Sagorevanje je dobro samo u slučaju kalorija!

Šta proces sagorevanja znači, da li je ovaj proces dobar ili loš za organizam? Koliko kalorija je potrebno sagoreti da bismo smršali pola kilograma? Odgovore na "večita pitanja" dala nam je dr Aleksandra Kosojević, specijalista opšte medicine.

Od čega zavisi broj kalorija koje se sagorevaju?

Usled fizičke aktivnosti mišići povećavaju potrebu za energijom te se intenziviraju procesi koji će ovu energiju obezbediti. Ovaj proces je poznat kao sagorevanje. Broj kalorija koje se sagorevaju zavisi od tipa fizičke aktivnosti, dužine trajanja i težine osobe. Često je potrebno znati tu brojku kako biste mogli da znate koju količinu hrane možete konzumirati da biste ispunili svoj cilj. Na primer, da bi smršali 0.5 kg nedeljno, morate sagoreti 3500 kalorija nedeljno iz rezervi (masnog tkiva) ili 500 kalorija u jednom danu. Sagorevanje kalorija je ključan proces bilo da se radi o mršavljenju, održavanju težine ili povećanju mase.

Sagorevanje u drugim oblastima je opasno

Međutim, sagorevanje je u drugim oblastima opasno i predstavlja veliki problem jer se ovim procesom neminovno oslobađaju brojne štetne materije. Recimo, prženjem hrane na visokoj temperaturi kod molekula masti (naročito biljnih) dolazi do izmene strukture molekula i oni postaju štetni pa i kancerogeni. Rešenje je koristiti sveže ili minimalno termički obrađene namirnice. Ukoliko namirnica zahteva termičku obradu, treba ići u pravcu pripreme na vodi, pečenja u rerni, a tek nakom termičke obrade dodati ulje (idealno hladno ceđeno maslinovo). Takođe, kada je pušenje u pitanju. Nauka je dokazala da sagorevanje duvana kod cigareta emituje dim koji sadrži više od šest hiljada supstanci od kojih su javne zdravstvene institucije oko 100 klasifikovale kao štetne ili potencijalno štetne i naglasile da izazivaju niz oboljenja povezanih s pušenjem kod pušača kao i osoba u njihovoj okolini.

Bez sumnje, najbolje rešenje za sve pušače je da zauvek ostave cigarete. Međutim, za sve one koji iz različitih razloga to ne učine, jedno od rešenja su i manje štetne alternative, kao što su duvanski proizvodi bazirani na tehnologiji zagrevanja, a ne sagorevanja duvana.

Zagrevanjem duvana ove alternative oslobađaju aerosol koji sadrži do 95% manje štetnih materija u odnosu na dim cigarete, koji je produkt sagorevanja. Eliminacijom sagorevanja, upotrebom ovih alternativa nema vatre, pepela, ni dima, a u proseku emituju 98 odsto manje ugljen monoksida.

Na kraju, danas se sve češće srećemo sa terminom mentalnog sagorevanja, burnout sindroma, odnosno sagorevanja na poslu bez osećaja da je napor prepoznat i adekvatno nagrađen. Dugoročno, mentalno sagorevanje može dovesti do psihosomatskih manifestacija, pa čak i oboljenja.

Dakle, kada je ljudski organizam u pitanju, jedini benefit od sagorevanja je onaj koji ovaj proces ostvaruje u cilju oslobađanja energije iz hrane ili iz masnih naslaga.

(Telegraf.rs)