Sve što niste znali o kijanju (VIDEO)

Prelazni period između dva godišnja doba karakteriše smena prehlada i alergija. Neizbežni pratilac oba ova stanja jeste nesnosna kijavica. Ali, šta mi zapravo znamo o ovoj pojavi?

Preporučujemo

Svako od nas s vremena na vreme ima potrebu da kine, neko glasnije, neko nešto diskretnije. Zato vam donosimo nekoliko činjenica o ovoj refleksnoj radnji koja je u potpunosti van naše kontrole.

Kapljice se raspršuju brzinom i do 160 km/h

Tako tvrde naučnici. Međutim, hrabri veseljaci iz emisije “MythBusters” merili su brzinu kijanja i došli do zaključka da prosečna slina putuje brzinom od oko 20 km/h.

Zarazni bacili mogu da dopru baš daleko

Tokom kijanja, većina od 40.000 kapljica rasprostre se svuda oko nas u krugu od jednog i po metra. Ipak, postoje dokazi da pojedini virusi, bakterije i ostali zli mikrobi mogu da dostignu i skoro deset metara u dalj.

Šta je ustvari kijanje?

Tokom istraživanja iz 2012. godine naučnici su konačno shvatili čemu uopšte služi kijanje. Baš poput računara kad mu se prepuni memorija, i našem nosu je neophodan potreban “restart” kad se u njemu nakupe viškovi sluzi. Kijanjem iz nosa izbacujemo sve one loše bacile koji su u njemu ostali zarobljeni.

Do kijanja dolazi tako što, kada se nakupi prljavština u nosu, mikroskopski sitne dlačice i trepljice, o tome obaveštavaju mozak, a onda on dalje šalje našim refleksima naredbu da “đubre izbace napolje”, kroz nosne šupljine. Kako drugačije nego napadom kijanja.

Mnogi ljudi kijaju na sunce

Ptičije perce, biber u prahu, prehlada, grip i polenska alergija jesu najčešći, ali ne i jedini izazivači kijavice. Postoje mnogi faktori koji mogu da izazovu ovaj refleks, ali jedan je posebno neobičan – jak svetlosni izvor.

Verovali ili ne, svaka četvrta osoba kad izađe na sunce ima potrebu da kine. Naučnici to objašnjavaju foto-refleksom kijanja do kojeg najverovatnije dolazi kada se namrštimo i naboramo nos da bismo oči sačuvali od nagle navale svetla, pa to naš mozak percipira kao napad na naš sistem za disanje.

Kijanje nikad ne ide samo

Retko kada nam se desi da kinemo samo jednom, uvek je to barem dva-tri puta. Do toga dolazi zato što se neželjeni sadržaj malkice zaglavio u našem nosu, pa je jedini način da se potera napolje nekoliko uzastopnih iskijavanja.

Dok kijamo, žmurimo

Svaki vozač zna koliko je nezgodno kada ga napad kijanja spopadne dok je za volanom. Jednostavno, dok traje kijavica, nema šanse da držimo oči otvorene. Zapravo, ovaj nevoljni refleks čuva naše oči od zaraze bacilima.

Takođe, ljudi ne kijaju u snu, jer se za vreme spavanja i nervi zaduženi za kijanje takođe odmaraju.

Odakle vam ideja da dok kijate srce ne kuca?

Iako je ovo uvrežena urbana legenda, nije istina da kardiovaskularni sistem prestaje da radi u momentima kijanja. Činjenica je da srce možda malkice uspori svoj rad, ali to je zbog toga što pre nego što kinemo, mi duboko udahnemo vazduh, kako bi što više toga izbacili iz nosa. Ne brinite se ništa, jedan preskočeni otkucaj neće vam ugroziti život.

Ne suzdržavajte se od kijanja!

Znate kako se kaže “bolje napolje, nego unutra”. Nema ničeg goreg za vaše zdravlje, nego da na silu pokušate da zaustavite napad kijanja. Bez obzira na to da li ste u crkvi, na koncertu klasične muzike ili na poslovnom sastanku, kad vam se kija – kinite!

Ako nemate maramicu pri ruci, okrenite se i kinite u neki ćošak ili makar u ruku (rukave izbegavajte). Bolje i to nego da vam pukne bubna opna, kapilar u oku ili mozgu ili zbog toga što je vaša dijafragma pobrkala signale, dobijete bruh u stomaku.

Mali trikovi da odložite napad

U trenucima kad počnete da osećate ono poznato golicanje u nosu, odnosno prve nagoveštaje kijanja, pokušajte da protrljate nos, pritisnite tačku na pregibu između nosa i gornje usne ili naprosto duboko dišite. To će vam dati koju sekundu “fore” pre nego što kijanje krene svom snagom.

Kijanje za Ginisa

Rekord u neprekidnom kijanju drži Britanka Dona Grifits iz Vusteršira. Ona je kijala bez prestanka 978 dana i to prosečno svakog minuta po jednom.

(Telegraf.rs / Huffington Post)