Prihvatite osećanja i nemojte ih se stideti - ovako najčešće reagujemo na njih i nesvesno pravimo velike greške

Ukoliko vam treba savet ili oslonac da izađete na kraj sa vašim problemima pozovite Životnog trenera na 0906/400-098

Posaljite pitanje SMS-om: SLIFE(razmak)Vaše pitanje na broj 5511

Preporučujemo

Upoznajte nas na: www.my-lifecoach.com

U sistemu telesne psihoterapije, zasnovano na istraživanjima na temu koju su dali Vilhelm Rajh u svojoj knjizi "Funkcija orgazma" i Šmit u knjizi "Telo u psihoterapiji", osećanja se odvijaju na sledeći način:

Foto: Pixabay.com/ Svako se na sebi svojstven način nosi sa emocijama.

1. Na početku se javlja se POTREBA. Na primer: glad, zaštita, čežnja i sl. U slučaju da je neko bio izložen čestim i ozbiljnijim ograničavanjem potreba još od ranog detinjstva, razviće šemu kako nije preporučljivo imati potrebe. To će dovesti do poremećaja u svesnosti sopstvenih potreba i njihovom ispoljavanju, kao i u zadovoljavanju istih.

2. Nakon što se pojavi potreba, u telu se javlja UZBUDJENJE. Ovo možemo opisati kao osećaj tenzije koju osoba oseća u jednom ili više predela tela. Na primer, osećaj treperanja u stomaku, toplina u predelu grudi, strujanje u ramenima, mišićima ruku, u butinama i slično.

3. U zavisnosti od toga kakvo se uzbuđenje oseća, da li je to nešto što je prijatno ili neprijatno, usmerava osobu ka sledećem koraku, a to je IDENTIFIKACIJA OSEĆANJA. Potrebno je postati svestan konkretnog osećanja. Prepoznati šta je to što se oseća. Žene često imaju konfuziju u prepoznavanju jer su učene da nije preporučljivo znati šta im treba.

4. EKSPRESIJA tog osećanja odnosi se na to da se ono ispolji i pokaže. Često se u ovom delu dešava da neko ne može da izrazi iako zna šta oseća.

Foto: Profimedia, Wavebreak/ Nije sramota potražiti pomoć.

5. Dolazak u KONTAKT i KOMUNIKACIJU sa nekim drugim je neophodno kako bi osoba podelila osećanja kog je postala svesna. Ovo je neophodan korak za građenje i održavanje stabilnih i skladnih odnosa sa drugima. Ovo postižemo tako što prepoznajemo sopstvena osećanja i osećanja druge osobe i reagujemo na to tako što pružamo ka drugoj osobi povratnu reakciju u vidu onoga što njeno osećanje izaziva u nama. U ovom delu nailazimo na sledeće primere blokada: 1. Osoba oseća bes i pokazuje da je ljuta ali ne ide ka drugoj osobi, već ostaje ukopana u mestu. 2. Oseća potrebu za zagrljajem i dodirom i kaže da hoće odnos ali ne ide ka drugoj osobi i ne može to da uradi.

6. ZADOVOLJENJE predstavlja ispunjenje potrebe. Ovo je deo koji ljudi koji nemaju blokade ostvaruju sa lakoćom. Oni koji su blokirani nastavljaju komunikaciju i nisu u stanju da je završe, nego ponavljaju da govore šta im je potrebno bez zadovoljenja.

7. Završetak procesa osećanja je vratiti se u svoj CENTAR. Ovo znači biti svestan svog zadovoljstva zbog ispunjenja potrebe i vraćati se sebi. Ovo je ujedno i SEPARACIJA, odvajanje od kontakta sa spoljnim svetom. Rajh kaže da je veće

zadovoljstvo vratiti se u svoj centar nego ostati duže vremena konektovan na stanje zadovoljstva zbog ispunjenja trenutne potrebe. Ovo ne važi za osobe koje imaju neku vrstu ovde opisanih blokada. Ako neko ne može da se oseća sigurno u svom centru jer je bio duže vreme izložen preprekama koje su mu onemogućavale da ispuni svoje najvažnije potrebe, ne može da se oseća zadovoljno i gubi samopouzdanje i unutrašnju sigurnost. U tom stanju, ova osoba oseća otpor da se vrati u svoj centar jer u sebi oseća prazninu, a često strahove i bol.

Foto-ilustracija: pixabay.com/Posavetujte se sa stručnim licem i oslonite se na prijatelje.

Svako sebe remeti i prekida na određenom delu nabrojanih faza i svako to radi na drugačiji način. Na primer, remeti se tako što:

1. preskaču se neke stepenice (čovek nije identifikovao osećanje a ide u ekspresiju)

2. dođe se do tačke 2 ili 3 a onda se vraća nazad.

3. strah i anksioznost smetaju – neophodno je prvo osloboditi ih se pa je tek onda moguće otići korak dalje.

4. sekundarni proces: kada originalni impuls krene, da bi se zaustavio, deo te energije se otcepi, i okrene protiv originalnog impulsa (na primer, krene bes a strah se okreće protiv).

Po geštalt principu i autoru Bobu Martinu proces osećanja se odvija na ovaj način:

1. U početku nema potrebe. Sve je nediferencirano, neodređeno.

2. Počinje neka POTREBA, tenzija, ali još nije jasno šta to treba.

3. Potreba postaje JASNIJA. Stvara se slika.

4. ISPITUJE se, pretražuje realnost da bi se našlo nešto što ispunjava potrebu.

5. Kretanje da se ZADOVOLJI potreba.

6. Opet nema potrebe.

Foto: Pixabay.com/ Nisu sva osećanja nežna...

