ČEGA SE PLAŠIMO: Ovo su 10 najčešćih fobija

Američki Nacionalni Institut za mentalno zdravlje objavio je podatak da 10 odsto od ukupne populacije odraslih ima neku fobiju. Postoje brojna objašnjenja kako dolazi do razvoja fobične reakcije, uključujući evolucione, psihodinamske i bihejvioralne teorije. Koji god da je uzrok, fobije su izlečive – moguće ih je prevazići kroz psihoterapiju, a kognitivne i bihejvioralne tehnike pokazale su se kao najefikasnije u ovom području.

Čega se ljudi najviše plaše? U nastavku sledi lista od 10 najčešćih fobija. Zajedničko im je, osim postojanja specifičnog objekta ili situacije koja okida fobičnu reakciju, to što se najčešće manifestuju kroz fizička stanja poput vrtoglavice, mučnine, gubitka daha, ubrzanog lupanja srca, povećanog znojenja, osećaja “gnedle u grlu” i slično. U nekim slučajevima simptomi su toliko intenzivni da eskaliraju u panični napad.

Arahnofobija - strah od paukova

Arahnofobija, poznata i kao strah od paukova, obuhvata i druga potencijalno opasna stvorenja kao što su, na primer, škorpije. Češće se javlja kod žena (50 odsto) nego kod muškaraca (10 odsto). Reakcije arahnofobičara su često iracionalne, mada nisu svi oni svesni svoje iracionalnosti (uostalom, kao što je slučaj i sa drugim fobijama).

Smatra se da je ova fobija nastala delimično i zbog instinkitvne reakcije koja je nekada ljudima obezbeđivala preživljavanje. Zanimljivo u vezi ove fobije je da se češće javlja kod Evropljana, a ironično je to da Evropa definitivno nije stanište najopasnijih predstavnika ove vrste.

Ofidiofobija - strah od zmija

Ofidiofobija predstavlja iracionalan strah od zmija, ali i reptila i vodozemaca (širi termin za ovo je “herpetofobija”). Šta ima iracionalno u strahu od jedne realno opasne životinje kakva je zmija? Stvar je u tome što se fobična reakcija kod ofidiofobičara može “okinuti” bez realnog prisustva zmije – kada je zamisle, vide na slici ili televiziji.

Slično je i sa drugim fobijama gde fobični objekat nije nešto sa čime se srećemo u svakodnevnom okruženju. Smatra se da jedna trećina odrasle populacije ima ovakvu vrstu reakcije na zmije, a njeni uzroci objašnjavaju se evolucionim, kulturološkim i faktorima prethodnog iskustva sa zmijama i njima sličnim gmizavcima.

Akrofobia - strah od visine

Akrofobija predstavlja iracionalni strah od visine. Veliki broj ljudi ne oseća se prijatno kada je na visini, posebno ako ne postoji zaštitna ograda, a ovakva nelagodnost smatra se prirodnom reakcijom. Međutim, akrofobičari osećaju strah koji po njih može biti parališući do te mere da, čak iako je to ono što žele, ne budu u stanju da siđu sa visine koja u njima izaziva strah.

Ova fobija može dovesti do snažnih anksioznih napada i, posledično, do izbegavanja svih objekata koji podrazumevaju penjanje. Između 2 i 5 odsto populacije ima ovu fobiju, a u dvostruko većem broju pogađa žene u odnosu na muškarce.

Agorafobija - strah od otvorenog prostora

Agorafobija predstavlja strah od prostora sa kojih je bežanje otežano. To može da uključuje mesta sa puno ljudi, otvoren prostor ili situacije koje mogu da izazovu panični napad – izazvan idejom da smo na otvorenom i da, ako nam pozli, niko nam neće ukazati pomoć, te ćemo poludeti ili umreti.

