Smejete li se kao Mona Liza ili imate Botoks osmeh - samo ovakav osmeh je iskren

Još u 19. veku francuski neurolog Žulijan Dušen želeo je da napravi razliku između pravog i lažnog osmeha, a kako bi video kako reaguju nervi i mišići kao stimulaciju koristio je elekticitet.

Pućenje, grickanje i stiskanje: Usne otkrivaju da li vas neko laže kada priča sa vama

Preporučujemo

On je podelio osmehe u dve kategorije: one koji uključuju i bore oko očiju (iskren osmeh) i oni koji se koriste samo mišićima oko usana (veštački osmeh). Danas, osmeh koji se koristi mišićima oko usana i očiju naziva se "Dušenov osmeh", a onaj koji je lažan "Pan Am osmeh" ili "Botoks osmeh". Ovaj drugi koriste oni čiji je posao da budu prijateljski raspoloženi i ljubazni.

Nasmejte se i pogledajte kakav je vaš osmeh Foto: Pixabay.com

1974. godine Leonard Rubin opisao je tri osnovna tipa osmeha, na osnovu posmatranja 100 ljudi:

- "Mona Lisa" osmeh: uglovi usana se pomeraju ka gore i vide se zubi u gornjoj vilici. Dominantni mišić je "zygomaticus major", a oko dve trećine ljudi smeje se ovako;

- "Pasji" osmeh: podseća na osmeh koji viđamo kod pasa, a dominantni mišić koji radi kod ovog osmeha je "levator labii superioris", a oko 31 odsto ljudi smeje se ovako;

- "Svi zubi" osmeh: usne su jako povučene nazad, vidi se i gornja i donja vilica i zubi. Ovde su aktivni svi mišići, a samo 2 odsto ljudi se smeju na ovaj način.

Tom Kruz se smeje na jako specifičan način Foto: Guliver/Jamie McCarthy/Getty Images

Fiong Ngujen, plastični hirurg iz Filadelfije, pokušao je da na primeru poznatih ličnosti objasni slikovito kakav je koji osmeh. Osmeh "Mona Lisa" vidimo kod Anđeline Žoli, Tom Kruz smeje se "Pasjim" osmehom, a Džulija Roberts se smeje osmehom koji otkriva sve njene zube.

Jedan prosečan osmeh karakteriše podignuta gornja usna koja blago dodiruje desni, nema preteranog izlaganja zuba i degutantnog pokazivanja vilica. Ukupan broj različitih tipova osmeha predmet je stalnih debata, a nedavno je objavljeno da se razlikuje čak 19 različitih tipova osmeha. Pored svih istraživanja, kao jedno od najboljih ocenjuje se Sistem kodiranja facijalnih akcija koji je 1978. godine sačinio Pol Ekman na Univerzitetu Kalifornija.

(Telegraf.rs/edition.cnn.com)