Odlazak na fakultet je veoma stresan - evo kako da preživite prve dane

Ukoliko vam treba savet ili oslonac da izađete na kraj sa vašim problemima pozovite Životnog trenera na 0906/400-098

Posaljite pitanje SMS-om: SLIFE(razmak)Vaše pitanje na broj 5511

Preporučujemo

Upoznajte nas na: www.my-lifecoach.com

Život je satkan od niza promena. One su neminovne, neizbežne i neophodne. Nose sa sobom niz mogućnosti, ali nose sa sobom i potencijal za stres. Čak i one pozitivne promene izazivaju negativna osećanja kao što su uznemirenost, strepnja i strah. Jedna od velikih životnih promena jeste početak studiranja. Još veći stres je ako je zbog studija neophodno napustiti rodno mesto. Tada sem novog načina školovanja, koje se znatno razlikuje od osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja, sledi i promena mesta, društva i načina života. Strahovi kako će sve izgledati počinju mnogo pre nego što počne taj prvi semestar prve godine jer je nemoguće ne razmišljati o tome tokom raspusta.

Polazak na fakultet uvek je stresan Foto: PIxabay.com

Kako se približava Oktobar tako tenzija raste. Brojna pitanja okupiraju budućeg studenta. Gde stanovati? Dom ili privatno? Sam ili naći cimere? Kakvi će biti profesori? Kakva će biti predavanja? A najvažnija od svih: Kakvo će biti društvo i kakav će on/ona utisak ostaviti na društvo? Kako se vreme do početka studija smanjuje tako tenzija raste. Nije ni malo lako boriti se svakodnevno sa brojnim pitanjima koja se vrzmaju po glavi. Nekada sve to može prerasti u pravu paniku. Situacija je još teža ako roditelji, koji najčešće imaju iste, ne uspevaju da ih sakriju i iskontrolišu, pa samim tim ni ne mogu pomoći u smanjenju tenzije kod budućeg studenta.

Na žalost nemoguće je izbeći sve ovo, ali bi bilo dobro da nađete nekoga iz okruženja ko je već na studijama, ko je prošao sve te situacije i porazgovarate sa tom osobom. Nemojte o tome šta Vas čeka pričati sa nekim ko je poznat po preuveličavanju i teatralnosti. Birajte osobe koje će Vam realno opisati kako im je bilo. Ako lično ne poznajete takvu osobu, neko od Vaših prijatelja i rođaka sigurno zna.

Ključ je da budete otvoreni i spremni da rizikujete sa novim ljudima Foto: Profimedia

Prvi dani su najteži. Prepuni su novih događaja i situacija, kao i novih ljudi. Osećanja su izmešane. Nema mnogo vremena da se sva dešavanja i emocije obrade i analiziraju, tako da nema ni sasvim racionalog sagledavanja stvari, ali ni previše vremena za opservaciju. Kao prioritet se izdvaja pronalaženje društva. Bilo ko samo da ne stoji više sam/a. Nekako se uvek čini da su svi drugi našli nekoga za druženje. To može poprilično da ubedači. Ni u ovoj situaciji nema mogućnosti za izbegavanje. Ako ste rešili da studirate i položili prijemni, znači da umete sebe da "naterate" na ono što treba da uradite da bi ste postigli uspeh. Onda neka Vam prvi dan služi da "izvidite" situaciju.

Zapamtite dve-tri osobe sa predavanja (ili više), kojev Vam izgledaju interesantno za druženje i već sutradan se osmelite da priđete nekom od njih. Pozdravite tu osobu ili grupu, recite da ste ih videli juče na predavanju i predstavite se. U suštini ne morate više ništa reći, ako ne želite, ali Vi više ne stojite sami. Sigurno je da Vam niko neća reći da se pomerite, a verovatno će Vam postaviti bar neko pitanje i eto vi i razgovarate sa ljudima sa Vašeg fakulteta. To uopšte ne moraju da budu Vaši budući dobri rijatelji, ali je vrlo moguće da se ni oni ne poznaju, nego su se prepoznali sa predavanja i da će Vam biti zahvalni što im nudite mogućnost da još nekog prepoznaju sutra kada dođu na fakultet. Vrlo je malo onih koji se poznaju već od ranije. Znači da je većina u istoj situaciji kao i vi i da "umuru" od treme,a i od želje da upoznaju nekoga ko će im praviti društvo da ne budu sami.

I na kraju ne zaboravite da samo Vi imate pravo da odlučite sa kim ćete se družiti, tako da ako uvidite da Vam neko ne odgovara nađita novo društvo. To je na početku sasvim normalno i prihvatljivo. Obično ako nam se neko ne dopada, ni mi njemu ne odgovaramo, tako da nikom nećete povrediti osećanja.

Autor: Valentina Kolevski

(Telegraf.rs)