Iako mnogi misle da je bonsai vrsta drveta, istina je da je to zapravo tehnika kojom se drvo gaji i oblikuje. Bonsai može biti bilo koje drvo, a odnosi se na negu minijaturnog drveta u maloj posudi.
Bonsai u bukvalnom prevodu znači stablo u posudi. Zemlja porekla mu je Kina, ali svetsku slavu kreirali su mu pedantni Japanci, kada su ga prisvojili i razvili svoj prepoznatljiv smer i stil bonsai.
Japanski perfekcionizam oslikan je u bonsaiju u potpunosti, što je je pojedine primerke učinilo svetski poznatim stablima.
Ukoliko razmišljate o tome da svoj enterijer oplemenite ovim efektnim, minijaturnim stablom, trebalo bi da se "naoružate" savetima stručnjaka.
Kada je reč o ovoj biljci, nije potrebno praviti veliku famu, ali bi neka pravila ipak trebalo znati i primenjivati.
Za početak, trebalo bi da znate da je svaka radnja oko ovog drvceta veoma stresna i da joj je potrebno vremena da se oporavi. Vreme potrebno za napredak bonsaija meri se u godinama, čak i u desetinama, pa je ljudski faktor taj koji je presudan u uspešnoj nezi bonsaija, odnosno strpljenje.
On se može dobiti iz reznice, semena, iz biljke iz rasadnika ili iskapanjem i presađivanjem primerka iz prirode. U vegetaciji se zaliva najmanje jednom dnevno. Takođe, kao i kod svih ostalih vrsta, treba voditi računa o potrebi biljke za vodom, vazduhom, prehranom i svetlom.
Vodite računa o suncu i senci, letnjim i zimskim temperaturama, zaštiti od promaje i vetrova. Posuda je veoma važan deo kod nege bonsaija i mora biti prilagođena drvcetu oblikom, dubinom, bojom i teksturom.
Važno je da se postigne sklad između drvceta i posude, što u bukvalnom prevodu i znači reč bonsai (bon - posuda, sai - biljka).
Originalne posude za bonsai napravljene su od pečene gline, ručno izrađene, sa premazima, više puta pečene, a one veoma kvalitete su, očekivano, i veoma skupe.
Zimski dani, kada biljke napolju "spavaju", pogodni su za izradu tegli u koje ćete na proleće saditi i presađivati svoje bonsaije.
Zalivanje treba svakodnevno vršiti preko listova, dok se u zimskom periodu preporučuje samo povremeno zalivanje. Zbog plitkog sloja zemljišta u saksiji, bonsai drvo vrlo brzo ostane bez vode i neophodno ga je zaliti čim se osuši gornji sloj zemljišta.
Preterano zalivanje može biti štetno za drvo, a zbog preteranog zalivanja lišće može početi da žuti, dok se manje grane suše. Preteranim zalivanjem koren se natopi vodom i na taj način ostaje bez kiseonika koji je neophodan za rast drvceta.
Preporučuje se da svakodnevno proveravate da li je zemlja u saksiji suva.
(Telegraf.rs)
Video: Predstavljena monografija o grupi Smak
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.