7 jednostavnih saveta kako da izbegnemo srčani udar

Procenjuje se da u našoj zemlji više od 10.000 osoba godišnje doživi srčani udar (akutni infarkt miokarda). Najvažnija je brza reakcija, ali i pored toga, posledica je visoka smrtnost, čak do 30 odsto. U Sjedinjenim Američkim državama u svakom minutu od infarkta preminu dve osobe, a brojke su, zbog turbulentnog načina života, neprekidno u porastu. Stiče se utisak da nigde u svetu nije dovoljno razvijena svest o tome da se uz dobru prevenciju ova bolest u najvišem procentu može izbeći.

Koje bolesti uz srčani udar još mogu da se spreče svima dostupnom prevencijom

Istraživanja su pokazala da ljudi sa najvećim rizikom od srčanih oboljenja mogu da ga umanje mogućnost infarkta miokarda čak za 80 odsto, i to samo preduzimanjem 7 jednostavnih preventivnih mera. Nije samo to u pitanju: ove, za sprovođenje prilično jednostavne mere ne umanjuju samo rizik od infarkta, već i od moždanog udara. I šansa da dobijete neki od karcinoma je višestruko niža – čak za jednu trećinu. Promena istih životnih navika i rutina odnosi se i na izbegavanje demencije. The American Heart Association ove mere naziva „Life’s Simple 7“.

Redovna fizička aktivnost i srčani udar

Stručnjaci kažu da je i 150 minuta umerene fizičke aktivnosti ili 75 minuta energične aktivnosti nedeljno, dovoljno da vaše telo sebe dovede u stanje koje će pomoći da vas previše sedenja ili ležanja „ne košta“ glave. Najgore što možete da učinite je da nakon obilnog obroka malo prilegnete ili leškarite, uz lažni osećaj da tako odmarate. Nije dobro ni odmah posle obroka biti preterano aktivan, ali svakako odradite makar petnaestominutnu laganu šetnju. Redovna fizička aktivnost koju ćete dozirati u odnosu na svoje zdravstveno stanje, daće vašem mozgu više kiseonika, rasteretiti kičmu, zglobove i mišiće, i poboljašti raspoloženje.

Pokušajte da se hranite zdravije, a sasvim je u redu da se ponekad opustite

Postoji mnoštvo saveta koje mnogi doživljavaju kao floskule, ali ni tu ne treba preterivati i uskraćivati sebi baš sve. Pokušajte da vam ishrana bude što više fokusirana na povrće, voće, češće jedite ribu, a manje crveno meso. Takođe, ono što najviše šteti je konzervisana hrana, ogromne količine slatkiša, gazirana pića i alkohol. To naravno ne znači da, kada vam je to u službi uživanja i hedonizma, ne treba da pojedete picu, parče tek ispečene prasetine, ili sa društvom nazdravite nekim alkoholnim pićem, pivom ili čašom vina. Važno je da ne pređe u naviku i preovlađujući obrazac.

Ostavite duvan, uz malo truda to može svako, a benefiti su ogromni

Ako pušite, postoje efikasne strategije, ali i neki preparati poput flastera koji povećavaju šanse za ostavljanje cigareta. Najveći broj nekadašnjih pušača kaže da je u pitanju samo jaka volja. Pušenje razvija ozbiljnu zavisnost, a jedan je od najvećih faktora rizika za srčane bolesti, karcinome, probleme sa disanjem i drugim organima. Mnogi ljudi tek kada prekinu sa konzumiranjem duvana počnu da osećaju mirise, ukuse, da ne govorimo o drugim zdravstvenim koristima.

Kada ostavite cigarete i čula vam se vrate u potpunosti, osetićete na drugim ljudima koji puše sve te neprijatne mirise i pitaćete se – kako sam ovo mogao da radim sebi, pritom još i da se trujem? Upravo to je ono zbog čega bivši pušači važe za naporne ljude koji su brzo zaboravili da su do juče radili to isto, i u tome beskrajno uživali.

Održavajte normalnu telesnu težinu

Za većinu studija procene zdravstvenog stanja i rizika na osnovu telesne težine, koristi se indeks telesne mase (BMI). Trebalo bi da se kod prosečnih osoba kreće između 18,5 i 25 kg/m2. Međutim, za mnoge osobe BMI nije prava mera nezdrave težine. Za određeni broj ljudi to je, recimo, obim struka, količina vidljivih masnih naslaga, iako neka pravila ipak postoje. Nije dobro biti ni sa prekomernom težinom, ali ni pothranjen – oba stanja mogu da ostave značajne posledice po zdravlje. Možda je ipak najmerodavnija analiza krvne slike. To objašnjava i činjenica da izrazito mršavi ljudi često imaju visok nivo holesterola ili triglicerida.

Povremeno proveravajte pritisak

Vrednosti krvnog pritiska trebalo bi proveravati povremeno ako imate faktore rizika, u dogovoru sa doktorom. Najbolje bi bilo ove vrednosti držati, ako ste zdravi i nemate neko kardiološko oboljenje, na nešto nižim vrednostima od 120/80 mm Hg. Ako imate neku propisanu terapiju, najvažnije je da je se pridržavate, uz sve ove navedene životne rutine koje čuvaju zdravlje i preveniraju probleme.

Pripazite na nivo holesterola

Holesterol je produkt jetre, a njegova koncentracija u krvi je u direktnoj vezi sa metabolizmom masti u našem organizmu. Nivo i dobrog i takozvanog lošeg holesterola zavisi od više faktora, među kojima su najvažniji način ishrane, genetska predispozicija, hormonski status i normalna funkcija bubrega i jetre. Preporučene vrednosti su 3,1 – 5,5 mmol/l, snižene <3,1 mmol/, a povišene >5,5 mmol/l. Povišeni nivoi holesterola predstavljaju jasan pokazatelj visokog rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti i ateroskleroze, što dovodi do začepljenja krvnih sudova, infarkt srca i moždanog udara.

Izbegavajte slatko i alkohol u cilju normalnog nivoa šećera u krvi

U grupu od ovih, u suštini lako primenjivih pravila ako se malo disciplinujete i zadate sebi kao bitan zadatak sprovođenje istih, spada i održavanje normalnih vrednosti šećera u krvi. Naravno, šećer ne treba potpuno eliminisati iz ishrane jer naš mozak „radi“ na glukozu, ali ni sa njim preterivati. Slatkiši, alkohol, ali i pojedine vrste voća imaju visok sadržaj šećera. I u tome treba biti umeren.

Ne morate biti savršeni, niti se previše rigorozno odnositi prema bilo kojoj od navedenih mera. Ipak, nemojte zaboraviti da u slučaju prevencije od kardiovaskularnih oboljenja i posebno srčanog udara, ipak vi držite ključ u rukama. Ne samo da ćete smanjiti rizike, već ćete bolje izgledati, bolje se osćeati, i imati ukupno bolji kvalitet života.

(Telegraf.rs/eKlinika.rs)