Evo zašto se za srpsku Novu godinu na vašoj trpezi nikako ne smeju naći piletina ili govedina

Srpska Nova godina obležava se 14. januara, a osim toga što je slavimo po Julijanskom kalendaru, ova Nova godina je i posebna još po nekim starim srpskim običajima.

Naime, pored svečane trpeze i hrane, važno je da doček Nove godine po julijanskom kalendaru dočekate u društvu najbližih i u veseloj atmosferi.

Preporučujemo

Ipak, stari srpski običaji nalažu da se ispoštuje odlazak u crkvu i molitva za srećnu i berićetnu godinu, kao i za zdravlje, ljubav i slogu najbližih.

Kada je trpeza u pitanju važno je da, osim vasilice - novogodišnje česnice, večeras na stolu imate prasetinu.

Foto: Telegraf

Narodni običaji na selu

Naime, budući da se prase smatra dinamičnom životinjom koja se puno kreće, valjda da u Novu godinu i vi uđete u istom duhu.

Ne preporučuje se pak, da večeras jedete živinsko meso i govedinu jer piletina i ćuretina asociraju na prljavštinu i siromaštvo, a govedina na stagnaciju.

14. januara se trudite da uradite neki mali posao - bilo da je fizički ili mentalno jer ćete tako sebi obezbediti da i u narednoj godini budete vredni.

Trudite se i da ništa ne polomite u kući i ne bacate jer se takve stvari smatraju lošim znakom.

Kako se nekada slavila srpska Nova godina u Beogradu?

Od 1919, slave se obe Nove godine, ali su ugostitelji očigledno glavne adute čuvali za 13. januar. Na taj dan 1922. "Politika"je pisala da se „u svima većim lokalima, pivnicama i restoranima čine naročite pripreme za doček”, uz vest da će „večeras tramvaji na svima prugama raditi do dva časa po ponoći a osvetljenja će biti cele noći”.

Najavljen je i specijalni bioskopski program „Kolarca”, „naročito krunisan za ovaj dan sa glavnom ulogom Luciano Albertini i Čudo od majmuna – Žak”. Filmovi su puštani i na drugim mestima, pa su u hotelu „Pariz” na repertoaru bili „Grofica Valevska”, „Lov NJ. V. Kralja u Slovenačkoj” i „Bubi čestita Novu 1922. godinu”. U narednim godinama, među prikazivanim ostvarenjima će se naći mnogi hitovi, poput „Zvonara Bogorodičine crkve” i dogodovština Stanlija i Olija.

I kafanske proslave vremenom postaju sve raskošnije, poput gala dočeka u „Kasini”, „do sada neviđenog u Beogradu”, uz nastup „briljantnih ekvilibrista, komičnih španskih akrobata i baleta – šest plavuša berlinske Skale”. Pažnju je privukao i program u „Moskvi”. Osim „svirke muzike Kraljeve garde celu noć”, ovaj hotel je najavio da će sve dame dobiti bukete, „svi gosti će biti posluženi krofnama filovanim sa zlatnicima”, a „živo prase dobiće gost koji ga uhvati”.

Narednog dana, „Politika” je pisala da su pred vratima tog hotela „stajali kao pokisli neki gosti” koji nisu mogli da uđu u krcatu salu i da su „tužno odmahivali glavom: Ništa od praseta! Propade nam prase”. U istom izveštaju piše da su „tamburaši obilazili i najzabačenije ulice Beograda”, da su „u centru svirali veliki orkestri i džaz band” a da je „sve bilo dupke puno”.

(T.T./Telegraf.rs)