Biti svestan osećanja

Oklop koji čoveka ometa pri prepoznavanju i ispoljavanju osećanja nastaje kao mehanizam voljne aktivnosti. Njegova svrha je da zaustavi neposredno zadovoljavanje kratkoročnih potreba kojih ima mnogo i koje su vrlo privlačne u datom trenutku. Funkcija bloka je da čoveka blokira da krene kratkoročnim alternativama. Sposobnost čoveka da misli, što ga razlikuje od životinje, u kombinaciji sa njegovom voljom čine čoveka orijentisanim na budućnost. To je ono što doprinosi da čovek može da blokira sebe, kako bi mogao da oseća kako nešto radi upravo sada sa namerom da postigne dugoročnije ciljeve u budućnosti.

Osećanja su sada i ovde. Nalaze se na vrlo dubokom, instinktivnom delu ličnosti. Mi kao ljudska vrsta imamo dosta toga zajedničkog u osećanjima u odnosu na osećanja viših vrsta životinja. Osećanja u funkciji su primitivna evolucija naše situacije koja vodi naše akcije. Ona nisu u našoj glavi. Osećamo ih u telu. Kada se životinja plaši, taj strah izražava evoluciju situacije u kojoj se nalazi, i to predstavlja pojam primitivne evolucije.

Kada je životinja ljuta, ta ljutnja izražava njenu primitivnu evoluciju situacije u kojoj je. U tom slučaju bes upravlja njenim akcijama, u drugom slučaju strah ili glad. Ekspresija osećanja je u neku ruku primitivna evolucija. To ukazuje na izgradnju vrednosti i sposobnosti prosuđivanja u odnosu na datu situaciju. Tako mi stičemo iskustvo da radimo to što radimo. Pošto smo kao ljudska vrsta stekli kapacitet da mislimo, mi razvijamo drugačiji model evolucije i drugačiju vrstu procesa.

Foto: Pixabay.com/ Nemojte se stideti lepih osećanja.

Prva stvar koju možete da primetite u procesu osećanja je da su povezana sa neposrednom situacijom koja je predstavljena vašim očima, sa onim što je dostupno vašim čulima. Mišljenje je povezano da onim što nije dostupno čulima, što u najvećem broju slučajeva nije sada i ovde. Mi najčešće razmišljamo o prošlosti i budućnosti. Na taj način mišljenje nas osposobljava da razvijamo naše živote izvan sadašnjeg prostora i vremena, tako da odgovaramo na enormno veliki svet na koji životinje nisu sposobne da odgovore. U razumevanju procesa osećanja i blokada koje sprečavaju neposrednu ekpresiju onoga što osećamo, ključna stvar je mišljenje orijentisano na budućnost. Ako ne bismo imali razvijeno mišljenje, sve što bismo osećali, izražavali bismo neposredno, ovde i sada. U tom slučaju, ne bismo imali sposobnost odlaganja neposrednog zadovoljavanja sopstvenih potreba u svhu postizanja viših ciljeva. Tako bismo ostali na primitvnom nivou evolucije.

Razvoj telesnog oklopa i njegovu svrhu je moguće lakše raumeti kroz opisani proces osećanja. Tokom svog razvoja ka odrasloj, zreloj ličnosti, mi razvijamo mišljenje orijentisano na budućnost i sposobnost da odlažemo neporedno zadovoljavanje svojih nižih potreba kako bismo ostvarili više i za nas važnije i vrednije ciljeve u budućnosti. Druga strana svega toga je da stičemo naviku da sebe blokiramo i u onim situacijama gde to nema važnost i svrhu u datom trenutku. To dovodi do stvaranja tvrdokornih blokada, rigidnih struktura, strahova, besa, bola i drugih vidova blokada koje nas odvajaju od prepoznavanja i prirodne ekspresije svojih osećanja. Kroz rad u procesu telesne psihoterapije, možete prepoznati kod sebe ove obrasce, osloboditi ih se i uspostaviti integraciju i sklad između vašeg uma, tela i osećanja.

Foto: Pixabay.com/Opustite se i uživajte.

Praktične vežbe za uklanjanje blokada svesnosti osećanja

1. Završite rečenicu: "Na sreću ja sam i na nesreću ja sam..."; na temu veze tela i psihe.

Na primer: Na sreću ja sam snažne gradje i zato izdržljiv-a, ali na nesreću tako gradjen-a nisam ženstvena-muževan.

2. Sedite udobno, opustite se i dišite pravilno u stomak pa u grudi pa sve napolje.

Zatvorite oči. Pokušajte da ne mislite, eliminišite misli iz vaše glave. Dišite i pratite šta se dešava u vašem telu, registrujte da li ste uspeli da eliminišete misli, da li se nešto menja u vašim osećanjima u vašim mišićima, ako se neka misao ipak pojavi samo je registrujte i nastavite da dišete. Prihvatite i registrujte sve što vam sa dešava. Usmerite se na disanje, na senzacije iz vašeg tela na bolna ili prijatna mesta na tople ili hladne delove, na zvukove vaše utrobe. Osetite sebe i pokušajte da uživate u prijatnim senzacijama vašeg tela. Uživajte u miru u sebi i miru koji vas okružuje a kada to budete poželeli sa izdahom lagano otvorite oči i vratite se u prostoriju u kojoj ste.

Autor: Igor Pavluković

(Telegraf.rs)