Da li pravoslavni vernici treba da kite jelku ili samo badnjak? Sveštenik objašnjava šta ona predstavlja

Božićni i novogodišnji praznici ne mogu da prođu bez kićenja jelke. Kićenje je gotovo postalo tradicija, te se članovi porodice okupe i svi zajedno ukrašavaju jelku.

Veruje se da je okićena jelka simbol blagostanja, sreće, radosti i nade.

Preporučujemo

Kićenje jelke na način na koji to danas radimo rođeno je na teritoriji Nemačke, kada se u srednjem veku za Božić jelka kitila crvenim jabukama, a na zapadu današnje Nemačke i kolačićima različitih oblika i svećama koje su simbolisale Hrista kao večnu svetlost. S obzirom na to da mnogi smatraju da kao pravoslavni vernici ne bi trebalo da kitimo jelku, već da imamo  samo badnjak, povlači se pitanje da li onda stvarno radimo nešto što nije u skladu sa našom verom?

Na pitanje nam je dao odgovor sveštenik V. P.

- U novije vreme za Božić se kiti jelka (običaj nastao u Nemačkoj pre dva-tri veka). Kod nas se pogrešno misli da nam jelka mora biti nešto neprihvatljivo budući da dolazi sa katoličkog ili protestantskog Zapada. No, nije važno odakle šta dolazi, nego kakav mu je smisao - započinje razgovor sveštenik V. P.

Kako kaže, smisao pravilno okićene jelke je upravo da predstavi Božić.

- Na vrh se stavlja zvezda koja predstavlja vitlejemsku zvezdu, onu koja je pokazivala put mudracima sa Istoka koji su došli da se poklone novorođenom Isusu. Okićene grane predstavljaju prirodu koja se raduje zato što je njen Tvorac sada došao u nju i postao deo nje. A ispod jelke se stavljaju figure Isusa u jaslama, Bogorodice Marije i Pravednog Josifa, kao i anđela, pastira i njihovih ovaca, dakle svih koji su bili svedoci rođenja Isusa, "malog Boga" (jer Božić je deminutiv i znači – mali Bog). Tako su jelka i badnjak u stvari kompatibilni. Badnjak označava staro i lažno božanstvo koga se odričemo i spaljujemo ga, a jelka predstavlja radosnu i ukrašenu prirodu zbog rađanja novog Boga u ljudskom liku - Isusa Hrista - zaključuje.

(Telegraf.rs)