubertetu već sa 10 godina. Dečaci eventualno sa 11.

Foto-ilustracija: pixabay

Kraj razvoja tela - Dana do stajanja u razvoju dolazi sa 16 godina kod devojčica i 18 kod dečaka, a ranije je to bilo sa 20 i 22 godine.

Starenje - Starimo znatno kasnije od naših predaka. Naravno, to može da bude povezano sa napredovanjem medicine i procesa ishrane. Danas, jedna prosečna starija osoba ima oko 65 godina. Ipak, te brojke su u zavisnosti od zemlje koja se posmatra. Na primer, u Japanu se za osobu od 76 godina kaže da je stara, dok je u Papua Novoj Gvineji to već lice od 45.

Reproduktivni period - Sa ranim pubertetom reproduktivnost se produžava. Prosečne godine u kojima žena ulazi u menopauzu su oko 50. Iako ne postoje studije koje to dokazuju, naučnici su skloni da izraze stav da su žene ranije upadale u period klimaksa.

Promene u konstituciji - Ranijih godina, ukoliko bi se povećavala visina to se odnosilo na donji deo tela. Danas uglavnom raste torzo. Žanska karlica je postala manja. Naučnici veruju da je to evolutivna promena, koja je usledila zbog povećanja broja carskih rezova.

Foto-ilustracija: pixabay

Tehnologija je uticala na naša tela

Smatra se da je do "ubrzanja" došlo zbog tehnološkog napretka čovečanstva.

Naime, sada smo duže pod "dnevnom svetlošću" nego ranije jer imamo struju; prosečna temperatura okruženja (u kućama) je veća jer nam je dostupno grejanje; Medicina se izuzetno brzo razvija.

Smatra se da sve ovo dovodi do manjeg iscrpljivanja ljudskog tela. Telo može da troši energiju na razvoj, a ne na rešavanje problema sa okolinom.

Postoji još jedna teorija, a ona se bazira na prisustvu endokrinih disruptora koji ometaju rad hormona endokrinih žlezda. Oni se nalaze u plastici, u higijenskim proizvodima, kozmetici.

Foto-ilustracija: pixabay

Uticaj hrane

Postoji takozvana nutricionistička teorija koja se bazira na tome da "ubrzanje" podstiče nagli skok u kvalitetu hrane. Vitamini B6 i B12, kao i folna kiselina su ono što se smatra najvažnijim faktorima.

Sastojci naimrnica koje unosimo u svoj organizam su sada drugačije. Prema statistici danas, takođe, unosimo više hrane. 2014. godine je izračunato da prosečna osoba pojede oko 42 kg mesa. Početkom 20. veka ta cifra je jedva prelazila 20 kilograma.

Iako ne znači da nas to što jedemo više mesa za duplo u odnosu na početak prošlog veka čini višima, jasno je da mnogo utiče na naš razvoj, a pogotovo na razvoj deteta.

Foto: Pixabay.com

Problemi "ubrzanja"

Proces "ubrzanja" današnjih mladih generacija je prilično dvosmislen. S jedne strane, to je veoma logično ko se gleda iz evolucijskog ugla. S druge strane, rani razvoj može da donese neke socijalne probleme.

Na primer, jedna 11-ogodišnja devojka danas izgleda kao odrasla žena, ali je njena emocionalna inteligencija je i dalje na nivou deteta. To izaziva psihološke probleme, ali i probleme u ponašanju - devojčica ima seksualnu želju, ali ne zna šta da učini povodom toga.

Današnja generacija je takođe veoma nezrela. Ranije generacije su u mlađem dobu morale da preuzimaju neke odgovornosti, pa su samim tim pre i sazrevali i formirali svoje ličnosti brže.

Sada postoji neravnoteža. Rastemo fizički mnogo pre, a zaostajemo u mentalnom razvoju. Ipak, dešavaju se važne promene u našem mozgu i mi bi to trebalo psihološki da ispratimo.

Dakle, kada počnete da kritikujete mlade i njihovo ponašanje, trebalo bi da imate u vidu da je sve to ipak deo evolutivnog razvoja čovečanstva u globalu i da nisu oni krivi što deluju, a i jesu, rascepljene ličnosti između fizičkog i psihološkog razvoja.

(Telegraf.rs / brightside.me)