NEVIDLJIVI I PODMUKLI NEPRIJATELJ: Kako da se zaštitimo od gasa koji se ne može osetiti?

Stručnjaci su procenili da se radi o čak 50 odsto svih trovanja kod ljudi. Ovaj gas je podmukli trovač sa fatalnim posledicama, jer nema ni miris, ni ukus, tako da se provlači ispod radara ljudskih čula. Čovek ni ne shvati da je izložen trovanju, a već je postao žrtva, nažalost, s vrlo malim šansama za preživljavanje.

Kako su istrage nesreća uzrokovane trovanjem ugljen monoksidom pokazale, najveći izvor opasnosti predstavljaju uređaji koji sagorevaju gorivo, potom peći, bojleri, šporeti na plin, kamini, kao i produženi rad motora u garažama.

Duvanski dim je još jedan od izvora širenja ugljen-monoksida. Na svim paklicama cigareta stoji podatak koliko ovog gasa sadrži cigareta koja se u njoj nalazi. Samim tim je jasno da pušenje, bilo pasivno, bilo aktivno, predstavlja zagađivanje vazduha i ljudskog organizma štetnim gasovima, među kojima je ugljen-monoksid jedan od najopasnijih. Iako su količine koje se sagorevanjem duvana ispuštaju manje od onih koje nastaju npr. ispuštanjem ovog gasa iz plinske boce, neretko dovode do trovanja koje se manifestuje jakim glavoboljama i mučninama, što može dovesti i do hospitalizacije pušača koji svakodnevno puše veći broj cigareta.

Kako se zaštiti od trovanja CO?

Najveću pomoć u prevenciji trovanja ugljen-monoksidom predstavljaju detektori projektovani da kontinuirano mere koncentraciju ovog gasa tokom dužeg vremenskog perioda i potom emituju zvučni signal za uzbunu pre nego što koncentracija dostigne određeni nivo.

Mnoge zemlje, među kojima prednjače SAD, nakon velikog broja slučajeva trovanja ovim gasom, propisima zahtevaju da se neki od akreditovanih detektora i senzora ugrade u stambenim zgradama, kućama, pa čak i stanovima. U Evropi, takođe postoji harmonizovani standard EN 50291 koji je razvio Evropski komitet za standardizaciju (CEN), kojim se definiše rad i testiranje detektora ugljen-monoksida.

Kada je pušenje u pitanju, prevencija je najlakša i veoma očigledna - ostavite cigarete zauvek. Za pušače koji ipak nisu spremni da se odreknu duvana postoji i rešenje koje je dokazano manje štetno – uređaji zasnovani na tehnologiji zagrevanja, a ne sagorevanja duvana, jer emituju u proseku 98 % manje ugljen-monoksida i znatno niže nivoe drugih štetnih sastojaka u odnosu na dim cigarete.

Koliko god se činila preteranom briga oko ugljen-monoksida, podatak da 50 odsto trovanja otpada na trovanje upravo ovim gasom jeste alarm za uzbunu. Pomenuti detektori i standardi za njihovu primenu, kao i bezdimne alternative cigaretama pomažu da se na vreme uoči ili spreči opasnost od ovog "nevidljivog ubice".

(Telegraf.rs/PR)