Poklanjanje nas čini srećnim!

Osim što čuva od depresije i produžava život, nesebično darivanje i velikodušnost donose optimizam, bolje odnose i ideju o svrsi života. Razloga za poklanjanje je mnogo,  a ovo su neki od najvažnijih.

Darivanje smanjuje stres

Biti škrt, kao i sramiti se vlastite škrtosti povezano je sa višim nivoima hormona stresa kortizola, pokazala je studija socijalnog psihologa Liz Dun. Ona je sprovela eksperiment u kojem su ispitanici dobili novac, a morali su da odluče koliko će novca da zadrže, a koliko da poklone. Što su više novca odlučili da zadrže, to su imali veći nivo kortizola. Takođe, osećali su i veći sram u kasnijim razgovorima sa ostalim učesnicima studije.

Ko daruje srećniji je i na poslu

Pomaganje i darivanje svoje energije i vremena na poslu poboljšava zadovoljstvo na radnom mestu, pokazala je studija Univerziteta Viskonsin. Ona je dokazala da su altruistički ljudi srećniji sa svojim poslom, bolje se slažu sa kolegama i radije odlaze na posao. Pomaganje drugima usrećuje.

Doprinosi verovanju u veće dobro

Velikodušnost dugoročno uvek pobeđuje sebičnost, pokazala je studija Univerziteta Pensilvanija. Prema njoj, ljudi koji rade u timu pre uspevaju na raznim životnim poljima. Dokaz su i humanitarne akcije koje pokreću veliki broj ljudi, a mogu neizmerno da pomognu samom cilju koji bi u suprotnom bio neostvariv. Takođe, prisećanje situacija u kojima smo darivali druge podstiče osećaj nesebičnosti i pomaganja drugima.

Jača odnose među ljudima

Velikodušnost je nužan sastojak srećnih ljubavnih veza, pokazalo je istraživanje američkog Nacionalnog projekta braka. Prema njemu, u braku su najsrećniji oni ljudi koji se redovno trude da usreće svog partnera sitnicama - bilo da mu skuvaju kafu, poklone čokoladu ili ih ga izmasiraju nakon napornog radnog dana.

Produžava život

Istraživanje Univerziteta Bafalo je dokazalo vezu između nesebičnog davanja i manjeg rizika od prevremene smrti. Naučnici veruju kako velikodušna priroda podstiče optimizam kod ljudi, koji je pak važan faktor u odbrani od bolesti.

Psihičko zdravlje

Ljudi koji volontiraju i redovno čine dobra dela imaju manji rizik od depresije i različitih psihičkih poremećaja, pokazala je analiza više od 40 studija na tu temu. Ljudi obično misle da je sreća pozitivno osećanje, a to je zapravo manje važno od osećaja dobrobiti koji proizlazi iz uključenja u smislene aktivnosti, poput pomaganja i osećaja povezanosti sa drugim ljudima.

(Telegraf.rs/24sata)