Ovo je 5 vrsta zavisnosti od interneta: Ako se prepoznate, potražite pomoć

Korišćenje interneta i računara su ukorenjeni u savremenom društvu i promenili su način na koji vodimo svakodnevni život više od bilo kog drugog tehnološkog napretka. Uprkos tome, relativno se malo zna o efektima zavisnosti od interneta na psihološko funkcionisanje, mentalno zdravlje i opšte blagostanje čoveka.

Kada neka akcija ili želja postanu prepreka i imaju prednost nad najvažnijim aspektima nečijeg života, kao što su odnosi, posao i škola, to se može klasifikovati kao zavisnost. Zavisnost od interneta tek treba da bude navedena u najnovijem izdanju Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje, međutim, dvogodišnja studija koju finansiraju američki Nacionalni instituti za zdravlje to može da promeni i takvu zavisnost klasifikuje ili kao opsesivno-kompulzivni poremećaj ili kao poremećaj kontrole impulsa. Preciznije, zavisnost od interneta se naziva i kompulzivna upotreba računara, patološka upotreba interneta i zavisnost od interneta.

Preporučujemo

Iako još ne postoje zvanično prihvaćeni kriterijumi za dijagnozu, istraživači su, kako prenosi Addiction Centar, identifikovali pet podkategorija specifičnih tipova zavisnosti od računara i interneta.

1. Zavisnost od sajber intimnih odnosa

Zavisnost od sajber intimnih odnosa je jedna od internet zavisnosti koje se samo po sebi objašnjava. Uključuje pornografiju na mreži, veb stranice za odrasle, fantazije/četovanje za odrasle i intimne usluge veb kamera. Opsesija bilo kojom od ovih usluga može biti štetna za nečiju sposobnost da se formiraju romantične ili intimne veze u stvarnom svetu. Opcije lečenja za one koji se bore sa zavisnošću od sajber intimnih odnosa, obično su u obliku intervencije, praćene tekućom bolničkom ili ambulantnom terapijom.

Foto: Shutterstock

2. Kompulsivno ponašanje na mreži 

Kompulsivno ponašanje na mrežu se odnosi na interaktivne aktivnosti na internetu koje mogu da budu izuzetno štetne, kao što su onlajn kockanje, trgovanje akcijama, onlajn aukcije (kao što je eBay) i kompulsivna onlajn kupovina. Ove navike mogu da imaju štetan uticaj na nečiju finansijsku stabilnost i da poremetite obaveze vezane za posao. Trošenje ili gubitak prevelike količine novca takođe mogu da izazovu stres u nečijim odnosima. Sa trenutnim i lakim pristupom onlajn kockarnicama i prodavnicama, oni koji su već podložni zavisnosti od kockanja ili potrošnje lako se navuku na internet.

3. Sajber zavisnost od odnosa

Zavisnici od sajber ili onlajn veza duboko su uključeni u pronalaženje i održavanje veza na mreži, često zaboravljajući i zanemarujući porodicu i prijatelje iz stvarnog života. Obično se odnosi na mreži formiraju u sobama za ćaskanje ili na različitim društvenih mreža. Pritom ljudi na mrežama koji traže takve veze često prikrivaju svoj pravi identitet i izgled, što je kao savremeni fenomen, dovelo i do stvaranja termina „cat fish“, što u prevodu znači "som".

A nakon što čoveka proguta društveni život i onlajn ličnost, osoba može da ostane sa ograničenim društvenim veštinama i nerealnim očekivanjima u vezi kada su u pitanju lične interakcije, što dovodi do nemogućnosti uspostavljanja veza u stvarnom svetu. To, opet, čini takvog pojedinca zavisnijim od svojih sajber odnosa. Obično je potrebno savetovanje ili terapija za lečenje ove zavisnosti i obezbeđivanje trajnih promena u ponašanju.

4. Kompulzivno traženje informacija

Internet korisnicima pruža obilje podataka i znanja. Za neke se prilika da tako lako pronađu informacije pretvorila u nekontrolisanu potrebu za prikupljanjem i organizovanjem podataka. U nekim slučajevima traženje informacija je manifestacija već postojećih, opsesivno-kompulsivnih tendencija.

Kompulsivno traženje informacija takođe može da smanji produktivnost u radu i potencijalno da dovede do prekida posla. U zavisnosti od težine zavisnosti, opcije lečenja mogu da variraju od različitih terapijskih modaliteta, koji ciljaju na promenu kompulsivnog ponašanja i razvijanje strategija suočavanja sa problem, do lekova.

Foto: Pixabay

5. Zavisnost od kompjutera ili igara

Kompjuterska zavisnost, koja se ponekad naziva i zavisnost od kompjuterskih igara, uključuje onlajn i oflajn aktivnosti koje se mogu obaviti pomoću računara.

