Fizičar sa Ruđera na zanimljiv način objasnio zašto nam je hladno kada ulazimo u more

Sigurno ste se i sami nekada pitali kako to da se uvek štrecnemo onih nekoliko prvih sekundi, kada uđemo u more i to bez obzira na temperaturu vode.

Kako da pobedite morsku struju i još 7 korisnih saveta ako se nađete u opasnosti

Preporučujemo

Evo zašto hladan tuš može da bude opasan ako pokušavate da se izborite sa vrućinom

Upravo to je u vrlo opširnom, lako razumljivom i sebi svojstvenom stilu, pojasnio Saša Ceci.

Trik koji ste možda radili kao klinci prikazuje kako mozak percipira temperaturu

Postoji jedan jednostavan trik koji nam može reći dosta o tome kako naš mozak percipira temperaturu. Možda ste ga kao klinci i sami radilii. Trebaju nam tri malo veće posude. U jednu se ulije vruća voda.

Ne prevruću, jer je ideja da se u nju guraju neki delovi tela. U drugu se stavi ledena voda. U njoj se neki delovi tela stisnu pa pazite koje stavljate unutra. U trećoj je mlaka voda. Stavimo jednu ruku u vruću vodu, drugu u hladnu.

Držimo ih tamo neko vreme, a onda ih obe uronimo u posudu s mlakom vodom. Umesto da naš mozak odmah shvati da su obe ruke u vodi iste temperature, događa se nešto potpuno šašavo.

Mi osećamo da je ruka koju smo izvadili iz ledene uronjena u vruću, a ova iz vruće da je u ledenoj. Dakle, mi ne osećamo stvarnu temperaturu, već samo da je naše okruženje topliji ili hladniji, obrazlaže Ceci.

Dalje u svome statusu isključuje neke pogrešne pretpostavke koje možemo na osnovu toga da izvedemo.

Znači li to da se telo kod ulaska u more u tih par sekundi ohladi na temperaturu mora pa zato ne osećamo hladnoću? Sigurno ne. Najviša temperatura mora kod nas izmerena je pre dve godine u Dubrovniku i iznosila je mrvicu iznad 31 stepena Celzija.

Koliko god da nam se to čini kao visoka temperatura za kupanje, još uvek je puno preniska za naše telo. Naime, čim naša temperatura padne na 35 stepeni, počnemoda se tresemo, zubi nam cvokoću, a usne postaju plavo-ljubičaste.

To je, kad smo bili deca, bio signal da nas roditeljii milom ili silom izvuku iz mora, dok bismo mi ponavljali nešto tipa: “Al-l-i nij-j-j-e mi h-l-l-l-adno, mog-g-g-g-u l-l-i sam-m-o još mal-l-o!, slikovito prikazuje situaciju Ceci.

Foto: Pixabay

A zašto nam je onda hladno kada ulazimo u more?

"Evo što se zapravo događa. U kontaktu s hladnom morskom vodom naše telo počinje da gubi toplinu. Živci u koži to osete i brzo o tome obaveštavaju mozak. On tada pokreće izlučivanje hormona koji podstiču stezanje krvnih žila u ohlađenoj koži.

Na taj način se jako smanjuje protok krvi kroz njih. To je nešto vrlo slično kao kad bismo sistem hlađenja automobilskog motora smanjili protok vode do hladnjaka (hrv. kilera) , motor bi počeo jače da se zagreva. Tako i nama postaje toplije.

Živci više ništa ne javljaju mozgu jer se temperatura kože spustila otprilike do temperature vode. A to zna svako ko se taman fino osušio na plaži kad bi ga zagrlila omiljena osoba tek izašla iz mora. Omiljenost bi se privremeno smanjila proporcionalno temperaturnoj razlici.

To sužavanje krvnih žila je razlog i zašto nam je teško da se tokom velikih vrućinama rashladimo pod hladnim tušem. Koža se brzo ohladi, ali toplina koja se celo vreme stvara u našem telu ostaju unutra i zapravo se ukupno još više zagrevamo. Zato je tada bolje istuširati se mlakom vodom. Kažu oko 33 stepena Celzija."

