Uz pomoć nauke do boljeg sveta

Foto: Shutterstock

Ako spadate u onu grupu ljudi koja veruje da nakon pronalaska točka, pencilina i kompjutera, nema više šta da se izmisli (osim vakcine za koronavirus), varate se. Donosimo vam zanimljive i korisne izume i dostignuća savremene nauke, koji, ukoliko se koriste na pravi način, mogu značajno doprineti našem zdravijem i mirnijem životu.

Roboti sa ljudskim karakteristikama

Iako se roboti decenijama unazad upotrebljavaju u idustrijskoj proizvodnji, tek u poslednjih desetak godina razvijaju se mašine koje obavljaju složene procese, koje obuhvataju širok opseg radnji, pa čak i neku vrstu emocija.

Tako su Kinezi, prepoznajući pitanje bezbednosti i smanjenje stope kriminala kao jedno od najprioritetnijih, 2017. godine, tokom Dana državnosti, u Nacionalnom muzeju u Pekingu pustili u rad robota policajca koji je trebalo da skenira lica ljudi i da proceni eventualne opasne situacije. Mnogi bi pomislili da se radi o humanoidnom modelu robota, poput onih koje smo viđali u Terminatoru, ali istina je drugačija – kažu da liče na velike usisvače.

Sličan robot policajac je već korišćen na aerodromu u Šendženu, kao i istočnoj železničkoj stanici u gradu Džengdžou. Ovaj tip robota čije je zvanično ime Anbot predstavljen je godinu dana ranije i prvi je naoružani robot na svetu. Opremnjen je sistemom od četiri digitalne kamere visoke definicije, a njegova brzina dostiže 18 kilometara na sat. Ovaj robot ne samo da može da skenira lica već može i da odgovara na pitanja, da meri kvalitet vazduha, da detektuje eksplozivne naprave, drogu i oružje.

Foto: Pixabay

Svet oslobođen duvanskog dima

Nauka je svoje prste umešala i na polju javnog zdravlja i napora da stvori svet oslobođen duvanskog dima.

Iako zvuči gotovo nemoguće, upravo je duvanski gigant Filip Moris, proizvođač čuvene crvene paklice Marlbora, rešio da se obračuna sa jednom od najvećih globalnih problema današnjice – pušenjem.

Ova kompanija okupila je više od 400 stručnjaka iz različitih oblasti sa ciljem da pušačima ponudi manje štetnu opciju od klasične cigarete. Nakon više od decenije istraživačkog rada, 2014. godine svetu je predstavljen IQOS, uređaj koji ne sagoreva, već zagreva duvan. Kompanija je tom prilikom saopštila da je načinjen prvi korak ka ostvarenju vizije bez duvanskog dima, dok su pušači dobili priliku da uživaju u duvanu, ali sa smanjenom izloženošću štetnim materijama do čak 95 odsto!

I Američka agencija za hranu i lekove (FDA) utvrdila je da se radi o proizvodu čijim se korišćenjem smanjuje izloženost organizma štetnim materijama u odnosu na cigarete. Ali tek nakon što je tri godine analizirala dva miliona stranica naučnih analiza koje stoje iza ovog proizvoda.

Foto: Shutterstock

Upotreba nanočestica i nanotehnologije

Upotreba nauke da bi se napravio bolji svet svoj vrhunac doživela je u nanotehnologiji. Reč je o oblasti pred čijim dostignućima zaljubljenici u veštačku inteligenciju, prediktivnu analitiku, virutuelnu relanost, ali i oni iz oblasti medicine, telekomunikacija, ekologije, građevinarstva skidaju kapu, proglašavajući je nevidljivom revolucijom koja će brzo smeniti ovu digitalnu, koju trenutno živimo.

Nanotehnologija je skup naučnih disciplina koji se bavi istraživanjem i razvojem sitnih čestica (nano – milijarditi deo metra) određenog materijala koji se mere veličinom atoma i molekula, kako bi se karakteristike tog materijala poboljšale i unapredile. Kao i kod svih velikih otkrića, stvar je veoma jednostavna – naučnici su utvrdili da se materijali u sitnijoj razmeri ponašaju sasvim drugačije nego kad su u većoj, a dodatni potencijal predstavlja ogromna mogućnost manipulacije nanočesticama.

U vremenu kada se planeta bori sa globalnim zagrevanjem, a zelena ekonomija više ne predstavlja stvar izbora, već jedini put, svet ima velika očekivanja od nanotehnologije i njene upotrebe u građevinarstvu i arhitekturi, kao jednom od načina da se navedeni negativni trendovi za početak ublaže, a potom i zaustave. Ipak, priželjkuje se da će napredna tehnologija najviše doprineti medicini u lečenju teških bolesti koje su do sada imale nizak procenat izlečenja.

Tako su američki naučnici sa Stanford Univerziteta razvili novi tretman protiv raka pluća koji ne oštećuje zdravo tkivo, a koji podrazumeva umetanje sintetičkih nano-cevčica u ćelije raka i njihovog zagrevanja uz pomoć lasera. Naučnici tvrde da je ovom metodom moguće precizno naciljati određeni tip ćelija kancera za razlik od standardne hemoterapije, koja uzrokuje smrt i ćelija tumora i zdravih ćelija.

Velike nade polažu se i na oblast nanomedicine usmerene na inženjerstvo tkiva, čija će primena omogućiti reparaciju i potpunu zamenu oštećenih tkiva novim tkivima. Time će, prema tvrdnji stručnjaka, biti otvoren put sanacije obolelih organa, koji neće zahtevati donatore i koji će imunološki biti u bliskoj vezi sa tkivom osobe kod kojih se vrši zamena oštećenih tkiva i organa. U tom smislu, takozvane fabrike tkiva i organa o kojima sve se više priča, zahvaljujući nauci, postaće u bliskoj budućnosti nova grana medicinske i inženjerske delatnosti.

(Telegraf.rs)