Ljudi vremenom počnu da izbegavaju sve situacije gde može doći do reakcije okidanja paničnog napada, do te mere da ne napuštaju sigurnost svog doma kad god je to moguće. Približno jedna trećina ljudi koja iskusi panične napade razvije agorafobiju, najčešće iz straha da se napad može ponoviti na javnom mestu. Njen opozit – strah od zatvorenog i skučenog prostora iz kog je izlaz težak ili nemoguć, naziva se klaustrofobija.

Kinofobija - strah od pasa

Strah od pasa (kinofobija) najčešće nastaje kao posledica prethodnih ličnih loših iskustava sa psima, kao što je ujed ili napad psa, gde se strah generalizuje na sve pse.

Smatra se da je kinofobija jedna od najčešćih fobija koje kao fobični objekat imaju životinje, a čak 36 odsto pacijenata koji traže pomoć kako bi se izborili sa svojim fobijama plaše se pasa, čak i mačaka. Ova fobija podjednako je zastupljena kod oba pola.

Astrafobija - strah od grmljavine

Astrafobija – to jest, strah od grmljavine, poznat je i kao brontofobija, tonitrofobija i keraunofobija. Predstavlja iracionalan strah od munja i grmljavine, a od nje mogu da pate čak i životinje!

Za razliku od “običnog” straha od grmljavine, astrafobičari osećaju intenzivan strah čak i kada je opasnost za udar groma svedena na minimum, pri čemu razvijaju snažne fobične reakcije koje mogu da uključuju drhtanje, plakanje, preznojavanje, čak i panične napade.

Tripanofobija - strah od injekcija

Tripanofobija ili strah od injekcija, kao i mnoge druge fobije, često se ne tretira psihoterapijski iz prostog razloga što ljudi razviju mehanizme maksimalnog mogućeg izbegavanja svih situacija koje mogu da “okinu” fobičnu reakciju. Ova fobija može da uključuje ne samo strah od igala, već i od drugih medicinskih procedura koje uključuju igle, čak i oštre predmete.

Strah od oštrih predmeta takođe ima svoje mesto među fobijama, a naziva se enetofobija (zbog terminološke sličnosti, treba je razlikovati od emetofobije koja predstavlja iracionalan strah od povraćanja).

Socijalna fobija

Najjednostavnije rečeno, socijalna fobija je strah od socijalnih situacija. Može postati toliko sveprožimajuća, da oni koji od nje pate počnu da izbegavaju događaje, mesta i situacije gde se nalaze drugi ljudi i gde postoji mogućnost da eskalira u panični napad. Socijalnu fobiju treba razlikovati od straha od javnog nastupa.

Socijalnu fobiju karakteriše prekomeran, specifičan i dosledan strah ili izbegavanje socijalnih situacija, a uključuje i izbegavanje upotrebe javnih toaleta, jedenja u javnosti ili bilo kojih sličnih aktivnosti u prisustvu drugih ljudi.

Pteromerhanofobija - strah od letenja

100 puta je veća verovatnoća za fatalan ishod automobilske u odnosu na avionsku nesreću, a procenat preživljavanja avionske nesreće iznosi čak 95.7 odsto. Strah od letenja zapravo predstavlja strah od potencijalne avionske nesreće sa fatalnim ishodom. Može biti mešavina više drugih fobija: klaustrofobije (strah od zatvorenih i skučenih prostra) i akrofobije (strah od visine), ali i agorafobije.

Oni koji pate od pteromehanofobije pomoć traže onda kada su suočeni sa čestim ili dugim letenjem, a terapija koja uključuje izlaganje ima ogroman uspeh u tretmanu prevazilaženja ovog straha.

Mizofobija - strah od bacila i prljavštine

Mizofobija ili strah od bacila, bakterija, virusa i prljavštine usko je povezana sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem, a najčešće se ispoljava kroz opsesivno pranje ruku i korišćenje sredstava za dezinfekciju.

Mizofobija može značajno uticati na svakodnevni život, a njeni uzroci još uvek nisu dovoljno rasvetljeni. Osim sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem, često se sa razlogom povezuje i sa hipohondrijom – neurotskim strahom od bolesti.

(Telegraf.rs / Psihoverzum/Ina Poljak)