Bonus saznanje: Kako na osnovu cvrkuta cvrčka odrediti temperaturu vazduhu?

U svome opsežnom statusu, s elementima iz privatnog života, Ceci se dotaknuo i perioda kada ste napokon izašli iz mora.

Razmišljajući o svemu tome izvukli ste se iz mora na plažu, seli na ručnik da se malo zagrejete, kad ste primetili nešto zanimljivo. Kao da cvrčci cvrče brže nego kad ste ujutru dolazili na plažu. Dobro primećujete, jer njihovo cvrčanje zavisi od temperature.

Mislim na temperaturu vazduha koja je u međuvremenu porasla. Ako imate sat koji pokazuje sekunde, temperaturu možete sasvim pristojno proceniti prema broju cvrčkovih cvrčanja. Izbrojite koliko ih je bilo tokom osam sekundi i dodate broj pet, otkriva formulu Ceci.

Foto: Pixabay

Posle plivanja i sunčanja na redu je jelo

Osim što je u svoja naučna objašnjenja Ceci uvrstio elemente iz privatnog života, pokušao je neke radnje na plaži da složi hronološki. Pa smo tako nakon plivanja i sunčanja, došli do jela.

Nakon energičnog plivanja i cele one traume od ulaska u more, čovek se umori i ogladni. Konačno sedamo za sto da bismo nešto pojeli. I, primećujemo da su metalna kašika, viljuška i nož na dodir hladniji od drvenog stola ili plastične čaše.

Znači li to da gvožđe na neku foru ima manju temperaturu od plastike? Kad bismo je izmerili, videli bismo da svi imaju otprilike istu. U čemu je onda stvar?

Setimo se samo da je temperatura broj koji opisuje neko prosečno mrdanje atoma. Što se brže drmusaju, viša je i temperatura. Tamo gde su atomi jako nagurani jedni na druge, to drmusanje se lako i brzo prenosi. Te tvari su često teže od onih u kojima atomi nisu toliko nagruvani.

Vrlo pojednostavljeno možemo reći da čvršći i gušći materijali obično bolje provode toplotu. Tako gvožđe bolje provodi toplotu od kamena, kamen od drveta i plastike, a drvo i plastika od vazduha.

Metali su jako dobri provodnici toplote jer se u njima prenose slobodni elektroni, isti oni koji vode i električnu struju. To znamo jer kad god uporedimo dva metala, onaj koji bolje provodi struju, bolje provodi i toplotu.

Kad dotaknemo neki hladan metalni predmet, atomi u metalu primaju toplotu iz naše toplije kože i tako je ohlade. Ta toplota se zbog velike provodljivosti brzo rasporedi po celom metalu. I tako je u kontaktu s kožom i dalje podjednako hladan predmet.

S druge strane, atomi u plastici također pokupe toplotu, ali ta toplota se sporo prenosi dalje. Njen najveći deo potroši se da povisi temperaturu u područje dodira. Plastika nam je topla jer smo je mi sami zagrejali, objasnio je Ceci.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Na kraju navodi da baš zbog toga leti radije sedimo na stolicama od drveta, a ne od kamena.

Iz istih tih razloga nam je leti prijatnije sedeti na vrućoj drvenoj, nego na vrućoj kamenoj klupi. Kamen dobro provodi toplotu i nikako da prestane da nas peče, dok je drvo loš provodnik, kao i plastika ili razne tkanine, pa nam nakon kratkog peckanja postane prijatno.

Zato ćemo kad se vratimo na plažu, umesto na goli vruć kamen (čak i ako je sasvim ravan) radije leći na peškir Ili plastičnu ležaljku. A kad se zagrjemo, opet u more. Malo bauljanja po plićaku, pa na plivanje. Plutanje. Nešto, završava svoj zabavni i poučni status Saša Ceci.

(Telegraf.rs)