Veliki, bogati, skladnih cvetova i baršunaste teskture latica, božuri su jedni od omiljenih prolećnih cvetova. Malo ko je ravnodušan kada ih ugleda. Njegova raskoš izaziva divljenje i nema vrta koji neće oplemeniti.
Cvetovi su jednostavni i javljaju se u proleće i leto, a listovi zeleni, razdeljeni sa primesom bronze kada su stabljike mlade. U jesen poprimaju crvenkasti ton.
Poreklom iz Kine, ovo žbunasta biljka je trajnica, koja cveta najviše u maju i junu mesecu, a jednom zasađeni božur može na istom mestu cvetati godinama.
Nadzemni delovi u jesen odumiru, a u proleće ponovo rastu izdanci iz korena koji je prezimio u zemlji. Božuri dobro podnose vrućine i nije im potrebno previše zalivanja.
Zahtevaju duboko, nahranjeno tlo kako bi dali velike i bogate cvetove sa puno latica. Tlo je, pre sadnje, potrebno pripremiti organskim i mineralnim đubrivom. S obzirom na to da je žbunast i da mu je potrebno mnogo prostora, božur je potrebno saditi u razmaku od 75 do 90 centimetara.
Divne, impresivni cvet božura bilo kom prostoru daje veliku dozu sofisticiranosti i elegancije. Baš zato ga dizajneri enterijera vole i često koriste kao završni ukras. Buketu božura ne treba ništa osim jednostavne vaze koja će istaći svu njihovu lepotu.
Neretko je božur i glavna zvezda bidermajera.
Božuri su obožavani grmovi prekrasnog kuglastog cveta. Njihov cvet pun je simboličnog značenja - ponekad je simbol prolaznosti, ponekada ljubavi i naklonosti, nosilac blagostanja, časti, vrednosti i plemenitosti.
Sade se duboko, kako se tokom letnjih vrućina ne bi osušili. Vole mediteransku i umerenu klimu i delimičnu senku. Idealno tlo je lagana i mekana zemlja koju bi trebalo obogatiti kompostom.
Ova prekrasna biljka koja pleni svojim predivnim cvetovima vrlo je popularna u dvorištima. Samoniklo raste u Maloj Aziji i Evropi.
Rod obuhvata zeljaste vrste visine od 0,5 do 1,5 metra i drvenaste vrste koje narastu i do 2,5 metra u visinu.
Može se saditi u veće saksije ili žardinjere i njima ukrasiti terase ili balkone. Drvolike božure poželjno je saditi na mesto gde je ujutro senka kako bi nakon ranih prolećnih mrazova bili zaštićeni od ranog jutarnjeg sunca.
(Telegraf.rs)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.