Alarmantno: Reciklirani otpad sve više u dodiru s hranom koju jedemo, evo šta morate da uradite

Činjenica je da je sve više ljudi na planeti Zemlji, te se i količina otpada koju čovek proizvodi iz godine u godinu povećava. Odgovor na taj problem leži u cirkularnoj ekonomiji, koja je zasnovana na pitanju pretvaranja otpada u novac i to je model koji vodi ka obnovi ekosistema, teži inovacijama i utiče na navike u društvu.

S tim u vezi je Evropska komisija nedavno prikazala predlog nove Uredbe o smanjenju negativnog uticaja otpadne ambalaže na okolinu kao i podsticanja sistema cirkularne ekonomije. Ovim predlogom trebalo bi smanjiti potrošnju energije i resursa i raskrstiti sa dosadašnjim modelom "uzimanja, potrošnje i bacanja".

Pa tako, od 1. januara 2030. bi 10 odsto ambalaže za pakovanje velikih kućnih aparata bilo povratno, a od 1. januara 2040. čak 50 odsto.

U novim odredbama ambalaža za takeaway hranu bi trebalo biti ponovo upotrebljiva. Ipak, postavlja se pitanje gde treba povući granicu kad je reč o upotrebi recikliranog materijala i koliko je reciklaža preporučljiva u dodiru sa hranom i u higijenskim proizvodima. U Evropi do sada reciklaža u dodiru s hranom i u higijenskim proizvodima nije bila strana, čak najveći proizvođači kao što je Essity koji ima brend Zewa, a i nemačka Vepa imaju znatan udeo reciklaže u svojim ubrusima i toalet-papirima, posebno u gabaritnim pakovanjima od 16 do 20 komada.

U njihovim proizvodima je srednji sloj puna reciklaža, a u poslednjih godinu dana čak su i spoljni slojevi u velikom delu proizvodnje reciklirani, posebno za istočna tržišta. Međutim, novi Predlog predviđa i određene zabrane poput zabrane korišćenja jednokratne ambalaže za hranu i napitke koji se pune i konzumiraju u prostorijama ugostiteljskog sektora; zabranu jednokratne ambalaže za sveže voće i povrće manjeg od 1,5 kilograma itd…

Zadatak država članica je da pripreme radne grupe koje će dati svoje predloge u vezi sa novom uredbom, a već se šuška da bi mogli predložiti da se kod ambalaže koja ide u dodir sa hranom i kod one higijenske potpuno isključi reciklirani materijal u bilo kom procentu. Lekovi se, na primer, nikad ne pakuju u reciklirani materijal.

Poznato je da su na npr. recikliranom toalet-papiru pronađene neke večite hemikalije koje mogu značajno da utiču na ljudski organizam i da nakupljanjem u našem telu ometaju rad žlezda. Najavljeno postavljanje granica u upotrebi reciklaže kad je reč o higijenskim i kuhinjskim proizvodima koji su direktno u dodiru s nama, napraviće korak napred za ljudsko zdravlje.

(Telegraf.rs/PR)