20 zanimljivih činjenica o (ne)higijeni

Izbegavanjem redovne higijene možemo da se zarazimo raznim bakterija, a da se to ne bi dogodilo, potrebno je da vodimo svakodnevnu brigu o telu. Mnogi ne pridaju toliko pažnje higijeni i smatraju da je potrebno prati ruke samo pred neki obrok ili pri ulasku i izlasku iz toaleta. Ipak, ovih 20 činjenica će vas sigurno navesti da povedete više računa o sebi.

Preporučujemo

Naučnici sa Univerziteta u Arizoni došli su do saznanja da je daljinski upravljač najveći nosilac bakterija u bolničkim sobama, gori čak i od WC dasaka. Oni šire stafilokoku, bakteriju otpornu na antibiotike, zbog koje u proseku godišnje bude 90.000 smrtnih slučajeva.

Antibakterijski sapun uopšte nije efikasniji u sprečavanju infekcija od običnih sapuna, a triklosan, aktivni sastojak sapuna, može da poremeti vaše seksualne horomone.

Ljudsko telo je dom za preko 1.000 vrsta bakterija što je veći broj od ukupnog broja stanovnika u SAD-u.

Drevni Egipćani i Asteci trljali su urin na kožu kako bi se lečili od posekotina i opekotina. Poznato je da ureja, ključna hemikalija u urinu, ubija gljivice i bakterije.

Studija u kojoj je učestvovalo preko 11.000 dece utvrdila je da preterana higijenska okolina povećava rizik od atopijskog dermatitisa i astme.

Uprkos verovanju, ne postoji "pravilo od pet sekundi" kada je u pitanju hrana koja je pala na pod. Bakterije se rastalože na hrani istog trenutka.

Engleski srednjovekovni kralj Henri IV naredio je svojim vitezovima da se okupaju bar jednom u životu.

Jedan učenik iz Floride osvojio je prvo mesto na školskom sajmu nauke dokazujući da postoji više bakterija u mašinama za led u restoranima brze hrane nego na WC šoljama.

Monasima Đain Darme, religije u Indiji, zabranjeno je da peru bilo koji deo tela izuzev ruku i nogu zbog verovanja da kupanje ugrožava milione mikroorganizama koji žive u telu.

Prva četkica za zube sastojala se od dlaka sibirske svinje. Napravljena je u Kini 1498. godine.

Ruke su najveći izvor mikroba u kući. Istraživanja pokazuju da redovno pranje ruku smanjuje prehlade i dijareju.

Čak 60 odsto muškaraca i 40 odsto žena ne peru ruke nakon posete toaletu.

Više bakterija se nalazi na tastaturi nego u WC šolji.

Puštanje vode u WC šolju, bez spuštanja poklopca, može da raširi bakterije po kupatilu na udaljenosti do 2 metra.

Korišćeni kuhinjski sunđer može da sadrži na hiljade bakterija, uključujući ešerihiju koli i salmonelu. Sunđer je idealno mesto za gomilanje bakterija.

Dok neke bakterije uzrokuju bolesti, druge su i te kako korisne. One su temelj prehrambenog lanca, bez kojih uopše ne bismo mogli da preživivimo na Zemlji.

Većina ljudi misli da je WC najzarazniji deo domaćinstva. Istina je da sudopera obično sadrži i do 100.000 puta više bakterija od WC-a.

Spavaća soba je savršeno plodno tlo za grinje koje se hrane mrtvom kožom. Prosečna osoba odbaci do 10 g mrtve kože sedmično i do 18 kg tokom celog života.

Bris uzet sa ručki ženskih torbica pokazao je da je na tom mestu bilo po 25.000 bakterija po kvadratnom centimetru. Trećina ženskih torbica bila je pozitivna i na fekalne bakterije. Torbe dolaze u kontakt s vrlo prljavim mestima, uključujući javni prevoz, WC, restorane i podove kafića.

Istraživanje je pokazalo da 39 odsto ugostiteljskih radnika ne opere ruke nakon odlaska u WC, a čak 53 odsto njih ne opere ruke pre spremanja hrane.

(Telegraf.rs)