Kako su računari postajali sve dostupniji, igre kao što su Solitaire, Tetris i Minesweeper su programirane u njihov softver.Istraživači su brzo otkrili da opsesivno igranje kompjuterskih igrica postaje problem u određenim okruženjima. Zaposleni u kancelariji bi provodili previše vremena igrajući ove igre, što bi dovelo do značajnog smanjenja produktivnosti.

Ne samo da su ove klasične igre i dalje dostupne danas, već su dostupne i hiljade novih, a stanje zavisnosti od kompjuterskih igara je preovlađujuće i štetno kao i uvek.

Znaci i simptomi zavisnosti od interneta

Godine 1998, dr Kimberli Jang je razvila „Test zavisnosti od interneta“, koji uključuje upitnik od 20 stavki, među kojima us pitanja kao što su "koliko često ostajete na mreži duže nego što ste nameravali?", "koliko često vam se drugi u vašem životu žale na količinu vremena koje provodite na mreži?", "koliko često iščekujete kada ćete ponovo biti na mreži?"...

I dr Kit V. Berd je 2005. godine objavio članak u kojem je predložio osam karakteristika koje opisuju karakteristike zavisnosti su:

• Zaokupljenost internetom (razmišljanje o prethodnim aktivnostima na mreži ili očekivanje sledeće onlajn sesije).
• Potreba da se koristi internet sa sve više vremena kako bi postiglo zadovoljstvo.
• Neuspeh napora da se kontroliše, smanji ili zaustavi upotreba interneta.
• Ostanak na mreži duže nego što je prvobitno planirano.
• Nemir, neraspoloženje, depresija ili razdražljivost kada pokuša da se smanji ili zaustavi upotreba interneta.
• Ugrožavanje ili rizikovanje gubitak značajne veze, posla, ili prilike za obrazovanje ili karijere zbog interneta.
• Lagaonje članova porodice, terapeuta ili drugih da bi prikrio stepen uključenosti u internet.
• Korišćenje interneta kao načina da se pobegne od problema ili da ublaži disforično raspoloženje (npr. osećaj bespomoćnosti, krivice, anksioznosti, depresije).

Posledice zavisnosti od interneta 

Zavisnost od interneta može da ima mnogo štetnih efekata na osobu, kako fizički tako i emocionalno. Bolovi u telu, sindrom karpalnog tunela, nesanica, problemi sa vidom i povećanje/gubitak težine samo su neki od fizičkih problema koji se mogu pojaviti kao posledica zavisnosti od interneta. Emocionalni efekti mogu uključivati depresiju, anksioznost, socijalnu izolaciju, agresiju i promene raspoloženja.

Istraživanje iz 2016. pokazalo je da su oni za koje se smatralo da imaju zavisnost od interneta imali znatno više problema da se bave svojim svakodnevnim aktivnostima. Ovo je uključivalo život kod kuće, obaveze vezane za posao/školu i njihovu sposobnost da se druže u stvarnom svetu. Osobe sa ovim vrstama zavisnosti takođe su ispoljile značajno veće količine simptoma depresije i anksioznosti.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Postoji debata o tome da li je zavisnost od računara, mobilnog telefona ili interneta uzrok ili pak posledica takvih problema sa mentalnim zdravljem. Simptomi ADHD-a, kao što su poteškoće u planiranju unapred, loše upravljanje vremenom i nivo impulsivnosti pažnje viši od proseka, takođe su uobičajeni među onima koji imaju zavisnost od interneta.

Lečenje zavisnosti od interneta

Ne postoji poseban tretman koji bi trebalo da se koristi za rešavanje zavisnosti od interneta. U zavisnosti od težine zavisnosti i ponašanja pojedinca, različite su i vrste lečenja koje bi bile efikasne. Ako neko koga poznajete pati od prekomerne zloupotrebe interneta, prvi korak je da planirate intervenciju ili da izrazite zabrinutost zbog ponašanja te osobe.

Terapija je generalno uključena u lečenje zavisnosti zajedno sa bilo kojim pratećim poremećajima koji mogu biti prisutni, kao što su anksioznost, depresija i/ili opsesivno-kompulzivni poremećaj. U nekim slučajevima, lekovi se mogu koristiti za upravljanje simptomima ovih osnovnih mentalnih bolesti ili za kontrolu nametljivih misli o odlasku na internet ako druge opcije lečenja nisu bile efikasne.

Imajte na umu da ne čekate predugo pre nego što preduzmete akciju za rešavanje problema – vreme je vredna stvar i ne treba ga žrtvovati za tehnološki alata koji bi trebao da služi nama, a ne obrnuto.

(Telegraf.rs)